Berestečka bitka
| Berestečka bitka | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Ustanka Bogdana Hmeljnickog | |||||||||||
 Ivan Bogun tokom bitke, umetnički prikaz. | |||||||||||
| |||||||||||
| Sukobljene strane | |||||||||||
| Zaporoški Kozaci | Poljsko-Litvanska unija | ||||||||||
| Komandanti i vođe | |||||||||||
| Bogdan Hmeljnicki | Jan II Kazimir | ||||||||||
| Jačina | |||||||||||
| oko 73.000 kozaka i 20.000 Tatara[1] | oko 100.000 ljudi[1] | ||||||||||
| Žrtve i gubici | |||||||||||
| teški | znatni | ||||||||||
Berestečka bitka se odvijala od 28-30. juna 1651. između Poljaka s jedne i udruženih kozaka i krimskih Tatara sa druge strane, kod mesta Berestečko u današnjoj Ukrajini. Pripada drugoj fazi ustanka Bogdana Hmeljnickog.
Uvod
[uredi | uredi izvor]Mada je privremeno prekinuo rat, sporazum u Zborivu iz 1649. (koji je priznao autonomnu kozačku državu u Ukrajini) nikada nije u potpunosti primenjen. Sa poljske strane, protiv sporazuma ustali su katolička crkva i razbaštinjena vlastela i velikaši koji su izgubili posede u Ukrajini, predvođeni Jeremijom Višnjovjeckim i litvanskim velikim hetmanom Janušom Rađivilom, koji su delovali nezavisno od poljske vlade. Sa kozačke strane, Hmeljnicki nije mogao da vrati pobunjene seljake i neregistrovane kozake u položaj kmetova, pa se 1650. pokorio turskom Sultanu, koji ga je imenovao vazalnim knezom Ukrajine. Rat je nastavljen u proleće 1651.[2][3]
Bitka
[uredi | uredi izvor]
Poljska vojska od 100.000 ljudi, pod komandom kralja Jana II Kazimira, upala je u leto 1651. u Ukrajinu, gde je u trodnevnoj bici potukla kozake i Tatare koje je predvodio Bogdan Hmeljnicki.
Sudar vojski prvog dana bitke je ostao nerešen. Drugog dana Tatari su razbijeni delovanjem poljske artiljerije, a kozaci blokirani u svom logoru. Ipak, većina je uspela da se povuče preko močvare, kuda ih je izveo hetmanov zamenik Ivan Bogun.[4] Sam Hmeljnicki bio je izdajom zarobljen od Tatara u povlačenju.[3]
Posledice
[uredi | uredi izvor]Kozačka vojska, napuštena od Tatara, još jednom je potučena kod Bele Crkve u Ukrajini 25. septembra 1651. Mirom u Beloj Crkvi, kozačka autonomija sužena je na Kijevsku vojvodinu, kozački registar je prepolovljen, a poljska vlastela, vojska i unijatska crkva dobili su pravo da se vrate u Ukrajinu. Teški uslovi ovog sporazuma izazvali su masovno iseljavanje neregistrovanih kozaka u Rusiju, a Bogdan Hmeljnicki bio je prinuđen da traži zaštitu ruskog cara, što je dovelo do Poljsko-ruskog rata (1654—1667).[3]
U poljskoj kulturi
[uredi | uredi izvor]Ova bitka je detaljno opisana u romanu "Ognjem i mačem" poljskog nobelovca Henrika Sjenkjeviča iz 1884.[5]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b Vojna enciklopedija, Beograd, 1970, knjiga prva. str. 579.
- ^ Zamoyski 1988, str. 160–166.
- ^ a b v Fajfrić 2008, str. 258–267
- ^ Gažević, Nikola (1970—1976). Vojna enciklopedija. Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 579, tom 1.
- ^ Henrik, Sjenkjevič (1989). Ognjem i mačem. ). Gornji Milanovac: Dečje novine. ISBN 9788636702765. OCLC 780991926.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Vojna enciklopedija, Beograd, 1970, knjiga prva. str. 579.
- Zamoyski, Adam (1988). The Polish way : a thousand-year history of the Poles and their culture. New York: F. Watts. str. 160—166. ISBN 978-0-531-15069-6. OCLC 17824624.
- Henrik, Sjenkjevič (1989). Ognjem i mačem. ). Gornji Milanovac: Dečje novine. ISBN 9788636702765. OCLC 780991926.
- Živojinović, Dragoljub (2000). Uspon Evrope, 1450-1789 (4. dopunjeno izd.). Beograd: Službeni list SRJ. ISBN 978-86-355-0446-9. OCLC 54529759.
- Djurant, Vil. Doba Luja XIV : istorija evropske civilizacije u doba Paskala, Molijera, Kromvela, Miltona, Petra Velikog, Njutna i Spinoze : 1648-1751 / Vil Djurant ; [preveo s engleskog Ljubomir Veličkov]. Beograd : Vojnoizdavački zavod : Narodna knjiga, 2004 (Beograd : Vojna štamparija). str. 439—440. ISBN 978-86-331-1599-5.
- Fajfrić, Željko (2008). Ruski carevi (1. izd.). Sremska Mitrovica: Tabernakl. str. 258—267. ISBN 9788685269172. OCLC 620935678.
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
