Бели бун

Beli bun
Scopolia carniolica Jacq.
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae
Tip:	Tracheophyta
Klasa:	Magnoliopsida
Red:	Solanales
Porodica:	Solanaceae
Rod:	Scopolia
Vrsta:	S. carniolica
Binomno ime
Scopolia carniolica Jacq.
Sinonimi
Scopolina carniolica (Jacq.) Kuntze Atropa ambigua Salisb. Hyoscyamus chloranthus Wender. Hyoscyamus scopolia (L.) E.H.L.Krause Scopolia carniolica var. violacea Semenova Scopolia scopolia (L.) H.Karst. Scopolia hladnikiana Fleischm. ex Nyman Scopolia tubiflora Kreyer Scopolina atropoides Schult. Scopolina carniolica Schur Scopolina hladnikiana Freyer ex W.D.J.Koch Scopolina viridiflora Freyer ex W.D.J.Koch

Beli bun ili bela bunika (lat. Scopolia carniolica) je otrovna biljka iz porodice pomoćnica. Otrovnost potiče od prisustva tropanskih alkaloida, posebno atropina, koga ima najviše u korenu. Takođe, biljka sadrži skopolamin koji se ranije koristio kao anestetik. Naziv roda dobio je ime u čast italijanskog lekara i prirodnjaka Đovanija Antonija Skopolija, koji je 1772. godine objavio delo Flora carniolica. U Srbiji Scopolia carniolica je strogo zaštićena vrsta.

Opis

Beli bun je višegodišnja biljka sa horizontalnim i debelim rizomom. Stabljika je uspravna, do 80 cm visoka. Listovi su zelene boje, na drškama, bez dlaka. Cvetovi su pojedinačni, nalaze se u pazuhu listova, na dugim drškama. Čašica je zvonasta sa 5 kratkih, zašiljenih režnjeva. Krunica je takođe zvonasta, sa spoljne strane riđe boje, dok sa unutrašnje maslinastozelene. Plod je loptasta čahura sa velikim brojem semena. Biljka cveta tokom aprila.

Rasprostranjenost

Rod Scopolia obuhvata tri vrste, od kojih samo Scopolia carniolica raste na teritoriji Evrope. Beli bun ima areal koji obuhvata srednju i juoistočnu Evropu, a u Srbiji je zabeležan samo na Kučajskim planinama. Vrsta raste u senovitim, listopadnim šumama, pre svega bukovim.

Galerija

• 
  Cvet
• 
  Habitus
• 
  Plod