Пређи на садржај

Белисарио Бетанкур

С Википедије, слободне енциклопедије
Белисарио Бетанкур
Бетанкур 2009. године
Лични подаци
Датум рођења(1923-02-04)4. фебруар 1923.
Место рођењаАмага, Колумбија
Датум смрти7. децембар 2018.(2018-12-07) (95 год.)
Место смртиБогота, Колумбија
НародностКолумбијац
Професијаадвокат
Политичка каријера
Политичка
странка		Конзервативна партија
26. председник Колумбије
7. август 1982 — 7. август 1986.
ПретходникЈулио Цезар Турбај Ајала
НаследникВиргилио Барко Варгас
16. децембар 1975 — јануар 1977.
ПредседникАлфонсо Лопез Микелсен
ПретходникАлваро Лореда Каиседо
НаследникСамуел Хојос Аранго
Министар рада Колумбије
7. август 1962 — 23. април 1963.
ПредседникГиљермо Леон Валенсија
ПретходникХуан Бенавидес Патрон
НаследникКастор Јарамило Аруба

Белисарио Бетанкур (Амага, 4. фебруар 1923 — Богота, 7. децембар 2018) био је колумбијски политичар који је служио као 26. председник Колумбије у периоду од 1982—1986. године. Био је члан Колумбијске конзервативне партије. Његово политичко деловање остаће упамћено по покушајима мировних преговора са неколико колумбијских герилских група. Такође, био је један од ретких председника који су се уздржали од учешћа у политици након напуштања функције.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Бетанкур је рођен у граду Амага, 1923. године.[1][2] Његови родитељи били су Росендо Бетанкур и Ана Отилија Куартас, која је преминула 1950. године.[2] Белисарио се након завршетка средње школе преселио у Медељин, где је студирао на Универзитету Pontifical Bolivarian. Године 1995. дипломирао је право и стекао диплому из области права и економије.

Године 1946. оженио се са Росом Хеленом Алварез Јепес, са којим је имао троје деце.[3][4] Јепесова је преминула 1998. године, а Бетанкур се у октобру 2000. оженио Далијом Рафаелом Наваро Палмар.[4][5]

Бетанкур је 6. децембра 2018. године примљен у болницу у Боготи у критичног стању због бубрежне инфекције, а преминуо је наредног дана.[6][7][8][9][10][11]

Политичка каријера

[уреди | уреди извор]

Бетанкур је започео политичку каријеру као заменик председника Антиокија департмана, где је служио од 1945. до 1947. године.[12] Био је представник Националне коморе департмана Кундинамарка и Антиокија и члан националне Уставне скупштине од 1953—1957. године.[13] Године 1963 био је министар рада, а амбасадор Колумбије у Шпанији од 1975—1977. године.[13]

На председничким изборима у Колумбији 1970. године учествовао је као независни кандидат Конзервативне партије и био на трећем месту.[14] Године 1978. поново се кандидовао за председника, али је изгубио од Јулија Цезара Турбаја Ајале.[14]

Председник Колумбије

[уреди | уреди извор]

Бетакнур је изабран за председника Колумбије 1982. године и служио је мандат до 1986.[14] Као председник, помогао је у оснивању Контагора групе, како би се обезбедио мир у централној Америци, започеле демократске реформе, отварање универзитета, започела кампања писмености и подржала пореска амнестија.[15]
Током његовог мандата, Влада Колумбије усвојила је закон о избору градоначелника, реформи општина и министарстава, реформи судства и конгреса, телевизијски статут и закон о државним празницима.[16][17] Током његовог мандата започело је истраживање и извоз угља у регији Церејон и емитовање телевизијских канала Teleantioquia и Telecaribe.[18][19]

Бетанкур је такође у више наврата покушао да успостави мир у Колумбији. Током администрације започео је мировне преговоре са неколико колумбијских герилских група.[20] Контроверзна опсада палате правде догодила се крајем 1985. године, мање од годину дана пре краја његовог председничког мандата.[21]

Бетанкур био је председник државе током ерупције вулкана Невадо дел Руиз 1985. године, током које је погинуло више од 20.000 људи.[22]

Након повлачења из политике

[уреди | уреди извор]

Председнички мандат Бетанкура истекао је 1986. године, након чега се повукао из политике.[23] Био је почасни члан међународне невладине организације Римски клуб, председник Комисије за утврђивање истине у Ел Салвадору, председник Панамеричке здравствене организације у Вашингтону и председник Сантилане, фондације за Латинску Америку у Боготи.[24][25][26][13] Такође, био је оснивач Папинске академије друштвених наука.[13]

Одликовања

[уреди | уреди извор]

Бетанкур је добитник почасних доктората са Универзитета Колорадо и Џорџтаун.[27][28] Године 1983. уручена му је титула Принц од Астурије од стране Шпаније.[29]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Profile of Belisario Betancur Cuartas”. Google Books. Приступљено 06. 12. 2018. 
  2. ^ а б „Belisario Betancur Cuartas (1982-1986)”. Office of the President. Архивирано из оригинала 07. 12. 2018. г. Приступљено 06. 12. 2018. 
  3. ^ „HIJO DE TIGRE SALE... ROJO”. Semana. Приступљено 06. 12. 2018. 
  4. ^ а б „MURIÓ ROSA HELENA ALVAREZ DE BETANCUR”. El Tiempo. Приступљено 06. 12. 2018. 
  5. ^ „De Turbay, Belisario y otras movidas matrimoniales”. El Espectador. Приступљено 06. 12. 2018. 
  6. ^ „Un tuit de la vicepresidenta de Colombia da por muerto a Belisario Betancur” (на језику: Spanish). El Pais. Приступљено 06. 12. 2018. 
  7. ^ „Expresidente colombiano Belisario Betancur Cuartas continúa hospitalizado”. El Colombian. Приступљено 06. 12. 2018. 
  8. ^ „Aclaración: desmienten rumor sobre la muerte de Belisario Betancur”. El Colombia. Приступљено 06. 12. 2018. 
  9. ^ „Marta Lucía Ramírez on Twitter”. Twitter. 06. 12. 2018. Приступљено 06. 12. 2018. 
  10. ^ „Confirmado: falleció el expresidente Belisario Betancur”. RCN Radio. 07. 12. 2018. Архивирано из оригинала 09. 12. 2018. г. Приступљено 07. 12. 2018. 
  11. ^ „Belisario Betancur, 95, Colombia President During Rebel Siege, Dies”. The New York Times. 08. 12. 2018. 
  12. ^ „Biography of Belisario Betancur (1923-VVVV)”. The Biography.us. Архивирано из оригинала 07. 12. 2018. г. Приступљено 06. 12. 2018. 
  13. ^ а б в г „Belisario Betancur”. Pass.va. Архивирано из оригинала 07. 12. 2018. г. Приступљено 06. 12. 2018. 
  14. ^ а б в „Belisario Betancur Cuartas: President-elect of Colombia”. UPI. 01. 06. 1992. Приступљено 06. 12. 2018. 
  15. ^ „Colombia president begins reorganization”. UPI. 02. 08. 1983. Приступљено 06. 12. 2018. 
  16. ^ „Lessons of the Colombian Constitutional Reform of 1991” (PDF). Приступљено 06. 12. 2018. 
  17. ^ „Belisario Betancur Cuartas” (на језику: Spanish). Colombia.com. Приступљено 06. 12. 2018. 
  18. ^ „Television en Colombia” (PDF) (на језику: Spanish). Архивирано из оригинала (PDF) 07. 12. 2018. г. Приступљено 06. 12. 2018. 
  19. ^ „History of peace talks with Colombia’s ELN guerrillas”. Colombia Reports. Приступљено 06. 12. 2018. 
  20. ^ „Colombia's half-century of conflict that led to historic peace deal”. The Guardian. Приступљено 06. 12. 2018. 
  21. ^ „33 years ago, rebels allegedly backed by Pablo Escobar stormed Colombia's Palace of Justice — here's how the terrifying siege went down”. Business Insider. Приступљено 06. 12. 2018. 
  22. ^ „Colombia Reports a Suspension of Rescue Efforts”. The New York Times. 18. 11. 1985. 
  23. ^ „Former Colombian President Belisario Betancur dies”. Teller Report. Архивирано из оригинала 09. 12. 2018. г. Приступљено 07. 12. 2018. 
  24. ^ „Honorary Member | THE CLUB OF ROME (www.clubofrome.org)”. www.clubofrome.org. Архивирано из оригинала 29. 09. 2015. г. Приступљено 28. 09. 2015. 
  25. ^ „Truth Commission: El Salvador”. USIP. Приступљено 06. 12. 2018. 
  26. ^ „Historical Dictionary of Inter-American Organizations”. Google Books. Приступљено 06. 12. 2018. 
  27. ^ „Honorary Degrees, University Medals and Distinguished Service Awards Full List A-Z”. University of Colorado. Приступљено 06. 12. 2018. 
  28. ^ „Belisario Betancur” (на језику: Spanish). UPV. Приступљено 06. 12. 2018. 
  29. ^ „BELISARIO BETANCUR”. FPA.es. Приступљено 06. 12. 2018. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Белисарио Бетанкур на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Белисарио_Бетанкур&oldid=28550675”