Pređi na sadržaj

Berilijum-oksid

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Berilijum-oksid
Identifikacija
ECHA InfoCard 100.013.758
MeSH Beryllium+oxide
Svojstva
BeO
Molarna masa 25,01
Agregatno stanje beli prah
Gustina 3,0 g/cm³ (основно)
Tačka topljenja 2530 °C
Tačka ključanja 3900 °C
Opasnosti
Veoma toksičan (T+)
R-oznake R49, R25, R26,
R36/37/38, R43, R48/23
S-oznake S53, S45
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondHealth code 4: Very short exposure could cause death or major residual injury. E.g., VX gasReactivity code 4: Readily capable of detonation or explosive decomposition at normal temperatures and pressures. E.g., nitroglycerinSpecial hazards (white): no code
4
4
Tačka paljenja Nije zapaljiv
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni
Berilijum-telurid
Drugi katjoni
Magnezijum-oksid
Kalcijum-oksid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25°C [77°F], 100 kPa).
Reference infokutije

Berilijum-oksid je neorgansko hemijsko jedinjenje čija je hemijska formula BeO.

Osobine

[uredi | uredi izvor]

Berilijum-oksid je beo, nerastvoran prah. Sa kiselinama gradi berilijumove soli, koje su po osobinama slične magnezijumovim. Reaguje i sa rastvorima alkalnih hidroksida. U reakciji sa kalijum-hidroksidom gradi K2BeO4.[1]

Osobina Vrednost
Particioni koeficijent[2] (ALogP) -0,0
Rastvorljivost[3] (logS, log(mol/L)) 0,9
Polarna površina[4] (PSA, Å2) 17,1

Dobijanje

[uredi | uredi izvor]

Može se dobiti žarenjem metala ili nitrata na vazduhu, ali se najčešće dobija iz berila.[1]

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b Parkes, G.D. & Phil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.
  2. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  3. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  4. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]