Kalcijum-oksid
Nazivi | |
---|---|
IUPAC naziv
Kalcijum-oksid
| |
Drugi nazivi
Živi kreč, pečeni kreč, negašeni kreč
| |
Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
ChEBI | |
ChemSpider | |
ECHA InfoCard | 100.013.763 |
EC број | 215-138-9 |
Е-бројеви | E529 (регулатор киселости, ...) |
Гмелин Референца | 485425 |
KEGG[1] | |
RTECS | EW3100000 |
UNII | |
UN број | 1910 |
| |
| |
Svojstva | |
CaO | |
Molarna masa | 56,077 g/mol |
Agregatno stanje | Beli do bledo žutog praha |
Gustina | 3,35 g/cm3 |
Tačka topljenja | 2572°C (2845 K) |
Tačka ključanja | 2850°C (3123 K) |
reaguje | |
Rastvorljivost u kiselina | rastvoran je |
Rastvorljivost u metanol | Nerastvoran je |
Kiselost (pKa) | 12.5 |
Opasnosti | |
Bezbednost prilikom rukovanja | [1] |
NFPA 704 | |
Tačka paljenja | Nije zapaljiv |
Srodna jedinjenja | |
Drugi anjoni
|
Kalcijum sulfid Kalcijum-hidroksid |
Drugi katjoni
|
Berilijum-oksid Magnezijum-oksid Stroncijum-oksid Barijum-oksid |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
Reference infokutije | |
Kalcijum-oksid (CaO, živi kreč, pečeni kreč) je bela, kaustična, alkalna kristalna materija na sobnoj temperaturi. Ovo hemijsko jedinjenje je u širokoj upotrebi.
Priprema
[уреди | уреди извор]Kalcijum oksid se obično formira termičkom dekompozicijom materijala kao što je krečnjak, koji sadrže kalcijum karbonat (CaCO3; mineral kalcita) u krečnjačkim pećima. To ostvaruje zagrevanjem materijala iznad 825 °C,[4] procesom kalcinacije ili pečenja kreča. Ovaj proces oslobađa molekul ugljen-dioksida (CO2). Pečeni kreč nije stabilan, i pre hlađenju spontano reaguje sa CO2 iz vazduha. Nakon dovoljno vremena, on će se potpuno konvertovati nazad u kalcijum karbonat.
Upotreba
[уреди | уреди извор]Živi kreč ima relativno malu cenu. On i njegov derivat (kalcijum-hidroksid) su značajne hemikalije. Živi kreč proizvodi toplotnu energiju tokom formiranja hidrata:[5]
- CaO (s) + H2O (l) ⇌ Ca(OH)2 (aq) (ΔHr = −63.7 kJ/mol of CaO)
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
- ^ U.S. Patent 3.955.554, Solar heating system.