Бели бун или бела буника (лат. Scopolia carniolica) је отровна биљка из породице помоћница. Отровност потиче од присуства тропанских алкалоида, посебно атропина, кога има највише у корену. Такође, биљка садржи скополамин који се раније користио као анестетик. Назив рода добио је име у част италијанског лекара и природњака Ђованија Антонија Скополија, који јe 1772. године објавио дело Flora carniolica. У Србији Scopolia carniolica је строго заштићена врста.^[2]

Опис

Бели бун
	Scopolia carniolica Jacq.
Научна класификација
Царство:	Plantae
Тип:	Tracheophyta
Класа:	Magnoliopsida
Ред:	Solanales
Породица:	Solanaceae
Род:	Scopolia
Врста:	S. carniolica
Биномно име
	Scopolia carniolica; Jacq.
Синоними
	Scopolina carniolica (Jacq.) Kuntze ; Atropa ambigua Salisb. ; Hyoscyamus chloranthus Wender.; Hyoscyamus scopolia (L.) E.H.L.Krause; Scopolia carniolica var. violacea Semenova ; Scopolia scopolia (L.) H.Karst.; Scopolia hladnikianа Fleischm. ex Nyman ; Scopolia tubiflora Kreyer; Scopolina atropoides Schult.; Scоpolina carniolica Schur; Scopolina hladnikiana Freyer ex W.D.J.Koch; Scopolina viridiflora Freyer ex W.D.J.Koch ;

Бели бун је вишегодишња биљка са хоризонталним и дебелим ризомом. Стабљика је усправна, до 80 cm висока. Листови су зелене боје, на дршкама, без длака. Цветови су појединачни, налазе се у пазуху листова, на дугим дршкама. Чашица је звонаста са 5 кратких, зашиљених режњева. Круница је такође звонаста, са спољне стране риђе боје, док са унутрашње маслинастозелене. Плод је лоптаста чахура са великим бројем семена. Биљка цвета током априла.^[3]

Распрострањеност

Род Scopolia обухвата три врсте, од којих само Scopolia carniolica расте на територији Европе.^[4] Бели бун има ареал који обухвата средњу и јуоисточну Европу, а у Србији је забележан само на Кучајским планинама. Врста расте у сеновитим, листопадним шумама, пре свега буковим.

Галерија

Цвет
Хабитус
Плод

Референце

^ „Scopolia carniolica Jacq. | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (на језику: енглески). Приступљено 16. 11. 2023.
^ Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива: https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/ministarstva/pravilnik/2010/5/3/reg
^ Стевановић, В. (1974). Флора СР Србије 6. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 78-79.
^ „Scopolia Jacq. | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (на језику: енглески). Приступљено 16. 11. 2023.

Спољашње везе

[POWO-1] „Scopolia carniolica Jacq. | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (на језику: енглески). Приступљено 16. 11. 2023.

[портал-2] Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива: https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/ministarstva/pravilnik/2010/5/3/reg

[Јосифовић-3] Стевановић, В. (1974). Флора СР Србије 6. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 78-79.

[POWкO-4] „Scopolia Jacq. | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (на језику: енглески). Приступљено 16. 11. 2023.

[1]

[2]

[3]

[4]