Pređi na sadržaj

Bruceloza

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Brucellosis
Sinonimiundulant fever, undulating fever, Mediterranean fever, Malta fever, Cyprus fever, rock fever (Micrococcus melitensis)[1]
Specijalnostiinfektivne bolesti
Simptomigroznica, jeza, gubitak apetita, znojenje, slabost, umor, bol u zglobovima, mišićima i leđima, glavobolja.[2]
Komplikacijeinfekcije centralnog nervnog sistema, zapaljenje i infekcija slezine i jetre, zapaljenje i infekcija testisa (epididimoorhitis), artritis, zapaljenje unutrašnje obloge srčanih komora (endokarditis).[2]
Dijagnostički metodrendgenski snimci, kompjuterizovana tomografija (KT) ili magnetna rezonanca (MRT), kultura cerebrospinalne tečnosti, ehokardiografija.[3]
Prevencijaizbegavati nepasterizovanu mlečnu hranu, dobro kuvati meso, nositi zaštitnr rukavice, preduzeti mere predostrožnosti na radnim mestima sa visokim rizikom, vakcinisati domaće životinje.[2]
Lečenjeantibiotici
Lekovitetraciklin, aminoglikozid

Bruceloza (Brucellosis), sredozemna groznica, kiparska groznica ili malteška groznica je zarazno oboljenje akutnog ili hroničnog toka prouzrokovano bakterijom iz roda brucela.[4] Na težinu i tok bolesti ima uticaja i tip brucela. Najteži oblik bruceloze kod ljudi izaziva brucela melitensis (lat. Brucella melitensis), srednje težak oblik izaziva brucela suis Brucella suis, dok brucela abortus Brucella abortus izaziva u većini slučajeva lakši oblik bolesti.[5] U akutnoj fazi bolesti javljaju se opšti simptomi. U hroničnoj fazi javljaju se simptomi oštećenja različitih organa i tkiva, praćeni naizmeničnim porastom temperature.[6][7]

Infektivni agens

[uredi | uredi izvor]

Brucele spadaju u prilično otporne mikroorganizme, naročito prema sušenju i nižoj tempeperaturi. Mesecima se mogu održati u prašini, u posteljici ili plodovoj tečnosti i u mrtvom plodu životinja. Osetljive su na dejstvo povišene temperature, direktne Sunčeve svetlosti i na većinu dezinfikacionih sredstava.[8]

Brucele su svrstane u šest vrsta: Brucella melitensis, Brucella abortus, Brucella suis, Brucella ovis, Brucella canis i Brucella neotomae.

Brucella melitensis- uzročnik je bruceloze sitne rogate stoke (ovce, koze), najpatogenija je od svih bruceloza i izazivač je Maltske ili talasaste groznice čoveka.

Brucellosa abortus bovis- uzročnik je bruceloze krupne rogate stoke (goveda, bivoli, kamile), manje je patogena za ljude, kod kojih i izaziva Bangovu bolest.

Brucella suis- uzročnik je bruceloze svinja, malo patogena za ljude i retko izaziva oboljenje kod ljudi.

Ostale brucele imaju malo značajna za čoveka.

U spoljašnoj sredini brucelesu dosta otporne na sve uticaje. U mleku, plodovoj vodi, gnoju i drugom materijalu od bolesnika brucele se mogu održati više dana, u mladom siru oko 3 meseca, u smrznutom mesu jedan do dva meseca, u vodi i do tri meseca. Osetljive su na dezinfekciona sredstva, ali prisustvo organskih materija smanjuje dezinfekcioni efekat.[9]

Inkubacioni period

[uredi | uredi izvor]

Inkubacioni period kod bruceloze može biti vrlo različit. Najčešće se kreće u rasponu 5 - 30 dana, a može da iznosi i više meseci.

Rezervoar zaraze

[uredi | uredi izvor]

Rezervoar zaraze su najčešće domaće životinje: za Brucelu suis to su svinje, za brucelu abortus goveda, a za brucelu melitenzis ovce i koze ali mogu biti i zaražena i goveda, konji, psi, kokoši, razne vrste ptica i divljih životinja.[10]

Bruceloza je kod životinja blaga bolest koja se manifestuje samo u graviditetu, i to pobačajima. Brucele se nalaze u pobačenom plodu, posteljici, plodovoj vodi, mleku i urinu zaraženih životinja. Mada se brucele nalaze u krvi, mokraći i punktatu iz limfnih čvorova bolesnika, čovek nije značajan rezervoar zaraze. Infekcija se ne prenosi sa čoveka na čoveka.[11]

Putevi širenja

[uredi | uredi izvor]

Ljudi se zaražavaju upotrebom nekuvanog mleka zaraženih životinja ili mlečnih proizvoda, direktnim kontaktom sa zaraženom stokom, odnosno njihovim sekretima i tkivima. Bruceloza se širi i respiratornim putem, preko prašine kontaminirane mlekom, mokraćom ili postpartalnim dejektima zaraženih životinja.[12]

Ulazno mesto

[uredi | uredi izvor]

Ulazno mesto infekcije su male povrede na koži, vežnjači i sluzokoži crevnog, respiratornog i genitalnog trakta.

Osetljivost i otpornost

[uredi | uredi izvor]

Osetljivost prema brucelozi je opšta. Otpornost koja se razvija posle bolesti je kratkotrajna i nesigurna.[13]

Ostale epidemiološke karakteristike

[uredi | uredi izvor]

Od bruceloze oboljevaju najčešće osobe koje u svom zanimanju dolaze u kontakt sa zaraženom stokom ili njihovim produktima (stočari, veterinari, mesari, vlasnici stoke). Češće oboljevanje muškaraca u produktivnom životnom dobu posledica je veće izloženosti.[14] Pošto je izlučivanje mikroorganizama najintenzivnije tokom partusa domaćih životinja, bruceloza može da ima sezonski karakter ako su izvor zaraze ovce i koze. Brucela abortus je u prošlosti bila raširena u SAD, Kanadi, Ujedinjenom Kraljevstvu, zemljama srednje Evrope i južne Afrike.[15] Brucella mellitensis je danas raširena, a Brucella suis u severnoj i zapadnoj Evropi. zahvaljujući veterinarskim merama bruceloza je u mnogim zemljama danas eliminisana, pa se i kod ljudi javlja izuzetno retko. U našoj zemlji se pojedinačni slučajevi i manje epidemije bruceloze registruju na području centralne Srbije i Kosova i Metohije.

Klinička slika

[uredi | uredi izvor]

Bruceloza se karakteriše velikom raznolikošću kliničke slike, što otežava dijagnostiku i često dovodi do dijagnostički grešaka.

Početak bolesti može biti nagao, akutan, sa jezom, povišenom telesnom temperaturom, glavoboljom, malaksalošću i bolovima u celom telu. Može, međutim, da počinje lagano, talasasto, sa znacima opšte slabosti,bolovima u mušićima,glavoboljom, povišenom temperaturom, koja naročito raste uveče. U daljem toku bolesti temperatura raste tokom noći, a onda se snižava uz jako znojenje, da bi ujutru telesna temperatura bila normalna. Ovo stanje može da traje nedeljama, pri čemu se bolesnik u periodima bez povišene telesne temperature dobro oseća.Obično u periodu od dve nedelje temperatura izmeni ovaj tok, tako da posle perioda od nekoliko dana sa povišenom telesnom temperaturom, sledi nekoliko dana bez temperature. Ovakav tok bolesti može da traje nekoliko meseci, pa čak i više godina, što znači da je bolest postala hronična.

U početku, bez obzira na povišenu telesnu temperaturu, opšte stanje pacijenta je dobro, da bi kasnije učestale žalbe na osećaj umora, glavobolju, razdražljivost, bolove u stomaku, mišićima i zglobovima. Registruje se gubitak apetita i telesne težine. Može pojaviti otok limfnih žlezda (naročito podviličnih i vratnih), i slezine, ponekad i jetre.

Danas se retko sreću teški oblici bruceloze, obično se bolest manifestuje subfebrilnim temperaturama, bolovima u mišićima i zglobovima, bez zahvatanja nervnog sistema i limfnih žlezdi.

Laboratorijska dijagnostika

[uredi | uredi izvor]

Dijagnoza bruceloze može da se postavi izolovanjem uzročnika iz krvi, koštane srži (najčešće nakon punkcije grudne kosti), ređe iz izlučevina bolesnika.

Mnogo veći značaj odnosno širu primenu imaju serološke reakcije, među kojima su najvažnije:

- testovi aglutinacije na pločici kao što su BAB test (Brzi Aglutinacioni Brucela test) i Rose-Bengal (Rose Bengal plate test);

- Wright-ova reakcija aglutinacije;

- reakcija fiksacije komplemenata;

- Kumbsov antihumani globulinski test;

- Indirektna imunofluorescencija;

-Pasivna hemaglutinacija;

- ELISA.

Mere sprečavanja

[uredi | uredi izvor]

Nabrojane mere sprečavanja zoonoza primenjuju se i kod ovog oboljenja, poseban značaj ima vakcinacija životinja, kao i zatvaranje i uništenje inficiranih stada. Produkti zaraženih životinja se ne smeju koristiti.

Mere profilakse bruceloze treba da budu usmerene na likvidaciju oboljenja među domaćim životinjama, što je u domenu veterinarske službe. Pored ovoga, dolazi u obzir:

- pasterizacija mleka;

- spravljanje mlečnih proizvoda samo od pasterizovanog mleka;

- kontrola stoke na farmama i u klanicama;

- dezinfekcija pobačenih fetusa i vaginalnih sekrecija životinja, kao i svih predmeta kontaminisanih ovim sekretima;

- zdravstveno vaspitanje stanovništva, naročito stočara i zemljoradnika, mesara i drugih ugroženih grupacija.

Mere suzbijanja

[uredi | uredi izvor]

Pri pojavi bruceloze, uz zoohigijenske mere sprovode se epizotološka i epidemiološka ispitivanja, čiji cilj utvrđivanje svih inficiranih osoba.

Bolesnici se hospitalizuju prema kliničkim indikacijama, a posebna izolacija nije potrebna. sprovodi se dezinfekcija mokraće i drugog bolesničkog materijala. Završna dezinfekcija nije potrebna. Bruceloza podleže obaveznom prijavljivanju.

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Wyatt, H. Vivian (2014). „How did Sir David Bruce forget Zammit and his goats ?” (PDF). Journal of Maltese History. Malta: Department of History, University of Malta. 4 (1): 41. ISSN 2077-4338. Arhivirano iz originala (PDF) 21. 07. 2016. g.  „Journal archive”. Arhivirano iz originala 21. 07. 2016. g. 
  2. ^ a b v „Brucellosis”. mayoclinic.org. Mayo Clinic. Pristupljeno 5. 6. 2022. 
  3. ^ „Brucellosis”. mayoclinic.org. Mayo Clinic. Pristupljeno 5. 6. 2022. 
  4. ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 185. ISBN 86-331-2075-5. 
  5. ^ Sonja Radojičić: Bruceloza – epizootiološki i dijagnostički izazov. Vet. glasnik 59 (1 - 2) 79 - 87 (2005)
  6. ^ Pappas G, Papadimitriou P, Akritidis N, Christou L, Tsianos EV (februar 2006). „The new global map of human brucellosis”. Lancet Infect Dis. 6 (2): 91—9. 
  7. ^ Corbel MJ (april 1997). „Vaccines against bacterial zoonoses”. J Med Microbiol. 46 (4): 267—9. .
  8. ^ Bossi P, Tegnell A, Baka A, Van Loock F, Hendriks J, Werner A, et al. Bichat guidelines for the clinical management of brucellosis and bioterrorism-related brucellosis. Euro Surveill. 2004 Dec 15. 9(12):E15-6
  9. ^ Bošković, Živojin i saradnici (1994). EPIDEMIOLOGIJA u praksi, deo 2, Osnovna praktična epidemiološka znanja o zaraznim bolestima koje podležu obaveznom prijavljivanju. Prosveta Niš. str. 33. ISBN 86-7455-141-6. 
  10. ^ Lucero NE, Corazza R, Almuzara MN, Reynes E, Escobar GI, Boeri E; et al. (februar 2010). „Human Brucella canis outbreak linked to infection in dogs”. Epidemiol Infect. 138 (2): 280—5. .
  11. ^ Memish Z, Mah MW, Al Mahmoud S, Al Shaalan M, Khan MY (januar 2000). „Brucella bacteraemia: clinical and laboratory observations in 160 patients”. J Infect. 40 (1): 59—63. 
  12. ^ Franco MP, Mulder M, Gilman RH, Smits HL (decembar 2007). „Human brucellosis”. Lancet Infect Dis. 7 (12): 775—86. .
  13. ^ Dean AS, Crump L, Greter H, Hattendorf J, Schelling E, Zinsstag J. Clinical manifestations of human brucellosis: a systematic review and meta-analysis. PLOS Neglected Tropical Diseases. 2012 Dec. 6(12):e1929.
  14. ^ García, P. Barroso; Rodríguez-Contreras Pelayo, R.; Extremera, B. Gil; Martín, A. Maldonado; Huertas, G. Guijarro; Salguero, A. Martín; Carreño, T. Parrón (novembar 2002). „Estudio de 1.595 casos de brucelosis en la provincia de Almería (1972–1998) según datos epidemiológicos de declaración de la enfermedad”. Rev Clin Esp. 202 (11): 577—82. PMID 12392643. doi:10.1016/S0014-2565(02)71152-1. .
  15. ^ Hasanjani Roushan MR, Mohrez M, Smailnejad Gangi SM, Soleimani Amiri MJ, Hajiahmadi M (decembar 2004). „Epidemiological features and clinical manifestations in 469 adult patients with brucellosis in Babol, Northern Iran”. Epidemiol Infect. 132 (6): 1109—14. PMC 2870202 Slobodan pristup. PMID 15635968. doi:10.1017/S0950268804002833. .

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бруцелоза&oldid=28499394”