Пређи на садржај

Клис

Координате: 43° 33′ 37″ С; 16° 31′ 15″ И / 43.560178416551906° С; 16.520764775724377° И / 43.560178416551906; 16.520764775724377
С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте страницу Клис (вишезначна одредница).
Клис
Клис и клишка тврђава
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаСплитско-далматинска
ОпштинаКлис
Становништво
 — 2011.3.001
Географске карактеристике
Координате43° 33′ 37″ С; 16° 31′ 15″ И / 43.560178416551906° С; 16.520764775724377° И / 43.560178416551906; 16.520764775724377
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина290 m
Клис на карти Хрватске
Клис
Клис
Клис на карти Хрватске
Клис на карти Сплитско-далматинске жупаније
Клис
Клис
Клис на карти Сплитско-далматинске жупаније
Остали подаци
Поштански број21231 Клис
Позивни број+385 21
Веб-сајтwww.klis.hr

Клис (Clissa)[1] је насељено место и седиште општине у Сплитско-далматинској жупанији, Република Хрватска.

Географски положај

[уреди | уреди извор]

Налази се у средњој Далмацији, северно од Солина и Сплита.

Планински пролаз клис дели планине Мосор и Козјак на висини од 360 m. Клис је познат и по клишкој тврђави.

Историја

[уреди | уреди извор]

До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу старе општине Солин.

Због свог истакнутог положаја дуго времена је представљао тешко освојиво утврђење. То је 1838. године мала "тврдиња" на врху високог и стрмог брда. Средњовековни Клис био је седиште ускока, бораца против турске и млетачке најезде.

Његовим освајањем 1537. године, Турци су успели да дођу и заузму Солин и тиме продиру кроз Каштела на јужним обронцима Козјака, али никада нису успели да заузму Сплит. Турци га утврђују и граде џамију са минаретом. За време њихове власти је био седиште управне јединице Клишког санџака. Преостали клишки ускоци, после пада тврђаве, преселили су се у Сењ (сењски ускоци). Гашпар Петар Вињалић је описао како је Мегдан, равница поред тврђаве, добила име. У вријеме турске опсаде Клиса 1537. један Турчин Багара, великог стаса и снаге, је позивао на мегдан људе који су бранили тврђаву, а одазвао се младић Милош који га је побиједио као Давид Голијата. Главу муслимана доноси у тврђаву гдје га дочекују са аплаузом, а мјесто борбе се од тада назвало Мегдан, а и данас се тако зове.[2][3]

Клис је краткотрајно ослобођен 1596, а коначно 1648, за време Кандијског рата, када га освајају Млечани. Они утврђују град, а џамију претварају у цркву. Данашњи изглед Клиса потиче из времена последње млетачке обнове.

Новије насеље је настало након повлачења Турака. У насељу се налази стара турска чесма. Историјска збирка са тврђаве пресељена је у Музеј града Сплита. Икона Ускочке Богородице из Клиса, коју су ускоци донели из Босне као православци, сликана у православном стилу, се данас налази у једној цркви у Сплиту.

У тврђави Клис је пронађен натпис краљице Домаславе.

Становништво

[уреди | уреди извор]

На попису становништва 2011. године, општина Клис је имала 4.801 становника, од чега у самом Клису 3.001.

Општина Клис

[уреди | уреди извор]
Број становника по пописима[4]
1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011
3.890 4.266 4.392 4.939 5.668 6.228 7.334 7.299 6.324 6.360 6.010 5.113 4.063 4.241 4.367 4.801

Напомена: Настала из старе општине Солин. У 1981. део података садржан је у граду Солину, а од 1857. до 1961. у општини Мућ.

Клис (насељено место)

[уреди | уреди извор]
Број становника по пописима[4]
1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011
1.082 1.196 1.248 1.442 1.704 2.018 2.212 2.700 2.251 2.364 2.464 2.176 1.827 2.320 2.557 3.001

Напомена: У 1991. повећано за део подручја насеља Солин (град Солин), који је само у 1981. припадао насељу Солин (град Солин), док је раније тај део припадао насељу Клис. У 1857., 1869., 1921. и 1931. садржи податке за бивше насеље Варош које је од 1880. до 1900. и у 1948. исказивано као самостално насеље.

Попис 1991.

[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Клис је имало 2.320 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
 2.204 95,00%
Срби
  
 54 2,32%
Југословени
  
 13 0,56%
Албанци
  
 7 0,30%
Муслимани
  
 5 0,21%
Словенци
  
 5 0,21%
Црногорци
  
 1 0,04%
неопредељени
  
 14 0,60%
регион. опр.
  
 1 0,04%
непознато
  
 16 0,68%
укупно: 2.320

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Поглед на Клис са тврђаве
    Поглед на Клис са тврђаве
  • Планина Козјак
    Планина Козјак

Извори

[уреди | уреди извор]
  • [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Србскиј народниј лист", Будим 1839. године
  2. ^ Вињалић, Гашпар (2010). Кратки повијесни и кронолошки преглед збивања која су се догодила Славенима у Далмацији, Хрватској и Босни 1514—1769., pp. 15. Сплит: Књижевни круг. 
  3. ^ Uvedeni novi polasci autobusa za Klis Megdan. [мртва веза]
  4. ^ а б — Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857.-2001.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Клис на Викимедијиној остави.

Мапа

[уреди | уреди извор]

Фотографије

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Клис&oldid=27924761”