Belančevine plazme

Belančevine plazme ili krvni proteini, su supstance prisutni u krvnoj plazmi. Oni služe mnogim različitim funkcijama, uključujući transport lipida, hormona, vitamina i minerala i aktivnosti i funkcionisanje imunog sistema. Drugi proteini krvi deluju kao enzimi, komponente komplementa, inhibitori proteaze ili prekurzori kinina. Suprotno popularnom verovanju, hemoglobin nije krvni protein, jer se prenosi u crvenim krvnim zrncima, a ne u krvnom serumu.

Serumski albumin čini 55% proteina u krvi,^[1] glavni su doprinosioci održavanju onkotskog pritiska plazme i pomažu, kao nosač, u transportu lipida i steroidnih hormona. Globulini čine 38% krvnih proteina i transportnih jona, hormona i lipida koji pomažu u funkciji imuniteta.

Fibrinogen čini 7% krvnih proteina; konverzija fibrinogena u nerastvorljivi fibrin je neophodna za zgrušavanje krvi. Ostatak proteina plazme (1%) su regulatorni proteini, kao što su enzimi, proenzimi i hormoni. Svi proteini krvi se sintetišu u jetri osim gama globulina.^[1]

Značaj

Belančevine plazme koje su najzastupljenija komponenta plazme sadrže približno 95% svih azotnih materijala u krvi, u obliku lanaca aminokiselina povezanih peptidnim vezama . Ove belančevine se mogu odvojiti od nebelančanih azotne komponente plazme precipitacijom sa reagensima kao što je trihlorirćetna kiselina. Analiza serumskih belančevina je oblast kliničke biohemije koja u velikoj meri može pomoći u proceni infekcije, zapaljenja i traume kod ljudi.

Vrste

Glavne karaktteristike belančevine plazme, koje se mogu svrstati u tri velike grupe (koje čine 98%) i dve manje grupe (koje činer 2%), prikazane su u donjoj tabeli:

Glavne karakteristike belančevina plazme
Belančevine plazme	Normalni nivo	%	Funkcija
Albumin	3,5–5,0 g/dl	55%	Su belančevine plazme s najmanjom molekulskom masom, vrlo prikladne za održavanje koloidno – osmotskog pritiska. Osmotski pritisak je vrlo važan jer održava protivtežu hidrostatskom pritisku krvi koji stvara srce. Albumini se sintetišu u jetri i odatle se otpuštaju u krv. Oni učestvuju u prenosu raznih hormona, i drugih nerastvorljivih molekula.
Globulin	2,0–2,5 g/dl	38%	Važni su nosioci imunološke odbrane organizma u obliku različitih antitela. Dele se na alfa, beta i gama globuline. Uloga alfa i beta globulina je slična ulozi albumina, a gama globulini su zapravo imunoglobulini (Ig) ili molekuli koji obavljaju odbrambene funkcije.
Fibrinogen	0,2–0,45 g/dl	7%	Veoma važne belančevine u procesu zgrušavanja krvi koja osigurava zaustavljanje krvarenja. Fibrinogen pomoću trombocita stvara „mrežu“ u kojoj se onda ulove eritrociti i nastaje ugrušak (tromb). Krv bez fibrinogena je defibrinirana krv.
Regulatorni proteini		<1%	Oni učestvuju u regulacija ekspresije gena
Faktori zgrušavanja		<1%	Oni učestvuju u pretvaranje fibrinogena u fibrin

Izvori

^ ^a ^b Smith, Graham S.; Walter, Gail L.; Walker, Robin M. (2013-01-01), Haschek, Wanda M.; Rousseaux, Colin G.; Wallig, Matthew A., ur., „Chapter 18 - Clinical Pathology in Non-Clinical Toxicology Testing”, Haschek and Rousseaux's Handbook of Toxicologic Pathology (Third Edition) (na jeziku: engleski), Boston: Academic Press, str. 565—594, ISBN 978-0-12-415759-0, doi:10.1016/b978-0-12-415759-0.00018-2, Pristupljeno 2020-11-16

Spoljašnje veze

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).

[:0-1] Smith, Graham S.; Walter, Gail L.; Walker, Robin M. (2013-01-01), Haschek, Wanda M.; Rousseaux, Colin G.; Wallig, Matthew A., ur., „Chapter 18 - Clinical Pathology in Non-Clinical Toxicology Testing”, Haschek and Rousseaux's Handbook of Toxicologic Pathology (Third Edition) (na jeziku: engleski), Boston: Academic Press, str. 565—594, ISBN 978-0-12-415759-0, doi:10.1016/b978-0-12-415759-0.00018-2, Pristupljeno 2020-11-16

[1]