Vasilij Kandinski

Vasilij Kandinski
Vasilij Kandinski, oko 1913. ili ranije
Lični podaci
Puno ime	Vasilij Vasiljevič Kandinski
Datum rođenja	(1866-12-16)16. decembar 1866.
Mesto rođenja	Moskva, Ruska Imperija
Datum smrti	13. decembar 1944.(1944-12-13) (77 god.)
Mesto smrti	Nej na Seni, Francuska
Umetnički rad
Pravac	Ekspresionizam; apstraktna umetnost
Potpis	[[File:|frameless|upright=0.72|alt=]]

Vasilij Vasiljevič Kandinski (rus. Василий Васильевич Кандинский; 4/16. decembar 1866 — 13. decembar 1944), bio je ruski slikar. Poznat je kao pionir apstraktnog slikarstva.

Biografija

Kandinski se rodio u bogatoj trgovačkoj porodici koja se iz Moskve ubrzo preselila u Odesu, gde su se njegovi roditelji ubrzo razveli, pa o njemu nastavlja da brine tetka. U Odesi je pohađao klasičnu gimnaziju, a uporedo primao privatne časove muzike, crtanja i slikanja. Tokom 1886. godine ponovo je otišao u Moskvu gde je započeo studije prava i ekonomije na Moskovskom univerzitetu. Od 1892. počeo je predavati pravo na Moskovskom univerzitetu, a pored toga je i slikao. Godine 1889, preduzeo je ekspediciju na Ural gde je studirao pravni sistem sirjanskih plemena. Neobično su ga zanimale geometrijske slike i apstrakcije na njihovim bubnjevima i to se odrazilo na njegovim slikama.

Od 1896. godine studirao je umetnost na Minhenskom univerzitetu gde se prijateljio sa grupom „Falanks“. Godine 1906, i 1907. proveo je u Sevru u Francuskoj i priklonio se ka ekspresionizmu. Od 1908. godine je živeo u bavarskom mestu Murnau i upoznao se sa teozofom Rudolfom Štajnerom koji je jako uticao na njega. Sa svojom prijateljicom Gabrijelom Minter, Aleksejem Javlenskim, Alfredom Kubinom i drugim umetnicima osnovao je 1909. „Novo umetničko udruženje“. Kandinski je počeo u to doba da slika svoje apstraktne slike tako da se sa ovom grupom razišao i osnovao je grupu „Plavi jahač“, a 1912. je izdao jako uticajnu knjigu „O duhovnosti u umetnosti“.

Kada je počeo Prvi svetski rat, pobegao je sa Minterovom u Švajcarsku, a odatle u Rusiju gde je bio profesor na umetničkim školama. Tokom Ruske revolucije izgubio je značajan deo svoje imovine i sa zadovoljstvom je prihvatio poziv Valtera Gropijusa da bude profesor na Bauhausu u Vajmaru, Desauu i Berlinu. U to su se doba u njegovim slikama pod uticajem konstruktivizma definitivno pojavile geometrijske strukture.

Godine 1924, skupa sa Lionel Fajnigerom, Paulom Kleom i Aleksejem Javlenskim osnovao je grupu „Plava četvorka“ i 1928. godine dobio nemačko državljanstvo. Sa američkim milionerom Solomonom Gugenhajmom se sreo 1930. On je u to vreme osnivao zbirku „ne-objektivnog slikarstva“ i iz tog poznanstva je stvorena zbirka od više od 150 slika Kandinskog.

Kada su nacisti 1933. godine ukinuli Bauhaus, otišao je u Francusku. Nacisti su 1937. godine uzeli 57 njegovih slika iz muzeja i izložili kao „degenerativnu umetnost“ na sramnoj izložbi.

U Francuskoj je 1939. godine dobio državljanstvo i završio svoju poslednju veliku kompoziciju „Kompozicija X“. Kandinski je umro 1944. godine.

Teorija boja

Kandinski je posedovao vrlo visoku slikarsku inteligenciju i imao istančan osećaj za boje i forme. Svim je bojama dao dublji unutrašnji značaj i asocijacije te ih je stavljao pored suprotnih boja.

• Plavo (hladno, nebo, nadčulno, beskrajnost i mir, koncentrično) – Žuto (toplo, zemaljsko do nametljivo, agresivno, ekscentrično)
• Crno (tamno) – Belo (svetlo)
• Crveno – Zeleno
• Narandžasto – Ljubičasto

Njegova se teorija temeljila na sinesteziji, on je bojama dodeljivao različite utiske, plava boja je imala osobinu bit „mekana“ i „aromatična“, žuta „ljuta“ i „reska“. Tačka je praelement, oplodnja praznog prostora. Horizontala je hladan, noseći temelj, ćutljiv i „crn”. Vertikala je aktivna, topla, „bela”. Slobodne linije su pokretne, „plave” i „žute”. Ravan je dole teška, gore laka, levo kao „udaljenost”, desno kao „kuća”. Osim toga je tražio pripadnost boja određenim formama:

Kompozicija X, 1939.

• Plavo – krug
• Crveno – kvadrat
• Žuto – trougao

Paralele sa muzikom

Sa rastom stupnja apstraktnosti u njegovim slikama razvio je Kandinski svojevrsnu gramatiku koja im je omogućila da radi u bespredmetnosti. Kao uzor mu je služila muzika, u kojoj se osećaji izražavaju notama. Slično kao u muzici je delio svoja dela u tri kategorije

• „Improvizacija” – Improvizacija, iznenadni procesi u „unutrašnjoj prirodi”, u karakteru
• „„Impresija” – Impresija, utisci iz „spoljne prirode”
• „ Kompozicija” – Kompozicije, polako nastajući izraz karaktera koji skoro pedantno ispitan i razrađen, svesno stoji u prvom planu.

Temeljna ideja je čuti boje, videti zvukove. Cilj umetnosti je harmonija boja i dodirivanje ljudske duše. „Obojani zvukovi” prerastaju u „obojane simfonije” koje kao i tonovi i zvukovi u muzici mogu izazvati harmonične ili disonantne osećaje.

• forma – tipka klavira
• prodorno žuto – visoki tonovi trube
• svetlo plavo – flauta
• tamno plavo – violončelo
• duboko plavo – zvuk kontrabasa
• duboko, svečano plavo – zvuk orgulje

Stvaralaštvo

Kandinski je pokušavao svaki motiv da slika tehnikom koja mu odgovara. To je posebno vidljivo u slikama čiji su motivi folklorističke prirode iz njegovog ruskog zavičaja. On ne slika dugim pokretima kista koji su dinamični već više u pointilitičkom stilu, strogo geometrijski i ornamentalno, slično kao u ruskoj narodnoj umetnosti.

Punkte, 1920.

Na slikama: „Grüngasse in Murnau” iz 1909. i „Gabriele Münter beim Malen in Kallmünz” iz 1903. vidljiva je promena u njegovom slikarstvu. U slici „Gabriele Münter beim Malen in Kallmünz” vidi se slikarka koja stoji pred svojim platnom, poprečno se nalazi ograda koja je prekinuta u visini njene glave. U pozadini su kuće, najverovatnije seosko imanje, boje su nanesene impresionističkim paralelnim potezima kista. Ali stil ove slike je zbog perspektive i prigušenih boja bliži romantizmu nego neoimpresionizmu ili čak ekspresionizmu. U slici „Grüngasse in Murnau” je motiv prepoznatljiv (kuće, cesta, grmlje u cvatu) ali samo kao okvir za njegov kolorit blistavih, kontrastnih boja. Kandinski je već u ovoj slici redukovao forme i opušteno nanosio velikodušno guste slojeve boje na prostranim površinama slike čiji je motiv sekundaran. Boje njegovih fasada, krovova, prozora, nisu prirodne boje, to nije lokalni kolorit tradicionalnog bavarskog sela. Njegovi kontrasti, žuto pored narandžastog i plavog rezultat su estetskih posmatranja. Kako se boje u njegovom delu sve više osamostaljuju tako su perspektiva i motiv sekundarniji.

Plavi segment, 1921.

Sledećih godina Kandinski radi u Minhenu i Murnau na svojoj teoriji umetnosti, 1911. i 1912. izdaje dve publikacije „O duhovnom u umetnosti”, te „Pitanje forme”. Da li umetnik govori o svojoj umetnosti ili pušta da njegova umetnost za sebe govori, to zavisi od njegove prirode. Istorija umetnosti poznaje različite primere i objašnjenje vlastite umetnosti nije uvek bilo optimalno prihvaćeno od publike ili kritike. Kandinski je uprkos tome odlučio da sve svoje radove teorijama objasni. Njegova je publikacija izdata u 3 izdanja, šta može imati dva uzroka: teoretična podrška u razumevanju njegove umetnosti je bila nužna ili, on je objavio u pravo vreme za publiku koja je bila zainteresovana, šta je u ovom slučaju verovatnije. Istovremeno rade različiti umetnici u drugim zemljama paralelno na tekstovima o bespredmetnoj umetnosti: Dealunaj i František Kupka u Francuskoj, Pit Mondrijan u Holandiji, Kazimir Maljevič u Rusiji.

1940 - 316

Kandinskom je bio skoro desetogodišnji proces učenja i sazrevanja potreban da bi formulirao svoje teorije. Za to vreme su i dva „susreta” bila od velikog značaja, Moneova slika „Plast sena” koju je video u Moskvi na jednoj izložbi 1895. Moneove blistave boje su ga prvotno impresionirale bez spoznaje o kojem se motivu radi. Drugu sliku je video u svom ateljeu, njen slobodan i dinamičan ritam ga je oduševio, kasnije je primetio da se radi o njegovoj vlastitoj slici koja je stala naopako. Oba doživljaja su ga učvrstila u uverenju da predmetnost nije potrebna, već da kompozicija može biti slobodno oblikovanje boja i formi. U publikaciji Vilhelma Vorinxera „Abstraktion und Einfühlung” (Apstrakcija i empatija) iz 1907. je čitao istomišljene teorije; Vorindžer je umetničko delo vidio „kao samostalan organizam ravnopravan prirodi”. To je rečenica koja podseća na Sezan: „umetnost je harmonija paralelna sa prirodom.” U muzici Šenberga vidi analogiju svom slikarstvu. Šenberg je muzičar za kojeg Kandinski kaže da je u muzici postigao ono što je Kandinski želio postići u slikarstvu.

Improvizacija 209, 1917.

U svojoj teoriji umetnosti razlikuje dva pola: „veliku realistiku” i „veliku apstrakciju”, predmetno i bespredmetno. Predstavnici prvog pola prenose motive verno na platno. Predstavnici drugog pokušavaju se odreći svih predmetnih formi i u njihovim delima dati odušak unutrašnjem glasu, unutrašnjem zvuku. Materijal za bespredmetno slikanje su forme i boje koje nemaju samovredni kvalitet već su emocionalna sredstva istraživanja. Kandinskijeve presuđujuće umetničke godine bile su one u Minhenu i Murnau. Tamo je formulirao svoje teorije „Duhovnost u umetnosti” i tamo je 1910. slikao prvi bespredmetni akvarel. Još dan danas utiču njegove teorije na dela mnogobrojnih umetnika.

Nagrada Kandinski

Nagrada Kandinski je nagrada koju je Nina Kandinski uvela u uspomenu na svog muža. Njen cilj je bio da podstiče mlade umetnike koji rade apstraktna i informalna dela. Nagrada je dodeljivana dugi niz godina, 1946 - 1961. Nagrada Kandinski nije povezana sa Kandinskijevom nagradom, koju od 2007. dodeljuje ruska Arthronik zadužbina uz podršku Nemačke banke u Moskvi.

Galerija izabranih radova

• 
  Plavi jahač, 1903, ulje na platnu, 52.1 x 54.6 cm
• 
  Fuga, 1914, ulje na platnu, 129.5 × 129.5 cm Bazel
• 
  Amazonka na konju, 1911, ulje na platnu, 16 × 13 cm, Baku

Bibliografija

• Wassily Kandinsky, M. T. Sadler (Translator), Adrian Glew (Editor). Concerning the Spiritual in Art. (New York: MFA Publications and London: Tate Publishing, 2001). 192pp. ISBN 978-0-87846-702-0.
• Wassily Kandinsky, M. T Sadler (Translator). Concerning the Spiritual in Art. Dover Publ. (Paperback). ISBN 978-0-486-23411-3. str. 80.. or: Lightning Source Inc Publ. . Paperback. ISBN 978-1-4191-1377-2. 
• Wassily Kandinsky. Klänge. Verlag R. Piper & Co., Munich
• Kandinsky, Wassily (1979). Point and Line to Plane. New York: Dover Publications. ISBN 978-0-486-23808-1. 
• Kandinsky, Wassily. Kandinsky, Complete Writings on Art. Da Capo Press. ISBN 978-0-306-80570-7. 

• The Life of Vasilii Kandinsky in Russian Art : A Study of “On the Spiritual in Art”, ed. by John E. Bowlt and Rose-Carol Washton Long; transl. by John Bowlt, Newtonville, Mass. : Oriental Research Partners, 1980 ::: примерак : archive.org

Литература

• Kandinsky, Wassily, Complete Writings on Art (Ed. by Lindsay, Kenneth Clement and Vergo, Peter), 1982  ::: примерак : archive.org
• Henry, Michel. Voir l’invisible. Sur Kandinsky. Presses Universitaires de France. ISBN 978-2-13-053887-5. 
• Nina Kandinsky. Kandinsky et moi (éd. Flammarion). ISBN 978-2-08-064013-0.
• Jéléna Hahl-Fontaine. Kandinsky (Marc Vokar éditeur). ISBN 978-2-87012-006-4.
• François le Targat. Kandinsky (éd. Albin Michel, les grands maîtres de l’art contemporain). ISBN 978-2-226-02830-3.
• Kandinsky. Rétrospective (Foundation Maeght). ISBN 978-2-900923-26-9. ISBN 978-2-900923-27-6.
• Kandinsky. Œuvres de Vassily Kandinsky (1866–1944). Centre Georges Pompidou. 1984. ISBN 978-2-85850-262-2. 
• John E Bowlt and Rose-Carol Washton Long (1984). The Life of Vasilii Kandinsky in Russian art: a study of "On the spiritual in art" by Wassily Kandinsky. Newtonville, MA.: Oriental Research Partners. ISBN 978-0-89250-131-1. 
• Dabrowski, Magdalena (2002). Kandinsky Compositions. New York: Museum of Modern Art. ISBN 978-0-87070-405-5. 
• Düchting, Hajo (2000). Wassily Kandinsky 1866–1944: A Revolution in Painting. Taschen. ISBN 978-3-8228-5982-7. 
• Hajo Düchting and O'Neill. The Avant-Garde in Russia.
• Will Grohmann. Wassily Kandinsky. Life and Work. (New York: Harry N Abrams Inc., 1958).
• Messer, Thomas M. (1997). Vasily Kandinsky. New York: Harry N Abrams Inc. ISBN 978-0-8109-1228-1. 
• Henry, Michel (2009). Seeing the Invisible. On Kandinsky. Continuum. ISBN 978-1-84706-447-9. 
• Tupitsyn, Margarita (2006). Against Kandinsky. Munich: Museum Villa Stuck. .
• Julian Lloyd Webber, "Seeing red, looking blue, feeling green", The Daily Telegraph 6 July 2006.
• Flach, Sabine (2012). „Through the Looking Gass”. Intellectual Birdhouse. London: Koenig Books. ISBN 978-3-86335-118-2. 
• Natalia Avtonomova. Marking the150th Anniversary of Wassily Kandinsky's Birth. The Tretyakov Gallery Magazine, #2 2017 (55)
• Natalia Avtonomova. Wassily Kandinsky in Norway. The Tretyakov Gallery Magazine, Special issue. NORWAY–RUSSIA: ON THE CROSSROADS OF CULTURES

Spoljašnje veze

• Video remake of the stage production of "Pictures at an Exhibition" by Kandinsky in 1928 in Dessau, 2015.
• Wassily Kandinsky papers, 1911–1940. The Getty Research Institute, Los Angeles, California.
• Discussion of Yellow - Red - Blue by Janina Ramirez and Marc Canham: Art Detective Podcast, 19 April 2017

Kandinskijeve tekstovi

• Vasilij Kandinski na sajtu Projekat Gutenberg (jezik: engleski)
• Vasilij Kandinski na sajtu Internet Archive (jezik: engleski)
• Vasilij Kandinski na sajtu LibriVox (jezik: engleski)
• „Concerning the Spiritual in Art”. Guggenheim Internet Archives. Pristupljeno 25. 10. 2013. 

Spoljašnji video-zapis

Kandinsky, Improvisation 28 (second version), 1912, Smarthistory

Kandinskijeve slike

• Vasilij Kandinski at the Museum of Modern Art
• Artcyclopedia.com, Wassily Kandinsky at ArtCyclopedia
• Glyphs.com, Kandinsky's compositions with commentary
• Wassilykandinsky.net - 500 paintings, 60+ photos, biography, quotes, articles