Verica Barać
| Verica Barać | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Lični podaci | |||||||||||||
| Datum rođenja | 14. jun 1955. | ||||||||||||
| Mesto rođenja | Čačak, FNRJ | ||||||||||||
| Datum smrti | 19. mart 2012. (56 god.) | ||||||||||||
| Mesto smrti | Beograd, Srbija | ||||||||||||
| Univerzitet | Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu | ||||||||||||
| Profesija | pravnik | ||||||||||||
| Politička karijera | |||||||||||||
| Politička stranka | G17 plus | ||||||||||||
| |||||||||||||
Verica Barać (Čačak, 14. jul 1955 − Beograd, 19. mart 2012) je bila jugoslovenska i srpska pravnica. Od maja 2003. do smrti u martu 2012. godine, bila je predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije.
Biografija
[uredi | uredi izvor]Rođena je 14. jula 1955. godine u Čačku, gde je završila osnovnu i srednju školu. Diplomirala je 1980. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu i potom položila pravosudni ispit.
Najpre je radila u Poljoprivrednom kombinatu Beograd (PKB), a kasnije prelazi na mesto pravnika u opštinskom komitetu za urbanizam Grada Čačka. Od 1997. do 2000. godine, bila je i gradski pravobranilac.[1]
Za vreme NATO agresije na SR Jugoslaviju 1999. godine, predvodila je antiratne i opozicione proteste protiv Slobodana Miloševića, a bića je lider Građanskog parlamenta Čačka i Građanskog parlamenta Srbije. Nakon 5. oktobra 2000. godine, smenjena je sa mesta pravobranioca, te postala poverenim kancelarije G17+ u Čačku.
Vlada Republike Srbije ju je 23. maja 2003. godine izabrala za predsednicu Saveta za borbu protiv korupcije.[2] Pod njenim predsedavanjem, Savet je uputio Vladi preko 70 izveštaja, inicijativa, analiza i predloga. Istakla se zavidnom hrabrošću u obavljanju poziva, budući da je bila spremna da u istragama sumnjivih privatizacija javnih preduzeća i drugim korupcijskim radnjama, imenima označi vinovnike, među kojima su bili najviši nosioci vlasti i visoki funkcioneri tada vladajuće Demokratske stranke. Tako je javno optužila Srđana Šapera i Dragana Đilasa, bliske saradnike predsednika Republike Borisa Tadića, da su uspostavili kontrolu nad medijima.[3]
Preminula je 19. marta 2012. godine u Beogradu, nakon duge i teške bolesti od koje je bolovala 16 godina.
Nagrade i priznanja
[uredi | uredi izvor]- Povelja za građansku hrabrost "Dragoljub Stošić", Unija sindikata i Kuća pravde Strazbur (2008);
- Osvajanje slobode, Fond Maja Maršićević Tasić (2010);
- Vitez poziva (2011).
Knjige
[uredi | uredi izvor]- Pravac promena, Građanski parlament Srbije, 2000;
- Korupcija, vlast i država - polazišta i rezultati Saveta za borbu protiv korupcije (2001-2004), 2004;
- Korupcija, vlast i država, drugi deo, 2005;
- Korupcija, vlast i država, treći deo, 2011.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Verica Barać”. Savet za borbu protiv korupcije.
- ^ „Verica Barać (1955-2012)”. Vreme.
- ^ „Tadićevi saradnici "zarobili" medije u Srbiji”. Radio Slobodna Evropa. 16. 11. 2011.
