Каштела
Каштела | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Хрватска |
Жупанија | Сплитско-далматинска |
Становништво | |
Становништво | |
— 2011. | 38.667 |
— густина | 670,49 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 32′ 50″ С; 16° 25′ 36″ И / 43.547090939819405° С; 16.426755749471038° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Површина | 57,67 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Иван Удовичић |
Поштански број | 21212 |
Регистарска ознака | ST |
Каштела су град у Хрватској, у Сплитско-далматинској жупанији.
Географски положај
[уреди | уреди извор]Каштела су град у средњој Далмацији, близу Сплита, Трогира и Солина. Удаљен је десетак километара од Трогира на северу и Сплита на југу и врло је добро повезан главним путним правцима са тим делом Далмације, али и са континенталном Хрватском.
Град лежи испод горе Козјака између Трогира и Сплита, а зове се по каштелима (градићима) које су почев од 15. века градили Сплићани и Трогирци за одбрану од турских најезди и уз њих су касније формирана села којих је у прво време било 13 а сада их је седам.[1]
Изнад Каштела се у смеру северозапад-југоисток протеже планина Козјак (780 m), а нешто ниже према југу и планина Мосор (1.330 m). Каштелански залив, јужна граница Каштеланскога поља, представља потонулу депресију између споменутих планина на северу и полострва Марјана и острва Чиова на југу. У геолошком смислу преовлађују кречњак и флиш. Флиш не прелази висину од 400 m и његове благе падине, нарочито према мору, прекривене су обрадивим плодним земљиштем. Извори воде избијају управо на линији додира флиша и кречњака.
Историја
[уреди | уреди извор]До територијалне реорганизације у Хрватској налазила су се у саставу старе општине Каштела.
Године 1420. су Каштела дошла под млетачку власт и постала поприште борбе између Сплита и Трогира. За време турских најезди од 15. — 17. века посуто градићима „каштелима”, добило је своје данашње име.[1]
Становништво
[уреди | уреди извор]На попису становништва 2011. године, град Каштела је имао 38.667 становника, од чега у градском седишту Каштел Сућурцу 6.829.
Број становника по пописима[2] | |||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2001. | 2011 |
5.097 | 5.829 | 5.981 | 6.582 | 7.286 | 7.460 | 8.346 | 8.895 | 9.731 | 11.036 | 13.526 | 18.805 | 24.328 | 29.168 | 34.103 | 38.667 |
Напомена: Настао из старе општине Каштела. Од 1948. до 1971. део података садржан је у граду Сплиту.
Градска насеља
[уреди | уреди извор]Каштела су оформљена од седам мањих спојених места уз обалу Каштеланског залива. То су:
- Каштел Штафилић, кога је 1500. изградио племић Степан Штафилић[1]
- Каштел Нови, саградио га је 1512. године Павао Ципчић[1]
- Каштел Стари, 1476. године га је саградио Трогирчанин Коре (Кориолан) Ципчић[1]
- Каштел Лукшић, има цркву и основну школу а 1487. године су га саградили два брата породице Витури која су се око 1300. године преселила из Млетака у Трогир[1]
- Каштел Камбеловац, који је добио име по свом оснивачу Фраљи Камби из 1566. године[1]
- Каштел Гомилица, италијански се зове Castel- Abbanessa, јер је тај крај 1066. надбискуп Ловријенац I. поклонио дувнама самостана Св. Бенедикта у Сплиту[1] и
- Каштел Сућурац, седиште града, који је основан 1907. године, а спомиње се већ у 9. веку. Градић је касније утврђен, а 1505. године су навалили Турци на Каштел и спалили село поред њега.[1]
Култура и спорт
[уреди | уреди извор]- Музеј града Каштела у Каштел Лукшићу
- Музеј Подворје у Каштел Сућурцу
- ФК Јадран, Каштел Сућурац
- ФК ГОШК, Каштел Гомилица
- ХФК Вал, Каштел Стари
- Одбојкашки клуб Младост, Каштел Лукшић
- Одбојкашки клуб Каштела ДЦ, Каштел Стари
- Одбојкашки клуб Марина Каштела, Каштел Камбеловац
- Рукометни клуб Каштела Адриахем, Каштел Гомилица
- Карате клуб Фортитер Каштела, Каштел Нови
- Џудо клуб Далмацијацемент, Каштел Сућурац
- ПОГШ Јосип Хатзе, Каштел Лукшић
Градови побратими
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- http://www.kastelahr.com/ Архивирано на сајту Wayback Machine (7. јун 2007) IZHR portal
- Портал града Каштела
- http://www.kastela.org/