Pređi na sadržaj

Belisario Betankur

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Belisario Betankur
Betankur 2009. godine
Lični podaci
Datum rođenja(1923-02-04)4. februar 1923.
Mesto rođenjaAmaga, Kolumbija
Datum smrti7. decembar 2018.(2018-12-07) (95 god.)
Mesto smrtiBogota, Kolumbija
NarodnostKolumbijac
Profesijaadvokat
Politička karijera
Politička
stranka		Konzervativna partija
26. predsednik Kolumbije
7. avgust 1982 — 7. avgust 1986.
PrethodnikJulio Cezar Turbaj Ajala
NaslednikVirgilio Barko Vargas
16. decembar 1975 — januar 1977.
PredsednikAlfonso Lopez Mikelsen
PrethodnikAlvaro Loreda Kaisedo
NaslednikSamuel Hojos Arango
Ministar rada Kolumbije
7. avgust 1962 — 23. april 1963.
PredsednikGiljermo Leon Valensija
PrethodnikHuan Benavides Patron
NaslednikKastor Jaramilo Aruba

Belisario Betankur (Amaga, 4. februar 1923 — Bogota, 7. decembar 2018) bio je kolumbijski političar koji je služio kao 26. predsednik Kolumbije u periodu od 1982—1986. godine. Bio je član Kolumbijske konzervativne partije. Njegovo političko delovanje ostaće upamćeno po pokušajima mirovnih pregovora sa nekoliko kolumbijskih gerilskih grupa. Takođe, bio je jedan od retkih predsednika koji su se uzdržali od učešća u politici nakon napuštanja funkcije.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Betankur je rođen u gradu Amaga, 1923. godine.[1][2] Njegovi roditelji bili su Rosendo Betankur i Ana Otilija Kuartas, koja je preminula 1950. godine.[2] Belisario se nakon završetka srednje škole preselio u Medeljin, gde je studirao na Univerzitetu Pontifical Bolivarian. Godine 1995. diplomirao je pravo i stekao diplomu iz oblasti prava i ekonomije.

Godine 1946. oženio se sa Rosom Helenom Alvarez Jepes, sa kojim je imao troje dece.[3][4] Jepesova je preminula 1998. godine, a Betankur se u oktobru 2000. oženio Dalijom Rafaelom Navaro Palmar.[4][5]

Betankur je 6. decembra 2018. godine primljen u bolnicu u Bogoti u kritičnog stanju zbog bubrežne infekcije, a preminuo je narednog dana.[6][7][8][9][10][11]

Politička karijera

[uredi | uredi izvor]

Betankur je započeo političku karijeru kao zamenik predsednika Antiokija departmana, gde je služio od 1945. do 1947. godine.[12] Bio je predstavnik Nacionalne komore departmana Kundinamarka i Antiokija i član nacionalne Ustavne skupštine od 1953—1957. godine.[13] Godine 1963 bio je ministar rada, a ambasador Kolumbije u Španiji od 1975—1977. godine.[13]

Na predsedničkim izborima u Kolumbiji 1970. godine učestvovao je kao nezavisni kandidat Konzervativne partije i bio na trećem mestu.[14] Godine 1978. ponovo se kandidovao za predsednika, ali je izgubio od Julija Cezara Turbaja Ajale.[14]

Predsednik Kolumbije

[uredi | uredi izvor]

Betaknur je izabran za predsednika Kolumbije 1982. godine i služio je mandat do 1986.[14] Kao predsednik, pomogao je u osnivanju Kontagora grupe, kako bi se obezbedio mir u centralnoj Americi, započele demokratske reforme, otvaranje univerziteta, započela kampanja pismenosti i podržala poreska amnestija.[15]
Tokom njegovog mandata, Vlada Kolumbije usvojila je zakon o izboru gradonačelnika, reformi opština i ministarstava, reformi sudstva i kongresa, televizijski statut i zakon o državnim praznicima.[16][17] Tokom njegovog mandata započelo je istraživanje i izvoz uglja u regiji Cerejon i emitovanje televizijskih kanala Teleantioquia i Telecaribe.[18][19]

Betankur je takođe u više navrata pokušao da uspostavi mir u Kolumbiji. Tokom administracije započeo je mirovne pregovore sa nekoliko kolumbijskih gerilskih grupa.[20] Kontroverzna opsada palate pravde dogodila se krajem 1985. godine, manje od godinu dana pre kraja njegovog predsedničkog mandata.[21]

Betankur bio je predsednik države tokom erupcije vulkana Nevado del Ruiz 1985. godine, tokom koje je poginulo više od 20.000 ljudi.[22]

Nakon povlačenja iz politike

[uredi | uredi izvor]

Predsednički mandat Betankura istekao je 1986. godine, nakon čega se povukao iz politike.[23] Bio je počasni član međunarodne nevladine organizacije Rimski klub, predsednik Komisije za utvrđivanje istine u El Salvadoru, predsednik Panameričke zdravstvene organizacije u Vašingtonu i predsednik Santilane, fondacije za Latinsku Ameriku u Bogoti.[24][25][26][13] Takođe, bio je osnivač Papinske akademije društvenih nauka.[13]

Odlikovanja

[uredi | uredi izvor]

Betankur je dobitnik počasnih doktorata sa Univerziteta Kolorado i Džordžtaun.[27][28] Godine 1983. uručena mu je titula Princ od Asturije od strane Španije.[29]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Profile of Belisario Betancur Cuartas”. Google Books. Pristupljeno 06. 12. 2018. 
  2. ^ a b „Belisario Betancur Cuartas (1982-1986)”. Office of the President. Arhivirano iz originala 07. 12. 2018. g. Pristupljeno 06. 12. 2018. 
  3. ^ „HIJO DE TIGRE SALE... ROJO”. Semana. Pristupljeno 06. 12. 2018. 
  4. ^ a b „MURIÓ ROSA HELENA ALVAREZ DE BETANCUR”. El Tiempo. Pristupljeno 06. 12. 2018. 
  5. ^ „De Turbay, Belisario y otras movidas matrimoniales”. El Espectador. Pristupljeno 06. 12. 2018. 
  6. ^ „Un tuit de la vicepresidenta de Colombia da por muerto a Belisario Betancur” (na jeziku: Spanish). El Pais. Pristupljeno 06. 12. 2018. 
  7. ^ „Expresidente colombiano Belisario Betancur Cuartas continúa hospitalizado”. El Colombian. Pristupljeno 06. 12. 2018. 
  8. ^ „Aclaración: desmienten rumor sobre la muerte de Belisario Betancur”. El Colombia. Pristupljeno 06. 12. 2018. 
  9. ^ „Marta Lucía Ramírez on Twitter”. Twitter. 06. 12. 2018. Pristupljeno 06. 12. 2018. 
  10. ^ „Confirmado: falleció el expresidente Belisario Betancur”. RCN Radio. 07. 12. 2018. Arhivirano iz originala 09. 12. 2018. g. Pristupljeno 07. 12. 2018. 
  11. ^ „Belisario Betancur, 95, Colombia President During Rebel Siege, Dies”. The New York Times. 08. 12. 2018. 
  12. ^ „Biography of Belisario Betancur (1923-VVVV)”. The Biography.us. Arhivirano iz originala 07. 12. 2018. g. Pristupljeno 06. 12. 2018. 
  13. ^ a b v g „Belisario Betancur”. Pass.va. Arhivirano iz originala 07. 12. 2018. g. Pristupljeno 06. 12. 2018. 
  14. ^ a b v „Belisario Betancur Cuartas: President-elect of Colombia”. UPI. 01. 06. 1992. Pristupljeno 06. 12. 2018. 
  15. ^ „Colombia president begins reorganization”. UPI. 02. 08. 1983. Pristupljeno 06. 12. 2018. 
  16. ^ „Lessons of the Colombian Constitutional Reform of 1991” (PDF). Pristupljeno 06. 12. 2018. 
  17. ^ „Belisario Betancur Cuartas” (na jeziku: Spanish). Colombia.com. Pristupljeno 06. 12. 2018. 
  18. ^ „Television en Colombia” (PDF) (na jeziku: Spanish). Arhivirano iz originala (PDF) 07. 12. 2018. g. Pristupljeno 06. 12. 2018. 
  19. ^ „History of peace talks with Colombia’s ELN guerrillas”. Colombia Reports. Pristupljeno 06. 12. 2018. 
  20. ^ „Colombia's half-century of conflict that led to historic peace deal”. The Guardian. Pristupljeno 06. 12. 2018. 
  21. ^ „33 years ago, rebels allegedly backed by Pablo Escobar stormed Colombia's Palace of Justice — here's how the terrifying siege went down”. Business Insider. Pristupljeno 06. 12. 2018. 
  22. ^ „Colombia Reports a Suspension of Rescue Efforts”. The New York Times. 18. 11. 1985. 
  23. ^ „Former Colombian President Belisario Betancur dies”. Teller Report. Arhivirano iz originala 09. 12. 2018. g. Pristupljeno 07. 12. 2018. 
  24. ^ „Honorary Member | THE CLUB OF ROME (www.clubofrome.org)”. www.clubofrome.org. Arhivirano iz originala 29. 09. 2015. g. Pristupljeno 28. 09. 2015. 
  25. ^ „Truth Commission: El Salvador”. USIP. Pristupljeno 06. 12. 2018. 
  26. ^ „Historical Dictionary of Inter-American Organizations”. Google Books. Pristupljeno 06. 12. 2018. 
  27. ^ „Honorary Degrees, University Medals and Distinguished Service Awards Full List A-Z”. University of Colorado. Pristupljeno 06. 12. 2018. 
  28. ^ „Belisario Betancur” (na jeziku: Spanish). UPV. Pristupljeno 06. 12. 2018. 
  29. ^ „BELISARIO BETANCUR”. FPA.es. Pristupljeno 06. 12. 2018. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Belisario Betankur na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Белисарио_Бетанкур&oldid=28550675”