Bitka kod Korsunja (1648)

Bitka kod Korsunja
Deo ustanka Bogdana Hmeljnickog
Bogdan Hmeljnicki dočekuje tatarske saveznike 1648.
Vreme 26. maj 1648. Mesto Ukrajina Ishod Kozačka pobeda
Sukobljene strane
Zaporoški kozaci	Državna zajednica Poljske i Litvanije
Komandanti i vođe
Bogdan Hmeljnicki	veliki hetman Stanislav Potocki poljni hetman Martin Kalinovski
Jačina
8-10.000 kozaka i 4.000 Tatara	8.000 vojnika i 40 topova
Žrtve i gubici
znatni	cela vojska uništena
Korsunj Mesto bitke na mapi Ukrajine.

Bitka kod Korsunja u proleće 1648. bila je druga uzastopna pobeda kozaka u ustanku Bogdana Hmeljnickog.

Uvod

U proleće 1648, Bogdan Hmeljnicki je izabran za hetmana Zaporoške vojske. Formalno izjavljujući vernost kralju Vladislavu IV, Hmeljnicki je sklopio savez sa Krimskim Tatarima i počeo da okuplja vojsku u Zaporoškoj Siči.

Saznavši za savez Kozaka i Tatara, poljski veliki hetman Stanislav Potocki je početkom aprila 1648. poslao na Hmeljnickog svog sina Stefana sa oko 3.500 vojnika, ali je poljska armija potučena 16. maja kod Žutih Voda, a 1.500 redovnih kozaka prešlo je na stranu pobunjenika.

Bitka

Berestečko

Žute Vode

Korsunj

Starokonstantinov

Pilavci

Zbaraž

Zboriv

Batog

Ustanak Bogdana Hmeljnickog na mapi Ukrajine.

Vojska Stanislava Potockog, koja je lagano išla u pomoć opsednutima kod Žutih Voda, 26. maja 1648. pala je u zasedu kod Korsunja. Samo nekoliko konjičkih jedinica uspelo je da se izvuče, dok su oba hetmana zarobljena. Sva redovna vojska u Ukrajini, oko 8.000 ljudi i 40 topova, bila je izgubljena.

Posledice

Dva uzastopna poraza uzdrmali su prestiž Poljske i podigli ugled Hmeljnickog: kozaci i pobunjeni seljaci iz čitave Ukrajine krenuli su pod njegovu zastavu.

Da situacija bude gora, kralj Vladislav, prijatelj Hmeljnickog i Zaporoških kozaka, umro je nedelju dana pre bitke. Sa čitavom Ukrajinom u pobuni i oba hetmana u ropstvu, Poljsko-Litvanska unija ušla je u izbore novog kralja, što je paralisalo svaku veću akciju protiv ustanika.

U poljskoj kulturi

Ova bitka je pomenuta u romanu "Ognjem i mačem" poljskog nobelovca Henrika Sjenkjeviča iz 1884., kao i u poljskom filmu "Ognjem i mačem" iz 1999.

Literatura

• Gažević, Nikola, ur. (1970—1976). Vojna enciklopedija. Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 481. 
• Zamoyski, Adam (1988). The Polish way : a thousand-year history of the Poles and their culture. New York: F. Watts. str. 160—166. ISBN 978-0-531-15069-6. OCLC 17824624. 
• Vojna enciklopedija, tom 3. str. 481 COBISS.SR 3980808
• Henrik, Sjenkjevič (1989). Ognjem i mačem. "Nikola Nikolić"). Gornji Milanovac: Dečje novine. ISBN 9788636702765. OCLC 780991926. 
• Živojinović, Dragoljub (2000). Uspon Evrope, 1450-1789 (4. dopunjeno изд.). Beograd: Službeni list SRJ. ISBN 978-86-355-0446-9. OCLC 54529759. 
• Дјурант, Вил. Доба Луја XIV : историја европске цивилизације у доба Паскала, Молијера, Кромвела, Милтона, Петра Великог, Њутна и Спинозе : 1648-1751 / Вил Дјурант ; [превео с енглеског Љубомир Величков]. Београд : Војноиздавачки завод : Народна књига, 2004 (Београд : Војна штампарија). стр. 439—440. ISBN 978-86-331-1599-5. 
• Fajfrić, Željko (2008). Ruski carevi (1. изд.). Sremska Mitrovica: Tabernakl. стр. 258—267. ISBN 9788685269172. OCLC 620935678.