Pređi na sadržaj

Vejn Šorter

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vejn Šorter
Dvorana Concovation Hall, Toronto, 27. novembar 1977. godine
Lični podaci
Datum rođenja(1933-08-25)25. avgust 1933.
Mesto rođenjaNjuark, Nju Džerzi, SAD
Datum smrti2. mart 2023.(2023-03-02) (89 god.)
Mesto smrtiLos Anđeles, Kalifornija, SAD
ZanimanjeMuzičar, kompozitor
Muzički rad
Aktivni period1958—2021.
ŽanrModalni džez, krosover džez, post bap, hard bap, džez fuzija, treća struja
InstrumentTenor saksofon, sopran saksofon
Izdavačka kućaBlu Nout, Kolumbija, Verv
Ostalo
Veb-sajtwww.wayneshorter.com

Vejn Šorter (engl. Wayne Shorter; Njuark, 25. avgust 1933 — Los Anđeles, 2. mart 2023) bio je američki džez saksofonista i kompozitor. Mnoge Šorterove kompozicije postale su džez standardi, a njegov rad priznat širom sveta dobio je različita priznanja kao i pohvale od kritičara.

Šorter je prvobitno stekao popularnost krajem pedesetih godina dvadesetog veka kao član, a na kraju primarno i kao kompozitor sastava Džez Mesindžersi lidera Art Blejkija. Šezdesetih godina dvadesetog veka pridružuje se sastavu po imenu „Drugi veliki kvintet” lidera Majlsa Dejvisa, a potom učestvuje u osnivanju džez fjužn benda Veder Riport. Snimio je preko 20 albuma kao lider različitih sastava.

Šorter je osvojio 10 nagrada Gremi.[1] Njegovo vladanje sopran saksofonom zaradilo je mnoge reči hvale (krajem šezdesetih godina prebacio je fokus na taj instrument sa tenor saksofona). 1970. godine započeo je period dominacije kada je izglasan za najboljeg sopran saskofonistu u godišnjoj anketi magazina Down Beat. Nakon tog priznanja, 10 godina zaredom bio je na prvom mestu po izboru kritičara, a 18 godina po izboru čitalaca.[2] Njujork Tajms je 2008. godine za Šortera rekao da je „verovatno najbolji kompozitor za male sastave i jedan od najboljih improvizatora na svetu”.[3] 2017. godine primio je nagradu Polar Music.[4]

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Mladost i karijera

[uredi | uredi izvor]

Vejn Šorter rođen je u Njuarku (Nju Džerzi), pohađao je srednju umetničku školu Newark Arts High School,[5] gde je i maturirao 1952. godine. Odmalena je voleo muziku i na inicijativu svog oca kao tinejdžer počinje da svira klarinet; njegov stariji brat Alan svirao je alt saksofon sve do koledža kada je sa ovog instrumenta prešao na trubu. Nakon što je stekao diplomu u oblasti muzičkog obrazovanja na Univerzitetu u Njujorku 1956. godine, Šorter je proveo dve godine u Armiji Sjedinjenih Država, i u tom periodu kratko je svirao sa Horas Silverom. Nakon što je otpušten iz vojske, svirao je sa Mejnardom Fergusonom. U mladosti Šorter je dobio nadimak Mr. Gone, taj nadimak je kasnije postao naziv jednog od albuma Veder Riport-a.[6]

Među Šorterovim prvim uzorima našli su se Soni Rolins, Džon Koltrejn i Kolman Hokins. 1959. godine, Šorter se pridružuje sastavu Džez Mesindžersi lidera Art Blejkija u kom će ostati 4 godine doguravši na kraju do mesta muzičkog direktora grupe. Sa Džez Mesindžersima imao je turneje širom SAD, u Japanu i Evropi, snimio je više dobro poznatih albuma i takođe komponovao za grupu. U ovom periodu Šorter je postao poznat kao „jedan od najtalentovanijih mladih saksofonista” i primio je različita međunarodna priznanja za svoj rad.[7]

Saradnja sa Majls Dejvisom (1964—1970)

[uredi | uredi izvor]

Kada je Džon Koltrejn napustio sastav Majlsa Dejvisa 1960.te godine kako bi se posvetio solo karijeri, Koltrejn je predložio da Šorter dođe na njegovo mesto, međutim Šorter nije bio u mogućnosti da se priključi bendu u tom trenutku. Dejvis je onda odlučio da na mesto tenor saksofoniste postavi Soni Stita, a potom je na isto mesto smenio još nekoliko muzičara - Henk Moblija, Džordž Kolmana i Sem Riversa. 1964. godine Dejvis ubeđuje Šortera da napusti Blejkijev sastav kako bi postao član njegovog kvinteta pored Herbi Henkoka, Ron Kartera i Toni Vilijamsa. Dejvisov novi kvintet nazvan je „Drugi veliki kvintet” (kako bi se razlikovao od kvinteta u kom je svirao Džon Koltrejn) i često je citiran od strane muzičara i kritičara kao jedan od najuticajnijih sastava u istoriji džeza, a smatra se da su za to najviše odgovorne upravo Šorterove kompozicije. Šorter je napisao ogroman broj kompozicija za Dejvisa (kao što su na primer: Prince of Darkness, E.S.P., Footprints, Sanctuary, Nefertiti, i mnoge druge); na nekim albumima bio je autor čak više od polovine kompozicija.

Henkok je za Šorterov angažman u kvintetu rekao: „Po mom mišljenju ubedljivo najbolji kompozitor u toj grupi bio je Vejn Šorter. Još uvek je najbolji. Vejn je bio jedan do retkih čiju muziku Majls nije imao potrebu da menja.”[8] Dejvis je za Šortera rekao, „Vejn je pravi kompozitor. On piše partiture, piše za svaki instrument baš onako kako želi da zvuči... Vejn je takođe doveo u pitanje upotrebu pravila u muzici. Ukoliko nisu dobro zvučala, kršio ih je, ali muzički smisleno; znao je da se sloboda u muzici ogleda u tome da se pravila uče kako bi se kasnije prilagodila sopstvenom užitku i muzičkom ukusu.”[9]

Ijan Kar, muzičar i pisac knjige „Grubi vodič kroz džez”, navodi da je sa Dejvisom Šorter pronašao sopstveni stil kao izvođač i kompozitor. „Blejkijev snažan i jednostavan ritam istakao je Šorterov energičan stil sviranja tenor saksofona, ali mu je sloboda Dejvisove ritam sekcije omogućila da istraži nove emotivne i tehničke elemente.”[7]

Šorter je ostao u Dejvisovom bendu nakon što se kvintet raspao 1968. godine, svirajući na ranim džez fjužn albumima uključujući In a Silent Way i Bitches Brew (oba albuma su iz 1969). Poslednje nastupe i studijska snimanja sa Dejvisom imao je 1970. godine.

Do 1968. godine, Šorter je svirao isključivo tenor saksofon. Poslednji u nizu Dejvisovih albuma na kojima je svirao tenor saksofon bio je album Filles de Kilimanjaro. 1969. godine svirao je sopran saksofon na Dejvisovom albumu In a Silent Way i na svom albumu Super Nova (na ovom albumu svirao je sa tadašnjim članom Dejvisovog benda Čik Korijom i Džon Maklohlinom). Na nastupima sa Dejvisom i na snimcima od leta 1969. do ranog proleća 1970. godine, svirao je i sopran i tenor saksofon; međutim već od ranih 70-ih godina 20. veka uglavnom je svirao sopran saksofon.

Albumi za izdavačku kuću „Blu Nout rekords”

[uredi | uredi izvor]

Dok je bio član Dejvisovog kvinteta Šorter je paralelno snimio više albuma za izdavačku kuću „Blu Nout rekords” na kojima je svirao gotovo isključivo svoje kompozicije u različitim postavkama, kvartetima i većim sastavima, u kojima su svirali i omiljeni muzičari ove izdavačke kuće poput Fredi Hubarda. Njegov prvi Blut Nout album (od 11 koliko ih ukupno ima, snimljenih u periodu od 1964. do 1970) bio je Night Dreamer. Ovaj album snimio je u studiju Rudi Van Geldera 1964. sa Li Morganom, Mekoj Tajnerom, Redži Vorkmanom i Elvin Džounsom.

JuJu i Speak No Evil su dobro poznati albumi iz ovog perioda. Šorterove kompozicije na ovim albumima su zapažene zbog upotrebe pentatonskih melodija harmonizovanih sa pedalom u basu i kompleksnim harmonskim vezama; sola osmišljena tako da reflektuju melodiju kompozicije isto koliko i harmoniju; i duge pauze kao osnovni deo muzike u kontrastu su sa muzikom drugih istaknutijih izvođača tog vremena kao što je Džon Koltrejn.

Na kasnijem albumu The All Seeing Eye okupio je veći sastav, dok se na albumu Adam's Apple iz 1966. vratio pažljivo osmišljenim melodijama kao lider kvarteta. Sledeće godine oformio je sekstet za snimanje albuma Schizophrenia sa Henkokom i Karterom i još trombonistom Kertis Fulerom, alt saksofonistom i flautistom Džejms Spoldingom i energičnim bubnjarem Džo Čembersom.

Šorter je takođe povremeno snimao za druge muzičare (opet, pretežno za „Blu Nout rekords”), snimao je sa Donald Birdom, Mekoj Tajnerom, Grejšn Monkurom III, Fredi Hubardom, Li Morganom, i sa svojim članovima iz benda Henkokom i Vilijamsom.

Veder Riport (1971—1986)

[uredi | uredi izvor]
Šorter na nastupu Veder Riporta u Amsterdamu 1980. godine

Nakon izlaska njegovog albuma Odyssey of Iska 1970. godine, Šorter je oformio fjužn grupu Veder Riport sa Dejvisovim dugogodišnjim klavijaturistom Džo Zavinulom. Drugi članovi originalne postavke bili su basista Miroslav Vitouš, perkusionista Airto Moreira, i bubnjar Alfons Muzon. Nakon što je Vitouš napustio grupu 1973. godine, Šorter i Zavinul su predvodili ovaj sastav sve dok se nije raspao krajem 1985. godine. Tokom godina veliki broj raznovrsnih muzičara svirao je u Veder Riportu (najzapaženiji bio je revolucionarni basista Džeko Pastorijus), svi oni su doprineli da bend snimi veliku količinu materijala vrhunskog kvaliteta u kom se susreću različiti stilovi i žanrovi među kojima naročito preovlađuju fank, bi-bap, latin džez, izvorna muzika, i futurizam.

Solo karijera i ostali projekti

[uredi | uredi izvor]

Šorter je snimio još albuma kao lider različitih sastava koji su dobili pohvale od strane kritičara, najzapaženiji među njima je album Native Dancer, na kom sviraju Henkok i brazilski kompozitor i pevač Milton Nasimento.

Krajem 70-ih i početkom 80-ih godina 20. veka bio je na turneji sa V.S.O.P. kvintetom. Ova grupa imala je gotovo istu postavku kao Dejvisov kvintet iz 60-ih, samo što je trubu svirao Fredi Hubard. Šorter je sa bivšim kolegama iz Dejvisovog kvinteta svirao na albumu Karlosa Santane po imenu The Swing of Delight, za koji je takođe komponovao nekoliko numera.

U periodu od 1977. do 2002. godine, svirao je na 10 studijskih albuma muzičarke Džoni Mičel što mu je donelo veću popularnost. Pojavljuje se i na albumu Aja grupe Stili Den gde svira produženi solo u istoimenoj pesmi.

Vejn Šorter na nastupu 2006. godine

Dalja karijera

[uredi | uredi izvor]

Nakon što je napustio Veder Riport, Šorter je nastavio da snima muziku i predvodi različite džez fjužn sastave. Takođe odlazi na turneju 1988. godine sa gitaristom Karlos Santanom, koji se inače pojavljuje na poslednjem albumu Veder Riporta po imenu This is This!. Postoji video snimak koncerta sa džez festivala u Luganu 1987. godine na kom je svirao sa klavijaturistom Džim Birdom, basistom Karl Džejmsom, bubnjarkom Teri Lajn Karington i perkusionistkinjom Marlin Mazur. 1989. godine dao je svoj doprinos rok hitu svirajući saksofonski solo u pesmi Dona Henlija po imenu The End of the Innocence, i takođe producirao album Pilar portugalskog pevača i kompozitora po imenu Pilar Omem Đi Melo. Održao je povremenu saradnju sa Herbi Henkokom, sa kojim je takođe svirao na snimanju tribjut albuma A Tribute to MIles snimljenog ubrzo nakon smrti Majls Dejvisa sa Henkokom, Karterom, Vilijamsom i Voles Ronijem. U 90-im je nastavio da se pojavljuje na albumima Džoni Mičel, a takođe ga možemo čuti u muzici iz filma „Begunac” iz 1993. godine u kom glumi Harison Ford.

Godine 1995. izašao je Šorterov album High Life, njegov prvi solo projekat nakon 7 godina. To je takođe bio prvi album koji je snimio kao lider benda za diskografsku kuću Verve Records. Šorter je komponovao sve kompozicije na albumu i producirao ih zajedno sa basistom Markus Milerom. Ovaj album nagrađen je nagradom Gremi za najbolji savremeni džez album 1997. godine.

Šorter je opet sarađivao sa Henkokom 1997. godine, na veoma cenjenom i nagrađivanom albumu 1+1. Pesma Aung San Suu Kyi (koja je dobila ime po burmanskoj prodemokratskoj aktivistkinji) donela je i Henkoku i Šorteru Gremi nagradu.

Godine 2009. najavljen je kao jedan od glavnih izvođača na muzičkom festivalu Gnaoua u Esauiri, u Maroku. Njegov album Without a Net iz 2013. godine je prvi album koji je snimio za diskografsku kuću „Blu Nout rekords” još od albuma „Odyssey of Iska” iz 1971. godine.

Kvartet

[uredi | uredi izvor]
Kvartet Vejn Šortera u pozorištu Teatro degli Arcimboldi, Milano, 2010. godine

Godine 2000., Šorter je oformio prvi stalni akustični sastav pod svojim imenom, u pitanju je kvartet sa pijanistom Danilo Perezom, basistom Džon Patitučijem, i bubnjarem Brajan Blejdom sa kojim svira svoje kompozicije, mnoge od njih su prerade pesama koje datiraju iz 60-ih godina 20. veka. Objavljena su 3 albuma sa snimcima živih nastupa ovog sastava: Footprints Live! (iz 2002), Beyond the Sound Barrier (iz 2005) i Without A Net (iz 2013). Ovaj kvartet je dobio mnogo pohvala od strane obožavatelja i kritičara, naročito zbog Šorterovog načina sviranja tenor saksofona. Biografija Footprints: The Life and Work of Wayne Shorter novinarke Mišel Merser bavi se načinom života jednog muzičara, kao i Šorterovim razmišljanjima i budističkim verovanjima.[10] Album Beyond the Sound Barrier nagrađen je Gremi nagradom za najbolji instrumentalni džez album 2006. godine.

Šorterov album Alegria iz 2003. godine (ujedno i njegov prvi studijski album, nakon što je prošlo 10 godina od albuma High Life) nagrađen je Gremi nagradom za najbolji instrumentalni džez album 2004. godine; na ovom albumu svirao je Šorterov kvartet ali i gostujući muzičari, uključujući pijanistu Breda Meldau, bubnjara Karingtona, kao i bivšeg perkusionistu Veder Riporta Aleks Akunju. Na ovom albumu našle su se neke nove Šorterove kompozicije, kao i prerade kompozicija iz perioda kada je svirao sa Dejvisom u kojima se mogu čuti Šorterovi kompleksni latin ritmovi za koje se specijalizovao u periodu kada je svirao sa Veder Riportom.

Životna dostignuća

[uredi | uredi izvor]

17. septembra 2013. godine Šorter je primio nagradu za životno delo od strane džez instituta „Telonijus Monk”.[11]

18. decembra 2014. godine The Recording Academy dodelila je Šorteru Gremi nagradu za životno delo zbog kako navode „veoma velikog doprinosa našoj kulturi i istoriji”.[12]

Godine 2016. Šorter je nagrađen nagradom Guggenheim Fellowship za kompoziciju, u oblasti muzike, kao jedini džez muzičar koji je primio ovu nagradu te godine.[13]

Godine 2017. Šorter je bio jedan od dobitnika nagrade Polar Music. Članovi žirija tom prilikom izjavili su: „Bez Šorterovih muzičkih istraživanja, savremena muzika nikad ne bi otišla ovako daleko”.[4]

Wayne Shorter: Zero gravity

[uredi | uredi izvor]

Godine 2013. pokrenuta je kampanja na onlajn muzičkoj platformi PledgeMusic kako bi se sakupio novac za snimanje filma o životu Vejn Šortera po imenu Wayne Shorter: Zero Gravity.[14] Ovaj film trebalo bi da izađe 2018. godine.[15]

„Mega Nova”

[uredi | uredi izvor]

Godine 2016. objavljeno je da će Šorter, Karlos Santana i Herbi Henkok početi da nastupaju pod imenom „Mega Nova”. U ovoj grupi takođe su se nalazili basista Markus Miler i bubnjar Sindi Blekmen Santana.[16] Prvi put su nastupili 24. avgusta 2016. godine u Holivud Boulu.[17][18]

Lični život

[uredi | uredi izvor]

Godine 1961. Šorter upoznaje Teruko (Irene) Nakagami. Njih dvoje su se kasnije venčali i dobili ćerku po imenu Mijako.[19] Neke od njegovih kompozicija zaštićene su autorskim pravima pod imenom "Miyako Music", takođe Šorter je svojoj kćerki posvetio kompozicije Miyako i Infant Eyes. Par se razveo 1964. godine.[20]

Šorter je 1966. godine upoznao Ana Mariju Patrisio i njih dvoje su se venčali 1970. godine. 1985. godine njihova ćerka umire u četrnaestoj godini od posledica grand mal epileptičnog napada.[3] Ana Marija i njena nećaka Dalila poginule su avionskoj nesreći 17. jula 1996. godine dok su putovale u Italiju kako bi se videle sa Šorterom.[21] Dalila je bila kćerka sestre Ana Marije Šorter i njenog muža, džez pevača Džona Lusijena. 1999. godine Šorter se oženio Karolinom Dos Santos koja je inače bila bliska Ana Marijina prijateljica. Šorter praktikuje Nićiren budizam i dugogodišnji je član budističke asocijacije po imenu Soka Gakkai International.[20]

Kompozitor i producent Rik Šorter, koji je umro u septembru 2017. godine, bio je Šorterov rođak.[22]

Diskografija

[uredi | uredi izvor]
  • Introducing Wayne Shorter (Vee-Jay 1959)
  • Second Genesis (Vee-Jay 1960)
  • Wayning Moments (Vee-Jay 1962)
  • Night Dreamer (Blue Note 1964)
  • JuJu (Blue Note 1964)
  • Speak No Evil (Blue Note 1965)
  • The Soothsayer (Blue Note 1965)
  • Et Cetera (Blue Note 1965)
  • The All Seeing Eye (Blue Note 1965)
  • Adam's Apple (Blue Note 1966)
  • Schizophrenia (Blue Note 1967)
  • Super Nova (1969)
  • Odyssey of Iska (1970)
  • Moto Grosso Feio (1970)
  • Native Dancer sa Milton Nasimentom (1974)
  • Atlantis (1985)
  • Phantom Navigator (1986)
  • Joy Ryder (1988)
  • Karlos Santana i Vejn Šorter – Live at the Montreux Jazz Festival 1988 (1988)
  • High Life (1995)
  • 1 + 1 sa Herbi Henkokom (1997)
  • Footprints Live! (2002)
  • Alegría (2003)
  • Beyond the Sound Barrier (2005)
  • Without a Net (2013)

Nagrade

[uredi | uredi izvor]
  • 1962: Nagrada magazina Down Beat za novu zvezdu saksofona po izboru čitalaca
  • 1979: Nagrada Gremi za najbolju džez fjužn izvedbu za album Veder Riporta po imenu 8:30
  • 1987: Nagrada Gremi za najbolju instrumentalnu kompoziciju za numeru Call Sheet Blues koju su napisali Šorter, Herbi Henkok, Ron Karter i Bili Higins (sa albuma The Other Side of Round Midnight na kojem se pojavljuje Dekster Gordon)
  • 1994: Nagrada Gremi za najbolju džez instrumentalnu izvedbu, pojedinačnu ili u okviru grupe za album A Tribute to Miles
  • 1996: Nagrada Gremi za najbolji savremeni džez album za album High Life
  • 1996: Nagrada „Majls Dejvis”, na međunarodnom džez festivalu u Montrealu
  • 1997: Nagrada Gremi za najbolju instrumentalnu kompoziciju za numeru Aung San Suu Kyi (sa albuma 1+1)
  • 1998: Nagrada NEA Jazz Masters
  • 1999: Počasni doktor muzike na muzičkom koledžu Berkli
  • 1999: Nagrada Gremi za najbolji džez instrumentalni solo u numeri In walked Wayne (na albumu Džej Džej Džonsona po imenu Heroes)
  • 2003: Nagrada Gremi za najbolju instrumentalnu kompoziciju za numeru Sacajawea (sa albuma po imenu Alegría)
  • 2003: Nagrada Gremi za najbolju džez instrumentalnu izvedbu, pojedinačnu ili u okviru grupe za album Alegría
  • 2005: Nagrada Gremi za najbolju džez instrumentalnu izvedbu, pojedinačnu ili u okviru grupe za album Beyong the Sound Barrier
  • 2006: Nagrada Udruženja džez kritičara za najbolji mali sastav godine kvartetu Vejn Šortera
  • 2014: Nagrada Gremi za najbolji džez instrumentalni solo u numeri Orbits (sa albuma po imenu Without a Net)
  • 2017: Nagrada Polar Music

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Awards”. GRAMMY.com (na jeziku: engleski). 30. 4. 2017. Pristupljeno 5. 5. 2018. 
  2. ^ Down Beat Poll Archive. DownBeat.com. Retrieved 2013-06-02
  3. ^ a b Ratliff, Ben (3. 12. 2008). „A Birthday Bash at Carnegie Hall With a Harmonious Mix of Guests”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 5. 5. 2018. 
  4. ^ a b Chow, Andrew R. (7. 2. 2017). „Sting and Wayne Shorter Win Polar Music Prize”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 5. 5. 2018. 
  5. ^ A Brief History Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. april 2008) Archived April 19, 2008, at the Wayback Machine., Newark Arts High School. Accessed August 10, 2008.
  6. ^ „Weather Report - Forecast: Tomorrow (Columbia Legacy)”. The Big Takeover (na jeziku: engleski). Pristupljeno 5. 5. 2018. 
  7. ^ a b Ian, Carr (1995). Jazz : the rough guide. Fairweather, Digby, 1946-, Priestley, Brian, 1946-, Parker, Chris. (1. izd.). London: Rough Guides. ISBN 978-1-85828-137-7. OCLC 34002034. 
  8. ^ The Great jazz pianists : speaking of their lives and music. Lyons, Leonard. New York, N.Y.: Da Capo Press. 1983. ISBN 978-0-306-80343-7. OCLC 18869923. 
  9. ^ Miles, Davis (1989). Miles, the autobiography. Troupe, Quincy. New York: Simon and Schuster. ISBN 978-0-671-63504-6. OCLC 20015144. 
  10. ^ Jazz, All About. „Footprints: The Life and Work of Wayne Shorter”. All About Jazz (na jeziku: engleski). Pristupljeno 5. 5. 2018. 
  11. ^ "Thelonious Monk Lifetime Achievement Award" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. april 2018). broadwayworld.com. Retrieved December 18,2014.
  12. ^ „THE BEE GEES, PIERRE BOULEZ, BUDDY GUY, GEORGE HARRISON, FLA”. GRAMMY.com (na jeziku: engleski). 18. 12. 2014. Arhivirano iz originala 11. 06. 2016. g. Pristupljeno 5. 5. 2018. 
  13. ^ „Wayne Shorter Awarded Guggenheim Fellowship - JazzTimes”. JazzTimes (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 23. 10. 2018. g. Pristupljeno 5. 5. 2018. 
  14. ^ „Wayne Shorter: Wayne Shorter: Zero Gravity Documentary”. PledgeMusic (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 05. 06. 2017. g. Pristupljeno 5. 5. 2018. 
  15. ^ "Wayne Shorter: Zero Gravity. A Documentary on the Life of Wayne Shorter" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. januar 2022). Wayneshorterdoc.com. Retrieved 2016-09-09
  16. ^ „Inside Carlos Santana's New Jazz-Rock Supergroup”. Rolling Stone. Arhivirano iz originala 07. 03. 2018. g. Pristupljeno 5. 5. 2018. 
  17. ^ „Carlos Santana's Mega Nova Is Here to Break Barriers”. Vibe. 24. 8. 2016. Pristupljeno 5. 5. 2018. 
  18. ^ Barton, Chris. „Review: Carlos Santana, Wayne Shorter and Herbie Hancock rarely take off with Mega Nova at the Hollywood Bowl”. latimes.com. Pristupljeno 5. 5. 2018. 
  19. ^ „Wayne Shorter - Speak No Evil”. 100greatestjazzalbums.blogspot.rs (na jeziku: engleski). Pristupljeno 5. 5. 2018. 
  20. ^ a b „A Separate Peace”. PEOPLE.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 5. 5. 2018. 
  21. ^ „Wayne Shorter”. The New York Times (na jeziku: engleski). 7. 2. 2017. ISSN 0362-4331. Pristupljeno 5. 5. 2018. 
  22. ^ „Old Times Winter/Spring 2012”. Issuu (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 02. 12. 2018. g. Pristupljeno 5. 5. 2018. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Vejn Šorter na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вејн_Шортер&oldid=28559801”