Pređi na sadržaj

Berijev Be-200

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Berijev Be-200

Avion Berijev Be-200
Avion Berijev Be-200

Opšti podaci
Namena putnički avion
Posada 2
Broj putnika 44 do 72
Poreklo  Rusija
Proizvođač Fabrika Taganrog Berijev
Probni let 24.09.1998.
Uveden u upotrebu 31.07.2003.
Povučen iz upotrebe u upotrebi
Status aktivan
Prvi operater  Rusija VVS i Aeroflot
Broj primeraka 19
Dimenzije
Dužina 32,00 m
Visina 8,90 m
Raspon krila 32,80 m
Površina krila 117,40 m²
Masa
Prazan 27.600 kg
Normalna poletna 41.000 kg
Pogon
Broj motora 2
Fizičke osobine
Turbomlazni motor 2 h Progres D-436TP
Potisak TMM-a 2 h 73.55
Performanse
Maks. brzina na Hopt. 700 km/h
Ekonomska brzina 560 km/h
Dolet 3.850 km
Plafon leta 8.000 m
Brzina penjanja 780 m/min
 Portal Vazduhoplovstvo

Berijev Be-200 (rus. Бериев Бе-200) je avion amfibija koji je projektovala i izradila kompanija TANTK Berijev. Projektovan kao avion za gašenje požara, traganje i spasavanje, pomorske patrole, teretni i putnički prevoz. Ima kapacitet od 12.000 litara vode, ili do 72 putnika u putničkoj varijanti[1].

Projektovanje i razvoj

[uredi | uredi izvor]
Crtež aviona Berijev Be-200 u tri projekcije
Motor Progres D-436 aviona Berijev Be-200
Avion Berijev Be-200 u akciji gašenja požara
Otvoreni rezervoari za vodu aviona Berijev Be-200
Avion Berijev Be-200 pri poletanju
Kokpit aviona Berijev Be-200

Na bazi zahteva potencijalnih civilnih korisnika, OKB Berijev je projektovao hidroavion-amfibiju koji je namenjen za upotrebu u putničkom i teretnom saobraćaju, gašenje šumskih požara; civilne službe spašavanja; patrole za potrebe ribarstva ili obalske straže. Avion je projektovan na bazi aviona Berijev A-40 ali sa duplo manjom maksimalnom poletnom masom.

Formalno odobrenje za razvoj „Be-200“, dato je 1990. godine, a tim pod vođstvom Aleksandra Javkina preuzeo je rad na projektu. Fabrika u Taganrogu je 1991. godine predstavila model u punoj veličini. Raspad Sovjetskog Saveza je usporio, ali nije prekinuo radove na Be-200. Prvi probni let prototipa obavljen je 24. septembra 1998. godine. Prototip je opremljen sistemom rezervoara za vodu za gašenje požara, koji je prvobitno bio primenjen na avionu Berijev Be-12.

Prvi prototip Be-200 prikazan je na aero salonu u Parizu juna 1999. godine i privukao je veliku pažnju. U narednih nekoliko godina bio je prikazan širom sveta, a 2002. je testiran drugi prototip ovog aviona. Ovaj drugi prototip je zapravo bio pretproizvodni model koji je u proizvodnju ušao pod oznakom Be-200ČS[2].

Tehnički opis

[uredi | uredi izvor]

Tehnički opis je napravljen na osnovu izvora[1][2].

Trup je potpuno metalne konstrukcije to je ustvari čamac sa kobiličastim dnom kaskadnog tipa što olakšava avionu poletanje zbog smanjenog otpora. U trupu se nalazi kokpit za pilota i kabina za članove posade. Kabine posade se greju toplotom izduvnih gasova motora. Ova toplota se takođe koristi za odleđivanje vitalnih letnih delova aviona. U zavisnosti od namene aviona postoje različite verzije trupova. Putnička varijanta ima kompaktan trup u kome se iza pilotske kabine nalazi putnička kabina sa 72 sedišta za putnike. Ova verzija trupa ima prozore u svakom redu sedišta, dvoja vrata sa leve strane trupa i izlazna vrata se obe strane trupa u slučaju opasnosti. Verzija aviona Be-200ČS namenjena za vartogasne i spasilačke aktivnosti ima trup u koji se može smestiti spasilački čamac, sedišta za posadu i rezervoari sa ukupnom zapreminom od 12 kubika vode, sistemom za punjenje i ispuštanje vode iz rezervoara. Ovaj avion na trupu sa desne strane ima velika vrata dimenzija 2050 h 1750 mm namenjena za ispuštanje spasilačkog čamca u vodu a sa leve strane normalna vrata sa stepenicama za ukrcavanje posade.

Pogonska grupa Avion pokreću dva turboventilatorska motora Progres D-436TP koji proizvode potisak pri poletanju od 73.55 kN svaki. Motori se pokreću pomoću pomoćnog agregata. Motori su ugrađeni u gondole koje se nalaze iznad zadnje ivice krila, pa su njihovi usisnici vazduha zaštićeni od prodora vode čak i pri visokim talasima.

Krilo se sastoji od središnjeg dela i dva konzolna dela krila, dva vrha krila. Po obliku krilo je strelasto, trapezastog oblika sa dve ramenjače, popuno metalne izrade i osnovne (noseće) konstrukcije i obloge. Ispod središnjeg dela krila, odmah uz trup se nalaze gondole za smeštaj glavnih nogu i točkova stajnog trapa. Krila su opremljena sa uvlačećim dvoproreznim zakrilacima koji se nalaze duž celog raspona krila, spojlerima i skretnim letvicama koje se nalaze na prednjoj ivici i eleronima. Pri krajevima krila postavljeni su neuvlačivi plovci koji služe za povećanje stabilnosti letelice na vodi.

Repne površine: sastoje se od horizontalnog i vertikalnog stabilizatora. Rep aviona je u obliku slova T. Horizontalna repna površina je podesiva u letu i sastoji se od stabilizatora i kormila dubine. Vertikalni rep se sastoji od vertikalnog stabilizatora i kormila pravca. Na kormilu pravca je ugrađen trimer-servo kompenzator.

Stajni trap je tipa tricikl sa potpunim uvlačenjem u toku letu i prilikom poletanja i sletanja na vodu. Prednja noga stajnog trapa se uvlači u trup, a glavne noge u gondole ispod krila. Sve noge stajnog trapa su opremljene sistemom za uvlačćenje i uljno pneumatskim amotizerima. Na svim nogama stajnog trapa su postavljena po dva točka sa kočnicama. Prednja noga je rotirajuća (upravljivlja). Stajni trap omogućava sletanje letelice na tlo, a ako sleti na vodu obezbeđuje samostalno izlazak iz vode na obalu.

Verzije

[uredi | uredi izvor]
  • Be-200 - Osnovni višenamenski model.
  • Be-200ČS - Višenamenski model modifikovan prema zahtevima ruskog Ministarstva za vanredne situacije.
  • Be-200E - Verzija aviona Be-200ES sa natpisima u pilotskoj kabini na engleskom jeziku.
  • Be-200RR - Model aviona sa Rols-Roijs motorima.
  • Be-210 - Isključivo putnička varijanta namenjena za prevoz samo ljudi.
  • Be-220 - Varijanta namenjena za pomorsku patrolu.

Operativno korišćenje

[uredi | uredi izvor]

Prvi proizvedeni primerak aviona Berijev Be-200ČS je isporučen Ministarstvu za vanredne situacije Ruske Federacije 2003. godine. Ukupno sa prototipovima je proizvedeno 37 ovih aviona (do 2023.)[3]. Ovaj avion je izvezen u 5 zemalja na četiri kontinenta.

Od 2003. godine Be-200 je učestvovao u gašenju požara u sledećim zemljama: Sardinija (Italija) 2004,2005., Portugalija 2005,2007., Indonezija 2006 i 2015, Grčka 2007 i 2021, Azerbejdžan 2008, Izrael 2010, Srbija 2012 i 2013, Turska 2021 i 2023.

Zemlje koje su koristile avion

[uredi | uredi izvor]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b „Beriev Be-200”. 
  2. ^ a b „Beriev A-40, Be-200, & Be-103 Flying Boats”. 
  3. ^ „Reestr: Beriev Be-200 ✈ russianplanes.net ✈ naša aviaciя”. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Butowski, Piotr (September 2020). "To be or not to Be-200?". Air International. Vol. 99, no. 3. pp. 92–97. ISSN 0306-5634.
  • Gordon, Yefim; Sal'nikov, Andrey; Zablotskiy, Aleksandr (2006). Beriev's Jet Flying Boats. Hinckley, UK: Midland Publishing. ISBN 1-85780-236-5.
  • Fojtík, Jakub. Berjev Be-200. Letectví a kosmonautika. červen 2020, roč. 96., čís. 6, s. 75, ISSN 0024-1156.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Berijev Be-200 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Беријев_Бе-200&oldid=28412589”