Беланчевине плазме

Беланчевине плазме или крвни протеини, су супстанце присутни у крвној плазми. Они служе многим различитим функцијама, укључујући транспорт липида, хормона, витамина и минерала и активности и функционисање имуног система. Други протеини крви делују као ензими, компоненте комплемента, инхибитори протеазе или прекурзори кинина. Супротно популарном веровању, хемоглобин није крвни протеин, јер се преноси у црвеним крвним зрнцима, а не у крвном серуму.

Серумски албумин чини 55% протеина у крви,^[1] главни су доприносиоци одржавању онкотског притиска плазме и помажу, као носач, у транспорту липида и стероидних хормона. Глобулини чине 38% крвних протеина и транспортних јона, хормона и липида који помажу у функцији имунитета.

Фибриноген чини 7% крвних протеина; конверзија фибриногена у нерастворљиви фибрин је неопходна за згрушавање крви. Остатак протеина плазме (1%) су регулаторни протеини, као што су ензими, проензими и хормони. Сви протеини крви се синтетишу у јетри осим гама глобулина.^[1]

Значај

Беланчевине плазме које су најзаступљенија компонента плазме садрже приближно 95% свих азотних материјала у крви, у облику ланаца аминокиселина повезаних пептидним везама . Ове беланчевине се могу одвојити од небеланчаних азотне компоненте плазме преципитацијом са реагенсима као што је трихлорирћетна киселина. Анализа серумских беланчевина је област клиничке биохемије која у великој мери може помоћи у процени инфекције, запаљења и трауме код људи.

Врсте

Главне каракттеристике беланчевине плазме, које се могу сврстати у три велике групе (које чине 98%) и две мање групе (које чинер 2%), приказане су у доњој табели:

Главне карактеристике беланчевина плазме
Беланчевине плазме	Нормални ниво	%	Функција
Албумин	3,5–5,0 g/dl	55%	Су беланчевине плазме с најмањом молекулском масом, врло прикладне за одржавање колоидно – осмотског притиска. Осмотски притисак је врло важан јер одржава противтежу хидростатском притиску крви који ствара срце. Албумини се синтетишу у јетри и одатле се отпуштају у крв. Они учествују у преносу разних хормона, и других нерастворљивих молекула.
Глобулин	2,0–2,5 g/dl	38%	Важни су носиоци имунолошке одбране организма у облику различитих антитела. Деле се на алфа, бета и гама глобулине. Улога алфа и бета глобулина је слична улози албумина, а гама глобулини су заправо имуноглобулини (Ig) или молекули који обављају одбрамбене функције.
Фибриноген	0,2–0,45 g/dl	7%	Веома важне беланчевине у процесу згрушавања крви која осигурава заустављање крварења. Фибриноген помоћу тромбоцита ствара „мрежу“ у којој се онда улове еритроцити и настаје угрушак (тромб). Крв без фибриногена је дефибринирана крв.
Регулаторни протеини		<1%	Они учествују у регулација експресије гена
Фактори згрушавања		<1%	Они учествују у претварање фибриногена у фибрин

Извори

^ ^а ^б Smith, Graham S.; Walter, Gail L.; Walker, Robin M. (2013-01-01), Haschek, Wanda M.; Rousseaux, Colin G.; Wallig, Matthew A., ур., „Chapter 18 - Clinical Pathology in Non-Clinical Toxicology Testing”, Haschek and Rousseaux's Handbook of Toxicologic Pathology (Third Edition) (на језику: енглески), Boston: Academic Press, стр. 565—594, ISBN 978-0-12-415759-0, doi:10.1016/b978-0-12-415759-0.00018-2, Приступљено 2020-11-16

Спољашње везе

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

[:0-1] а ^б Smith, Graham S.; Walter, Gail L.; Walker, Robin M. (2013-01-01), Haschek, Wanda M.; Rousseaux, Colin G.; Wallig, Matthew A., ур., „Chapter 18 - Clinical Pathology in Non-Clinical Toxicology Testing”, Haschek and Rousseaux's Handbook of Toxicologic Pathology (Third Edition) (на језику: енглески), Boston: Academic Press, стр. 565—594, ISBN 978-0-12-415759-0, doi:10.1016/b978-0-12-415759-0.00018-2, Приступљено 2020-11-16

[1]