Bogdan Bogdanović (arhitekta)

Za druge upotrebe, pogledajte Bogdan Bogdanović (višeznačna odrednica).

Bogdan Bogdanović
Bogdan Bogdanović
Lični podaci
Datum rođenja	(1922-08-20)20. avgust 1922.
Mesto rođenja	Beograd, Kraljevina SHS
Datum smrti	18. jun 2010.(2010-06-18) (87 god.)
Mesto smrti	Beč, Austrija
Obrazovanje	Univerzitet u Beogradu

Bogdan Bogdanović (Beograd, 20. avgust 1922 — Beč, 18. jun 2010) bio je srpski arhitekta, graditelj, umetnik, filozof, profesor Beogradskog univerziteta, gradonačelnik Beograda od 1982. do 1986. godine. Značajan je neimar memorijalne arhitekture, spomen-obeležja podignutih u drugoj polovini 20. veka, žrtvama fašizma u Drugom svetskom ratu, širom SFR Jugoslavije. Najznačajniji spomenici Bogdana Bogdanovića nalaze se u Beogradu, Jasenovcu, Garavicama, Prilepu, Mostaru, Kruševcu i Leskovcu.

Značaj

Pojava Bogdan Bogdanovića na arhitektonskoj sceni Srbije je podjednako značajna za arhitekturu i za skulpturu. On unosi u skulpturu arhitekturalnost, koja zamenjuje preovlađujuću figurativnost. Takođe, kompozicija arhitektonskog kompleksa kod njega postaje značajnija od kompozicije samog spomenika. Njegovi spomenici izviru iz samog pejzaža i predstavljaju arhitektonsku celinu sa prirodom i okruženjem u kojem se nalaze.

Bogdanović je individualista, okrenut vanvremenskim istorijskim uzorima. Ono što je nesumnjivo i nesporno je da je Bogdanović jedan od najkolosalnijih autora sa ovih prostora, da su njegova dela bezvremena, odnosno, svevremena, da su nastala ne pod uticajem trenda ili stila, već iz dubine autorove kreativne ličnosti.

Bogdanović je takođe veoma značajan kao pisac. Njegovo delo na tom polju predstavlja ga kao izuzetnog esejistu, analitičara ali i kao pripovedača. Značajni su njegovi brojni radovi od međunarodnog značaja o gradovima i arhitekturi sa mitologističkim i simbolističkim pogledima i o „ljudskoj unutrašnjoj arhitekturi“. Napisao je 25 knjiga i pisao tekstove koje u poslednje vreme objavljuje u raznim časopisima kao „El Pais“ i „Die Zeit“ iz oblasti arhitekture i urbanizma. Njegove knjige su stilski i žanrovski veoma različite, ali imaju jedno zajedničko u sebi: ogroman naboj duha, koncentraciju energije koju nose sobom i prenose je na čitaoce. Bogdanović je intenzivno pisao, ali je svoje knjige izdavao izvan granica Srbije, u Austriji, Mađarskoj, Hrvatskoj, Češkoj.

Iako je bio jedan od kulturnih stožera srpske arhitekture i kulture uopšte, Bogdanović je, kao i njegovi veliki prethodnici, u svojoj karijeri imao neprestane uspone i padove. On je bio bojkotovan od svojih kolega profesora na fakultetu, čak je bio i „isključen“ sa mesta predavača na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. U revoltu je napustio članstvo u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. U periodu ratnih previranja, država mu je oduzela objekte u kojima je vodio Letnju školu arhitekture u Malom Popoviću. Nedugo zatim bio je primoran i da napusti zemlju, nakon čega se, rezigniran, nastanio u Beču kao politički emigrant.

Osnovao je Seosku školu za filozofiju arhitekture u Malom Popoviću, nadomak Beograda, od milošte nazvanu „Mistrija pod orahom“. „Zelena kutija” je knjiga - kutija sa ceduljicama, beleškama iz njegovog života, posle sukoba sa Slobodanom Miloševićem.

Živeo je sa svojom suprugom u egzilu u Beču od 1993. godine, a od vlade Austrije je dobio nagradu za životno delo.

Mada je kršten još kao dete, njegovi posmrtni ostaci kremirani su u Beču, dok je urna sa pepelom smeštena na Jevrejsko groblje u Beogradu. Posmrtni ostaci njegove supruge Ksenije, koja je preminula 2017. godine, nalaze se na istom mestu.

Ostvarenja

Ulaz u Aleju streljanih rodoljuba na Novom groblju.

Neka od Bogdanovićevih najznačajnijih arhitektonskih ostvarenja su:

• Spomenik Jevrejskim žrtvama fašizma, Beograd 1951-1952.
• Stambeno naselje Hidrotehničkog instituta, Avala, Beograd, 1952-1953.
• Spomen-groblje žrtvama fašizma, Sremska Mitrovica, 1959-1960.
• Partizansko spomen-groblje, Mostar 1959-1965.
• Spomen-park Slobodište, Kruševac, 1960-1965.
• Spomenik srpskim i albanskim partizanima palima u NOB-u, Kosovska Mitrovica, 1960-1973.
• Spomenik palim borcima NOB-a, Prilep, 1961.
• Spomen-park palim borcima u oslobodilačkim ratovima 1804-1945. (1804-1815, 1876-1878, 1912, 1914-1918, 1941-1945), Knjaževac, 1961-1971.
• Spomenik Kameni cvet, Jasenovac, 1966.
• Spomen kompleks Palim borcima Revolucije, Štip, 1969-1974.
• Spomen-park Garavice, Bihać, 1969-1981.
• Spomen područje i mauzolej palih boraca, Čačak, 1970-1980.
• Grupni kenotafi palih boraca, Bela Crkva, 1971.
• Grupni kenotafi žrtava fašizma, Novi Travnik, 1971-1975.
• Spomen-park Revolucije, Leskovac, 1971.
• Spomenik streljanim rodoljubima i Romima, Arapova dolina, Leskovac, 1971.
• Spomenik Slobodi, Ivangrad, 1972-1977.
• Spomenik palim borcima za slobodu, Vlasotince, 1973-1975.
• Adonisov oltar, Labin, 1974.
• Spomen-park Dudik, Vukovar, 1978-1980.
• Spomen park palih boraca NOB-a, učesnika Popinske borbe, Štulac, Vrnjačka Banja, 1979-1981.
• Grobnica Dušana Petrovića - Šaneta, Aranđelovac, 1980.
• „Čuvar slobode” (Spomenik poginulim partizanima u odbrani Klisa 1943), Klis, 1987. (uništen 1996. godine)

Najznačajnija dela

Na srpskom jeziku

• Mali urbanizam (1958)
• Zaludna mistrija: doktrina i praktika bratstva zlatnih (crnih) brojeva (1963)
• Urbanističke mitologeme (1966)
• Urbs i logos: ogledi iz simbologije grada (1976)
• Povratak grifona: crtačka heuristička igra po modelu Luisa Karola propraćena uvodnim ogledom Ljerke Mifke (1978)
• Gradoslovar (1982)
• Eeji: epistoralni eseji (sa Radom Iveković, 1986)
• Krug na četiri ćoška (1986)
• Mrtvouzice: mentalne zamke staljinizma (1988)
• Knjiga kapitela (1990)
• Grad kenotaf (1993)
• Grad i smrt (1994, na nemačkom 1993)
• Ukleti neimar (2001, na nemačkom 1997)
• Grad i budućnost (2001, na nemačkom 1997)
• Glib i krv (2001)
• O sreći u gradovima (2007, na nemačkom 2002)
• Tri ratne knjige (Grad i smrt; Srpska utopija; Grad i budućnost, 2008)
• Platonov tajni roman: Platonov gradoslovni nauk (2008)
• Zelena kutija: knjiga snova (2009, na nemačkom 2007)

Na nemačkom jeziku

• Die Stadt und der Tod, Wieser Verlag, Klagenfurt - Salzbourg. 1993. ISBN 978-3-85129-090-5.
• Architektur der Erinnerung. Wieser Verlag, Klagenfurt. 1994. ISBN 978-3-85129-130-8.
• Der verdammte Baumeister: Erinnerungen, Zsolnay Verlag, Vienne 1997/. 2002. ISBN 978-3-552-04846-1.
• Die Stadt und die Zukunft, Wieser Verlag, Klagenfurt - Salzbourg. 1997. ISBN 978-3-85129-201-5.
• Vom Glück in den Städten, Zsolnay Verlag, Vienne. 2002. ISBN 978-3-552-05178-2.
• Die grüne Schachtel: Buch der Träume, Zsolnay Verlag, Vienne. 2007. ISBN 978-3-552-05394-6.
• Memoria und Utopie in Tito-Jugoslawien. Wieser Verlag. 2009. ISBN 978-3-85129-834-5. 

Foto-galerija

• 
  Spomen obeležje „Kameni cvet“ u Jasenovcu
• 
  Spomenik palim borcima revolucije, Vlasotince.
• 
  Spomen-park Revolucije, Leskovac
• 
  Spomenik palim borcima NOB-a, Prilep
• 
  Slobodište, Kruševac

Literatura

• Srpska porodična enciklopedija, Narodna knjiga, Politika,2006.
• Mala enciklopedija Prosveta, treće izdanje, Beograd, 1978.

Spoljašnje veze

• „Glas Javnosti“: „Ko je sve bio gradonačelnik jugoslovenske prestonice od 1944. godine do danas“
• Vom Glück in den Städten, Beitrag des Deutschlandfunks vom 5. Juli 2002 zur Veröffentlichung des gleichnamigen Buchs mit biografischen Angaben
• Architekt einer idealen Stadt, Autorenporträt aus dem Jahr 2000 auf www.fruehjahrsbuchwoche.de Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. jul 2021)
• Biografija na sajtu SANU
• Preminuo Bogdan Bogdanović („Politika“, 19. jun 2010)
• Graditelj sa magičnim šestarom („Politika“, 20. jun 2010)
• Vatra Bogdana Bogdanovića („Politika“, 19. februar 2011)
• Bogdan Bogdanović: „Srbi su u ovom ratu izgubili dušu i čast” (intervju iz 1995) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. mart 2023)
• Spomen-tabla u čast Bogdana Bogdanovića („Politika”, 20. jun 2017)
• Pejzažni koncepti Bogdana Bogdanovića („Politika”, 19. oktobar 2022)
• Neuhvatljivi šarmer, borac za arhitekturu i alhemičar neuhvatljivih granica („Politika”, 30. decembar 2022)
• BOGDANOVI SPOMENICI INSPIRIŠU I STRANCE: Monumentalna dela našeg arhitekte interesuju studente širom sveta („Večernje novosti”, 8. januar 2023)