Википедија:Rasprava o pismima na Vikipediji na srpskom jeziku

Kako je određen broj ljudi izrazio želju da se srpska Vikipedija pojavi i u latiničkom izdanju, evo mesta za traženje rešenja. Koncepcija je preuzeta sa glasanja o uvođenju razlikovanja velikih i malih slova na Meti. Dobro bi bilo da se potpisujete iza svojih reči (drugi kvadrat s desna u meniju iznad polja u kom pišete; videćete nešto tildi i crtica, što vikijevska oznaka za potpis), što znači da bi bilo vrlo poželjno da se prethodno prijavite.

Dodato je glasanje na kraju. Glasanje, pošto se radi o važnoj odluci, traje do 1. septembra u 00:00 časova. Što se tumačenja glasanja tiče (pošto mi se čini da će mala većina biti protiv uključenja latiničkih strana), zamolio bih vas da razmislimo o tome koliko treba poštovati manjinu (makar na srpskoj Vikipediji) koja koristi latinicu kao svoje pismo. (O tome kako to treba učiniti, razgovarali bismo posle, ukoliko predlog prođe.) Mogu glasati oni koji su se prijavili na srpskoj Vikipediji zaključno sa 18. julom 2004. godine. Ukoliko ne prođe, ovo pitanje ne bi trebalo pokretati narednih šest meseci. --Miloš 16:24, 19 Jul 2004 (CEST)

Da dodam da se demagoški razlozi stavljaju među "Razloge koji nisu razlozi" od početka, s tim da to ovde nisam naznačio jer se podrazumeva analogija sa gore navedenim glasanjem sa Mete. Kako sam napravio ovu stranu, to činim ja; a ko želi, može se prijaviti da to i ona/on čini. --Miloš 20:40, 28 Jul 2004 (CEST)

Razlozi za uključenje latiničnih strana

Objektivni razlozi:

• Latinica je u upotrebi u srpskom jeziku ravnopravna sa ćirilicom. I po pravopisu a i po realnosti. -- Sergivs
  • Latinica nije ravnopravna po Ustavu. Ukoliko neko hoće da piše natpise (npr. nazive ulica, itd.) latinicom, po Ustavu mora da stavi i ćirilični natpis. I pri tome se podrazumeva da je latinični natpis na jeziku manjina (Mađarski, Albanski, itd.), jer ne postoji latinična srpska manjina. -- Strahinja 9:29, 23 jul 2004 (CEST)
  • Pa nije po ustavu ravnopravna. I to je problem! Kako moze nesto sto je u realnosti i po pravopisu ravnopravno da po ustavu ne bude ravnopravno. Po pravopisu su oba pisma ravnopravna. Kako onda moze ustav da propisuje da je SAMO jedno zvanicno? Podseca me na neravnopravnost gradjana jevrejske nacionalnosti u nacistickoj Nemackoj -- Sergivs 7 avgust 2004.

(Rasprava o ćirilicama je preneta na razgovor o ćirilici. --Miloš 16:15, 19 Jul 2004 (CEST) )

• "Problem" mešanja engleskih reči se može rešiti na isti način kao što to "rečava" ćirilica: "sa Dejvidom Duhovnim", "iz Majkrosoftovog Vorda" i sl.
  • To nije po pravopisu. Nikola 20:43, 17 Jul 2004 (CEST)
    • Ako nije po Pravopisu, debili su. Mada mi se čini da se, otprilike, ovako kaže: Latinicom se može pisati i "etimološki" i "fonološki", a ćirilicom se mora pisati "fonološki". Drugim rečima, ne može se pisati "u stranci Яbloko", već samo "u stranci Jabloko"; s tim da je dozvoljeno etimološki prenositi (latinicom) englesku transkripciju: "u stranci Yabloko". Malo debilno, ali ajde. Kakogod, čini mi se da ovako stoje stvari, osim ako Pravopis iz 1993. tim povodom ne menja pravila iz 1960. Ako grešim (Nikola, ako ti nije teško, aj mi citiraj to iz Pravopisa iz 1993., pošto ga ovde nemam), onda ću se buniti na odgovarajućim mestima :-) --Miloš 09:35, 24 Jul 2004 (CEST)
    • Nego po cemu je ako nije po pravopisu? -- Sergivs 9. august 2004
  • Srpskohrvatski pravopis je rešavao stvari dosta čistije: latinica je bila karakteristična za „zapadne“ oblike, i u latiničnom pravopisu (čitaj: hrvatskom) su se lična imena pisala u originalu, baš kao što to danas čine srpski latiničari. Međutim, u „istočnoj“, ćiriličnoj (čitaj: srpskoj) varijanti, sva lična imena se pišu po Vuku (tj. onako, kako se izgovaraju). E, sad, problem je što se u Srbiji nametala „zapadna“ varijanta, a „istočna“ je na silu potiskivana. -- Strahinja 9:27, 23 jul 2004 (CEST)
    • A ko je to "nametao"? Papa, masoni ili iluminati? Covece, jezik i pismo se sami razvijaju... I ne moze niko da zaustavi taj proces, ma kojiko tvrdoglav bio. Ako Srbi zele da od sada bisu "Anna" za ime "Ana" - ne moze to niko spreciti. -- Sergivs 9. august 2004

Subjektivni razlozi:

• Koliko je ćirilica simbol srpske kulturne posebnosti - toliko je to i latinica. Pogotovu što ćirilica nije ništa "posebnija" za Srbe koliko je "posebna" i za Makedonce, Bugare, Ukrajince, Beloruse, Ruse, Mongole, Tatare, Kazahe, Uzbeke, itd.
  • Srpska ćirilica jeste simbol srpske kulturne posebnosti. Srpsku ćirilicu ne koristi nijedan drugi narod osim Srba i ne koristi se ni za jedan drugi jezig osim srpskog. Istu latinicu koriste Hrvati, Bošnjaci, pa i Slovenci, koji koriste jedan njen podskup. Nikola 20:43, 17 Jul 2004 (CEST)
    • Istu ćirilicu koriste Bošnjaci. --Miloš 09:37, 24 Jul 2004 (CEST)
      • Koliko ja znam, tzv. „Bošnjaci“ ne pišu ćirilicom i od nje zaziru u svakom pogledu. Srbi iz Republike Srpske, sa druge strane, pišu srpskom ćirilicom i govore srpski. -- Strahinja, 12:53, 28. jul 2004. (CEST)
      • Zasto li zaziru? A inace postoje Muslimani (Bosnjaci) koji pisu cirilicom. -- Sergivs 9. august 2004
        • Zaziru, ali je imaju u standardu. Identičnu. Štaviše, čini mi se da je potpuno ravnopravna sa latinicom (kao u Crnoj Gori). --Miloš 20:42, 28 Jul 2004 (CEST)
• Ćirilo i Metodije su stvorili glagoljicu. Ćirilicu je najverovatnije stvorio Sv. Kiril Ohridski. Glagoljica je prvo slovensko pismo, a ne ćirilica. A pogotovu ne ova, današnja, Vukova ćirilica.
  • Sveti Ćiril Ohridski je Ćirilo. Inače, najverovatnije je ćirilicu napravio Kontantin Preslavski. --Miloš 12:40, 16 Jul 2004 (CEST)
  • Oops... lapsus calami. Htedoh reći Sv. Kliment Ohridski a ne Sv. Kiril Ohridski. Dakle ja imam podatak da je najverovatnije ćirilicu izmislio Sv. Kliment Ohridski a ne Konstantin Preslavski. Ali to je uostalom nebitno u ovoj rasravi. -- Sergivs 16 Jul 2004
  • Prvobitan naziv za glagoljicu je bio „kirilovica“, tj. „ćirilica“. Zato je ja nazivam „prvom“ ćirilicom. Glagoljica je tak kasnije dobila taj naziv. -- Strahinja 9:23, 23 jul 2004 (CEST)
    • Najverovatnije... samo sto mi ostali nismo bili na tom casu kad se to ucilo... -- Sergivs 9. august 2004

Razlozi protiv uključenja latiničkih strana

Objektivni razlozi:

• Ćirilica je, sa raznim manjim izmenama (Vuk), istorijski duže u upotrebi kod Srba.
  • A crkvenoslovenska cirilica je najduze. 'Ajde da nju vratimo. -- Sergivs 9. august 2004
• Uz latinicu je lakše pomešati engleske reči sa srpskim, uz nakaradno dodavanje padeških nastavaka: „sa Davidom Duchovnyjem“, „iz Microsoftovog Worda“, i sl. To ne znači da se tako nešto ne može izbeći, već samo da latinica prosto „mami“ takvo pisanje.
  • Moze i "sa Dejvidom Duhovnijem". Niko nikog ne mami... -- Sergivs 9. august 2004

Subjektivni razlozi:

• Ćirilica je simbol srpske kulturne posebnosti, nju su stvorili učenici Ćirila i Metodija, prvih prosvetitelja Slovena, pa i Srba. Naravno da ovde ne mislim na glagoljicu, koju su stvorila sveta braća lično. Mislim na „drugu“ ćirilicu, kojom su Srbi pisali u srednjem veku, a Vuk je uprostio i stvorio vukovicu, kojom danas pišemo.
  • I latinica je simbol srpske posebnosti. A ako je crkvenoslovenska cirilica bila nesto specijalno kod Slovena i Srba, zasto se ne zalazes da se bas ona vrati? Zasto se zalazes za Vukovu cirilicu kad je upravo crkvenoslovenska cirilica nesto "posebno"? -- Sergivs 9. august 2004
• Pogledajte i: „pitanja i odgovori“, „Zašto ćirilica?“.
  • Pogledajte http://srpskalatinica.tripod.com -- Sergivs 9. august 2004

Razlozi koji i nisu razlozi

Priče o fonetskom pismu i pravopisu

• Ćirilica je fonetsko pismo, za razliku od latinice.
  • Ne postoji "fonetsko" pismo nego fonetski može da bude samo pravopis.
  • Šta je fonetsko pismo? --Miloš 12:34, 16 Jul 2004 (CEST)
    • Ćirilica je fonetsko pismo, za razliku od latinice. To znači da se svaki srpski glas zapisuje jednim slovom ćirilice i svako slovo se čita kao jedan glas. Vukovo pravilo glasi: „piši kao što govoriš, čitaj kako je napisano“. Celokupna istorija svetskih pisama govori da pisma idu od piktografskih, preko ideografskih i slogovnih prema fonetskim. Latinica se nalazi između slogovnog (npr. „x“=„iks“) i fonetskog pisma (npr. „c“=„c“, ali ne uvek — npr. u engleskom, „c“ može da bude „k“, „s“ (s) ili deo grafeme „ch“, što opet zavisi od konteksta: npr. ako je reč uzeta iz francuskog, čitaće se kao „š“, ali ako je uzeta iz nemačkog, čitaće se kao tvrdo „h“). Mnogi narodi su kroz istoriju težili ka idealu — pismu koje će jedan glas jednog jezika pisati uz pomoć jednog slova. Vuk je taj cilj za Srbe postigao. Zašto bismo sada prelazili sa konja na magarca koristeći nefonetsko pismo?
      • Fonetska ortografija znači da se upotrebljava uslovno jedan znak za jedan alofon, a to za sada ne postoji. Čak je i IPA pre "fonološko" nego "fonetsko pismo" (iako nosi "fonetski" naziv), a navodnici služe tome da se označi da ti znaci bez pravila upotrebe ništa ne čine, te da je "fonološki" ili "fonetki" u tome upravo taj skup pravila a ne skup znakova. Preko toga, fonetsko pismo je loš termin i Srđan je u pravu kada kaže da to može biti pravopis (pre bih rekao ortografija) a ne pismo. Postoji i Daničićeva latinica (tj. Daničinjeva ortografija) koja je "fonetska" u smislu u kom ti imaš predstavu o nekakvoj "fonetičnosti pisma". ... Kakogod, ovo je toliko šuplje da se može naći još podosta nenaučnosti o kvazi-razloga u tome. Tvoj cilj je da latinica ne bude na srpskoj Vikipediji i to možeš braniti, ali racionalnim razlozima, a ne kvazi-naučnom demagogijom. --Miloš 09:47, 24 Jul 2004 (CEST)
        • Svakako da pismo samo po sebi ne znači ništa — to su samo apstraktni oblici kojima čovek pridaje značenje i smisao. Zato mislim da bi trebalo moj izraz „fonetsko pismo“ shvatiti malo slobodnije — on obuhvata i pravopisna pravila, koja važe u srpskom jeziku kada se piše ćirilicom. Ja nisam filolog, tako da svako moje mišljenje neizbežno mora biti „nenaučno“. Ali, Vuk je na tako genijalan način postavio svoje principe da ih može razumeti bilo ko, ne samo filolozi. Iako ne bih mogao da formulišem tačan stručni izraz, jasno je da je npr. kod pisanja ličnih imena i naziva proizvoda princip „piši kao što govoriš, čitaj kako je napisano“ neuporedivo bolji od „piši kako bi to stranac napisao, a za čitanje se snađi kako znaš i umeš“. To je beg u elitizam, nasuprot Vukovim idejama koje možda nekome i izgledaju kao komunističke, ali su po meni pravednije. O ovome bi se dalje moglo raspravljati, udaljavajući se pritom od teme. Da nastavim, Englezima, Nemcima i Francuzima je učenje pravilnog pisanja daleko teže, za razliku od Srba. Kinezi su (bezuspešno) pokušavali da sprovedu reformu kojom bi uveli ono što ja nazivam „fonetskim pismom“, dakle način da se kineski glasovi beleže uz pomoć posebnih znakova za svaki glas (verovatno moje izražavanje nije „naučno“, ali je moja ideja jasna). Ovo smo mi „tiho“ (ako se tako može reći) dobili od Vuka, pisali smo vukovicom, a sada hoćemo nazad, samo ne na „drugu“ ćirilicu, već na latinicu. Zašto? -- Strahinja, 13:45, 25. jul 2004. (CEST)
          • Razlika između nefonološkog principia pisanja u rečima kao što su "predsednik" (izgovara se /precednik/) i sl. je znatno veća u odnosu na retko pojavljivanje kombinacije "dž", fantastično retke i u duhu srpskog jezika neizgovorive kombinacije "nj" i nepostojeće kombinacije "lj" (moguće je jedino u trankripciji, uzmimo, glavnog grada Slovenije "Ljubljana" i sl.). U tom smislu, gajevica izmenjena za Daničićevo slovo "đ" je za nijansu manje "fonološka" nego što je vukovica. Pa, čak i postoji rešenje potpune transliterarnosti ćirilice i latinice pomoću Daničićeve latinice. Dakle, nije problem u "fonetičnosti" ćirilice, nego u tome što ti iz drugih razloga ne želiš da postoji latinica na srpskoj Vikipediji. Prema tome, nemoj više to stavljati gore u razloge, jer to razlog nije. Kako sam ja otvorio ovu raspravu, uzimam sebi za pravo da je kanališem i razloge koji nisu dovoljno smisleni stavljam ovde (gde se rasprava može nastaviti). Kad ti budeš otvorio neku raspravu, imaćeš i ti pravo da je kanališeš kako ti smatraš da je najbolje. --Miloš 12:05, 26 Jul 2004 (CEST)
            • Viki je slobodan medijum koji se ne može „kanalisati“ u smislu verbalnog delikta i zabranjenih stavova. Zamerio si mi što su razlozi protiv dodavanja latiničnih stranica koje sam lično označio kao subjektivne „nenaučni“. Koji su onda tvoji „naučni i objektivni“ razlozi za dodavanje latinice? Koliko vidim, do sada je Sergivs samo prepisao moje razloge, preslovio ih na latinicu i promenio reč „ćirilica“ u „latinica“. Ostala njegova opravdanja se mogu lako pobiti. Takođe, nisi napravio doslednu strukturu stranice — naime, ti razloge deliš na za i protiv dodavanja latiničnih strana, a onda dodatno komplikuješ snalaženje dodavanjem „razloga koji i nisu razlozi“ (o, nenaučnog li naslova!) i „rasprave“. Pa lepo, radi šta hoćeš, ali ja smatram da to nije pravi put ka „srbizaciji“ računara, već upravo ka zatiranju srpske kulture. Citiraću tvoj „demagoški“ tekst Manifesta Uliksa: „Ni srpski narod nije imun na ove istorijske sile. Dovoljno je sa nebrigom nastaviti i verovatno će naši unuci ili praunuci na srpski jezik gledati samo kao na jezik svojih dedova, a njihovi unuci i praunuci po istorijskim čitankama čitati priče o izumrlom narodu kome su pripadali njihovi preci. Može nam se desiti i da završimo kao Velšani: Da znamo da nismo Amerikanci samo zato što živimo na Balkanu i jedemo pljeskavice mesto hamburgera. A možemo i da opstanemo i u nastupajuće doba unesemo svoje osobenosti kao deo opšteljudske kulture.“ -- Strahinja, 12:27, 28. jul 2004. (CEST)
              1. Svaka (među)ljudska delatnost se može kanalisati. Ja nisam cenzor i ničije reči ne brišem, već nerelavantne (ne nenaučne, već neistinite jer pretenduju na naučnu istinitost, tj., stavio si razlog o fonetičnosti među svoje objektivne razloge!) sklanjam tamo gde im je mesto. Znači, svako može videti da sam ja to sklonio (a upravo ću gore i upisati da to ja činim pošto mi se može zameriti da iako je kontekstualno vidljivo, nije eksplicitno) i može u ovom slučaju da procenjuje relevantnost i korisnost onog što radim. (Zajednica mi može i uskratiti poverenje administratora i birokrate.) U slučaju da se Vikipedija ne može kanalisati, imamo na raspolaganju i to da oni koji žele pisati latinicom, mogu da prave haos kakav je Srđan pravio (pogledaj istoriju stranice Ćirilica). Zamisli samo posla da se pojave još samo tri Srđana i da ne komuniciraju sa ostatkom zajednice. A Srđana sam uspeo da privolim da komunicira sa nama. --Miloš 20:34, 28 Jul 2004 (CEST)
              2. Što se Srđana tiče, ako malo pročačkaš po arhivama Foruma B92, vrlo ćeš lako uočiti do koje mere se on i ja ne slažemo. Jedno od najspornijih pitanja je i to što je on ekstremista kao i ti, samo na suprotnoj strani. --Miloš 20:34, 28 Jul 2004 (CEST)
              3. Jedini razlog koji sam dao je političke prirode (jer je ovo političko pitanje), a koje glasi da značajna manjina Srba (blago rečeno, latinicu možda koristi i većina!) koristi latinicu za svoje osnovno pismo i da, ako je ova Vikipedija opštesrpska, onda ona mora biti i "latiničarska". Ako nije opštesrpska, možemo je pisati i kineskim pismom, pa će određeni broj ljudi (kao što si ti) umeti da je čita. Ja ovde, iako koristim ćirilicu, branim slobodu te manjine, a ti je ugrožavaš. --Miloš 20:34, 28 Jul 2004 (CEST)
              4. Ako malo pogledaš po Meti, videćeš da je uobičajena praksa staviti i to poglavlje upravo zbog ovakvog prepucavanja u koje ste krenuli ti i Srđan. Dakle, po analogiji, kao što je napisano gore, prebačeno je sa Mete. --Miloš 20:34, 28 Jul 2004 (CEST)
              5. Pre svega, ja iza tog svog teksta stojim i uvek ću stajati. I tu nema ničeg spornog, niti ičeg što je u suprotnosti sa onim što sada radim. A evo zašto: --Miloš 20:34, 28 Jul 2004 (CEST)
                 1. Sa petnaest godina čovek ima određena iskustva koja ga čine osobenim. Ta se iskustva množe, i čovek sa 25 godina starosti ima njih više i njegove osobenosti su složenije. I tako sve do starosti. Isto tako, jedan srpski narod je imao jedan skup svojih osobenosti 1.000 godine nove ere, a znatno veći i prošireniji 2.000 godine. Latinica koju su uveli Daničić i komunisti nije naš hendikep, nego još jedna naša prednost. Naši ljudi su podjednako bliski i vizantijsko-slovenskoj kulturi i zapadno-rimskoj. Imaju bolji potencijal da nauče i ruski i engleski u odnosu na Slovence kojima je ruski dalji ili Bugare kojima je engleski dalji. --Miloš 20:34, 28 Jul 2004 (CEST)
                 2. Pitanje potiranja osobenosti je potpuno druga kategorija. Do 5. oktobra mi smo kulturno bili u takvoj defanzivi, da nije bilo samo pitanje opstanka ćirilice, već je bilo pitanje opstanka srpskog jezika da ne kažem i srpskog naroda. Sada se lakše diše i nadam se da neće biti više takvih umobolnika koji će zarad svoje vlasti žrtvovati ne samo postojanje svog naroda, već i stotine hiljada ljudskih života. Sa druge strane, očuvanje osobenosti se čini drukčije od ksenofobnog zatvaranja u sebe i svoje dedovske osobenosti. Time što ne prihvataš da si i ti sam nešto stvorio već to pravo ostavljaš samo svojim dalekim precima, ne degradiraš samo sebe već i svoje potomke. Svako pokolenje jednog naroda ili čitavog čovečanstva dodaje u tu riznicu jedan svoj pečat. Time kultura postaje bogatija i osobenija. I to sve treba čuvati: od Dušanovog zakonika, preko energije Crnog Đorđa i političke umešnosti Miloša Obrenovića, pa do teške industrije i Gadafijeve nafte koje nam je ostavio Josip Broz. Da, bilo je i većih i manjih grešaka i zlodela, a jedno od najosobenijih ovde je zatiranje svakog traga onog što je uradilo prethodno pokolenje i pozivanje na dedove kao "prave". Jedno od tih zatiranja i jeste pokušaj zatiranja latinice kao naše osobenosti. --Miloš 20:34, 28 Jul 2004 (CEST)
              • I da konstatujem da se ovde isključivo pozivaš na demagogiju, kao i da nisam dobio nijedan kontraargument svojim. --Miloš 20:34, 28 Jul 2004 (CEST)
              • Miloše, mislim da sam bio dovoljno jasan. Primetno je da na tvoje stavove utiče politika, i to ona ista koja uništava srpsku kulturu. Ja ne mislim da se posle 5. oktobra „lakše diše“. Naprotiv, diše se isto i gore nego pre 5. oktobra. Mnogo je veće gušenje sloboda, mnogo je više slatkorečive propagande i pamfleta koji su primamljiviji narodu. Sa tobom ne želim da se prepirem, a već sam rekao: radi šta želiš, ja ti neću smetati. Pošto mi je prazne priče dosta, više ovu stranicu neću obilaziti. -- Strahinja, 10:09, 30. jul 2004. (CEST)
• Ćirilica nije fonetsko pismo. Fonetski može biti samo pravopis a ne i pismo. Latinica koristi isti pravopis kao i ćirilica, s tim što se koriste za tri glasa, kombinacije slova-grafema lj, nj, i dž.
  • Po analogiji sa gornjim morate objasniti šta je to fonetsko pismo, a šta to fonetski pravopis. --Miloš 12:50, 16 Jul 2004 (CEST)

Pisma kao kulturna posebnost

• Ćirilica je simbol srpske kulturne posebnosti, nju su stvorili učenici Ćirila i Metodija, prvih prosvetitelja Slovena, pa i Srba.
  • Ćirilica je zajedno sa latinicom kulturna posebnost Srba. --Miloš 12:34, 16 Jul 2004 (CEST)
  • I latinica je isto kao i ćirilica posebnost Srba.
    • Kako gore napisah, nije. Potpuno istu varijantu latinice koriste i drugi narodi. Nikola 20:43, 17 Jul 2004 (CEST)
      • Dakle, i Bošnjaci koriste istovetnu ćirilicu. --Miloš 09:53, 24 Jul 2004 (CEST)
        • Koliko ja znam, tzv. „Bošnjaci“ ne pišu ćirilicom i od nje zaziru u svakom pogledu. Srbi iz Republike Srpske, sa druge strane, pišu srpskom ćirilicom i govore srpski. -- Strahinja, 13:45, 25. jul 2004. (CEST)
        • Da, jedno interesantno pitanje. Zvanično, ćirilica je jedno od pisama tog jezika. U praksi, da li se ona predaje u školama? Nikola 07:54, 7 Avg 2004 (CEST)

Jedino moguće rešenje

• Jedino moguće rešenje jeste ćirilica. Vidi i odeljak „Rasprava“.-- Strahinja 11:54, 16 Jul 2004 (CEST)
  • To nije rešenje nego lični pogled na stvari. --Miloš 12:34, 16 Jul 2004 (CEST)
  • Nije jedino moguće. Moguće je koristiti dva pisma - kao i dosad.
    • Imajući u vidu strukturu Vikipedije, nisam potpuno siguran da li je to moguće. Nikola 20:43, 17 Jul 2004 (CEST)
      • Ako ništa drugo, moguće je napraviti drugi projekat. --Miloš 09:53, 24 Jul 2004 (CEST)
        • Imajući u vidu razne stvari, nisam siguran da li je to pametno. Nikola 07:52, 7 Avg 2004 (CEST)
          • Pametno ili ne, izbegava se jednoumlje koje je ovde prisutno. --Miloš 08:17, 7 Avg 2004 (CEST)
            • Pitanje pisma na Vikipediji je ustvari pitanje forme u kojoj se prestavlja informacija. Kvalifikacija „jednoumlje“ može se koristiti samo po pitanju ovde objavljenog sadržaja. Dakle, primedba ne stoji! Naravno u svakom smislenom poduhvatu forma treba da bude dosledna, da bi sam projekat imao smisla. --Marko 00:17, 22 Avg 2004 (CEST)
              • Vidim da, kao i Strahinja, imaš specifičnu demagogiju čiji je cilj racionalizacija tvojih ksenofobnih stavova. Nije ovde pitanje forme, ovih ili onih naučnih činjenica, već čistog autizma. --Miloš 11:11, 22 Avg 2004 (CEST)

Priče o čitljivosti pisama

• Latinica je čitljivija i to je čak i naučno dokazano a i eksperimentima.
  • To su ciljana istraživanja. Znam za ona koja dokazuju suprotno. --Miloš 12:42, 16 Jul 2004 (CEST)
  • Pa naravno da su ciljana. Cilj je utvrditi koje je pismo lakše i brže za čitanje - Sergivs 16 Jul 2004
• Ćirilica je čitljivija, ima šira slova ujednačenih širina.
  • I ovo ide među nerazloge po analogiji sa gornjim. --Miloš 12:48, 16 Jul 2004 (CEST)
  • Upravo je latinica čitljivija jer je uža i brže se čita - Sergivs 16 Jul 2004
  • Ćirilica je čitljivija, ima šira slova ujednačenih širina. Smatram da je ono što je šire i veće čitljivije, nasuprot užem i sitnijem. Na primer, latinično „r“ i „n“ (rn) se u nekim fontovima i nekim veličinama mogu pomešati sa „m“ (m) i obrnuto.
    • Dakle, to da li je nešto čitljivije ili nije -- prvo dajte naučne dokaze. Odnosno, istraživanja obavljena od strane nekog naučnika ili naučne institucije, pa onda da razgovaramo o tome. Meni je lično ćirilica čitljivija, ali to ne znači da je i nekom drugom. --Miloš 09:53, 24 Jul 2004 (CEST)
      • Nemam naučne dokaze, pa sam zato i stavio ovaj razlog pod „subjektivne“. To znači da je po meni ćirilica čitljivija. Lično imam više problema sa čitanjem latinice nego ćirilice. I molio bih te da prestaneš sa premeštanjem mog teksta. Dodaj tekst u diskusiju ukoliko želiš, ali ga nemoj brisati. -- Strahinja, 13:45, 25. jul 2004. (CEST)
        • Ja tvoje tekstove nisam brisao, već sam ih prebacivao. (Ako ti je u vremenu kada si bio blokiran neki tekst obrisan, to je učinio Avala.) Ti "subjektivni razlozi" koje si uveo predstavljaju vrlo pipav teren. Prebacio sam ih u nerazloge po analogiji sa Srđanovim, jer sam imao analogiju prema različitim istraživanjima koja donose "ono što se babi snilo". Neka stoje i "subjektivni" i "naučni" razlozi o čitljivostima ovde, pošto potpaljuju strasti... --Miloš 20:55, 28 Jul 2004 (CEST)

Moguća rešenja

• Ja vidim nekoliko mogućih rešenja za one koji žele da na srpskoj Vikipediji vide i latinicu. To su: --Miloš 04:51, 13 Jul 2004 (CEST)
  • Pisanje naporedo latiničkih strana. Za sva srodna rešenja (a, u principu, za sva uopšte) zamolio bih vas da tekstove prvo (ukoliko možete) napišete ćirilicom, pa da onda to prebacite u latinicu zato što je mnogo jednostavnije to učiniti nego ići obratnim putem. Ukoliko ne možete, molio bih vas da obavestite nekog (uzmimo, ovde, na nekoj posebnoj strani za koordinaciju ili na Pijaci). --Miloš 04:51, 13 Jul 2004 (CEST)
    • Ovo smatram najboljim rešenjem. --Miloš 04:51, 13 Jul 2004 (CEST)
    • Problemi na kojima u ovom slučaju treba poraditi (pored sinhronizacije latiničkih i ćiriličkih strana) jesu i: --Miloš 04:51, 13 Jul 2004 (CEST)
      • Pitanje glavne strane: Kako ćemo rešiti naporedo ćirilicu i latinicu na glavnoj strani. --Miloš 04:51, 13 Jul 2004 (CEST)
        • Možda ne bi bilo loše da na glavnoj strani negde u ćošku bude tekst "ako ne možete da vidite ćirilicu kliknite ovde" što će odvesti na stranicu na kojoj se objašnjava kako podesiti ćirilicu... Nikola 20:02, 18 Jul 2004 (CEST)
      • Pitanje prevoda interfejsa: Kako ćemo prevesti interfejs, tako da bude opcion; ko hoće latinicom, trebalo bi to da dobije, ko hoće ćirilicom, takođe. Trebalo bi, onda, tim povodom razgovarati sa ljudima na Meti kako bismo dobili pojašnjenja da li je to i kako moguće. --Miloš 04:51, 13 Jul 2004 (CEST)
  • Postoji mogućnost da se oni koji žele pisati latinicom pridruže nekom od postojećih projekata: srspkohrvatskom, hrvatskom ili bosanskom (još uvek ne znam da postoji i crnogorski). --Miloš 04:51, 13 Jul 2004 (CEST)
  • Postoji mogućnost napraviti sekundarni srpski projekat čija bi oznaka bila sekundarna srpska -- sp. Naravno, u svim slučajima bi trebalo imati koordinaciju u prevodima. --Miloš 04:51, 13 Jul 2004 (CEST)

Rasprava

• Ovo je složeno pitanje i mislim da ne bi trebalo žuriti. Bilo bi dobro videti statističku analizu kandidata koji žele latinicu na srpskoj Vikipediji. Ne govorim o zlonamernosti. Voleo bih da znam da li je problem samo u čitanju, ili i u čitanju i pisanju? Ako je prvo slučaj, eventualno bi se mogla vršiti konverzija teksta kao na Rastku (promeni Pismo). Za problem sa pisanjem bih preporučio da se ipak nauči ćirilica. Postoje tekstovi (kakve naprimer ja pišem) koji u sebi imaju i ćirilicu i latinicu i grčki alfabet, pa su konverzije otežane, ali nisu nemoguće. Meni ćirilićni tekstovi prave problem što se tiče pretraživanja, ali se nadam da će se u skoroj budućnosti napraviti dobar i brz pretraživač.--domatrios 04:00, 16 Jul 2004 (CEST)
  • Napomenu mi jedan od korisnika da bi možda bilo dobro uvesti Vučkov JavaScript. Inače, najveći problem kod preslovljavanja sa ćirilice na latinicu predstavljaju drugi ćirilički jezici, ali bi se i to dalo rešiti nekim označavanjem (uzmimo, napvari se oznaka <ne pipaj> koja se završava sa </ne pipaj> i to ostaje u izvornom obliku. Naravno, to bi morali raditi samo oni koji citiraju neki tekst na ruskom, bugarskom itd. Kakogod, smatram da možemo polako krenuti u stvaranje neke "potpune podrške" za pisanje tekstova na Vikipediji. Tehnologija postoji. I, naravno, nisam uopšte imao nameru da žurimo, već da dobro pretresemo temu. Kako broj korisnika srpske Vikipedije nije veliki, ovo će potrajati. --Miloš 09:10, 16 Jul 2004 (CEST)
  • I da dodam da sam ustanovio dva korisnika koji hoće da imaju latinički prevod i i jedan i drugi to žele iz kulturno-političkih a ne iz utilitarnih razloga. Kako nas ima još petoro aktivnih, to je značajan udeo u našem broju i značajna manjinska volja. (Moje mišljenje je da treba da postoje i latiničke strane, s tim da sve strane budu pisane ćirilicom i naknadno preslovljene u latinicu na neki od načina.) --Miloš 09:25, 16 Jul 2004 (CEST)
  • Miloše, o ovome je dosta raspravljano, ali ponoviću: jedino istorijski opravdano srpsko pismo jeste ćirilica. Latinica nam je nametnuta za vreme Kraljevine SHS. Trebalo bi raditi na popularizaciji ćirilice, a ko hoće latinicu, neka radi na tome, ali bez nas. Takođe, ne znam zašto nisi najavio izmene na srpskom Vikiju u dopisnom društvu „Naše pismo“ ili bar u „Srpskom Gnomu“. -- Strahinja 11:41, 16 Jul 2004 (CEST)
    • Razgovarao sam sa Nikolom, a trenutno ne mogu da gledam ćiriličku poštu, tako da je cela priča besmislena. Upravo se i radi o tome da to može da radi ko hoće. Srpska Vikipedija nije u vlasništvu onih koji su za isključivu upotrebu ćirilice, kao ni nikog posebno drugog. Na njoj je mesto i onima koji se služe latinicom. Tj., upravo da bi im se omogućilo da mogu to raditi. --Miloš 12:34, 16 Jul 2004 (CEST)
    • Strahinja, istorijski gledano srpska pisma su bila: glagoljica, crkvenoslovenska ćirilica, Vukova ćirilica i danas latinica. Ako kažes da "nam je latinica nametnuta", zapitaj se ko nam je nametnuo onda crkvenoslovensku ćirilicu, pa onda Vukovu ćirilicu... Ne radi se o tome. Ne možeš vratiti vreme. DANAS je u srpskom jeziku, i to u velikoj većini, u upotrebi i latinica. To je fakat. Ti populariši ćirilicu ali je danas latinica isto onoliko srpsko pismo koliko je to i ćirilica.
      • To je tako, ali tako ne treba da bude. Nikola
        • Pa to ti mislis. Ja na primer ne mislim tako. Ja mislim da bas tako treba da bude. -- Sergivs 7. avgust 2004.
      • Na kraju krajeva, ako srpska Vikipedija bude na ćirilici, lako će se moći prebaciti i na latinicu i na staroslovensku ćirilicu i na arabicu i na glagoljicu ako se za ičim od tog ukaže potreba. Ako bude na latinici, to neće biti moguće. Nikola 20:43, 17 Jul 2004 (CEST)
        • Nije tacno. Zasto to nee biti moguce? Uveko moze da se prabaci sa jednog pisma na drugi. A nekoliko reci koje su problematicne (nadziveti, injekcija...) mogu da se ubace u bazu i onda prilikom prebacivanja sa latinice u cirilicu nece biti problema -- Sergivs 7. avgust 2004.
        • I da i ovde to napišem: Ovde odlučujemo da li hoćemo da imamo latinicu kao izbor, a ne kojim ćemo pismom pisati. Ja sam upravo za to da se u latinicu naknadno prebacuju ćirilički tekstovi. --Miloš 14:25, 24 Jul 2004 (CEST)
          • A ja sam da imamo automatski robot koji ve da prebaci sve sto je napisano na cirilici i na latinicu i da imamo dve stranice Wiki, kao sto i nas jezik ima dva pisma. -- Sergivs 7. avgust 2004.
      • (pitanje o staroslovenskom fontu prebačeno u "Komentare i pitanja") --Miloš 17:21, 20 Jul 2004 (CEST)
      • Nažalost, vreme se ne može vratiti, ali se zato može sprovesti „kulturna restauracija“, tj. obnova. Rusi su sa dosta uspešnosti sproveli „kulturnu obnovu“ u smislu okretanja ka vrednostima pre Oktobarske revolucije. Ja mislim da je i Srbima tako nešto potrebno. -- Strahinja 12:34, 28. jul 2004. (CEST)
  • Nisam siguran da li imam pravo glasa ovde, poslao sam tek par izmena, ali evo moja dva centa: Zar nije najlakše da sve napišemo na ćirilici i onda ugradimo neki "motor" koji će da čita to na latinici (kao što je već bilo predloga)? Već smo u teškom zaostatku jer imamo ovde tri Wikipedia-e na praktično istom jeziku (srpski, hrvatski, bosanski, ali to je druga rasprava), pa ne moramo još da odvraćamo korisnike koji ne umeju da podese kompjuter da piše ćirilicom (a to je jedini način da se izvrši pretraga). Dakle, treba da standardizujemo unos (lakše je koristiti ćirilicu zbog transkripcije lj, nj i dž), ali čitanje i pretragu treba omogućiti na dva pisma. --Dcabrilo 17:38, 28 Jul 2004 (CEST)

Komentari i pitanja

Kako pisati staroslovenski i starosrpski

• Da iskoristim ovu diskusiju pa da pitam da li neko ima staroslovenski font, ili iskustva u takvom radu? Pisao bih neke tekstove tim fontom ovde na Vikiju, pa ako neko nešto zna neka javi ovde ili meni na emajl. Da li tog fonta uopšte ima negde na internetu? On svakako postoji (da li u vordu?) jer se njime štampaju knjige. Mislim da bi to srpskoj Vikipediji dalo jednu novu i kvalitetnu dimenziju! domatrios 04:00, 19 Jul 2004 (CEST)
  • E, molim te, nemoj to... Uzmi Arial MS Unicode koji sadrži sve znake po staroslovenskoj normi (ne i po crkvenoslovenskoj), a prema Unikodu. Staroslovenski fontovi (jedan od njih sam ja sastavljao po karakterima i zove se, koliko se sećam, Crkvenoslovenski) imaju nestandardni kodni raspored i pored toga što imaju manje-više sve znake. E, sad. Pošto sam te odmah "dočekao na nož" ;-) da pitam: čemu će ti? --Miloš 02:41, 20 Jul 2004 (CEST)
  • Još da dodam da se Arial MS Unicode dobija uz MS Office paket, s tim da se mora odbabrati puna instalacija Mikrosoftovog Ureda. Nisam baš puno zalazio, ali za dosadašnjih pedesetak instlacija (možda i više) nisam ustanovio kako se vadi taj font a da se ne instalira kompletan Ured. --Miloš 17:21, 20 Jul 2004 (CEST)
    • Lep ti komentar - sve u šesnajs'- što samo pokazuje da su nam interesovanja različita. Srpska kultura podrazumeva i početke srpske pismenosti (ovde ulazi u obzir i glagoljica, ali da idemo redom) u kojoj je korišteno odgovarajuće pismo. Neki elementi tog pisma - nazovimo ga staroslovenski, crkvenoslovenski ili staro- odnosno proto-srpski - pripadaju isključivo srpskoj kulturi i kao takvi, zaslužuju da se o njima govori. Smatram, ako je to moguće, da bi vredelo da se pojave na Vikipediji. Imam dosta takvog materijala i ne bi me mrzelo da ga prekucavam. Ukoliko želiš da pomogneš, prenesi ovde taj font da vidim kako izgleda, pa ćemo o tome dalje diskutovati. Od tvoje teorije nemam koristi ni ja ni ostali vikipedisti.domatrios
      • Mislim da će Nikola imati pre mogućnosti da ti da font. Što se tvog pisanja tiče o tome, nisi bio dovoljno jasan: Da li hoćeš da pišeš o starim srpskim pismima ili hoćeš da pišeš njima. Ako hoćeš da pišeš o njima, tu nema nikakvih problema. Naći ćemo font (ako ništa, ja ći se iscimati i pronaći ga), od tih slova ćeš napraviti neke PNG slike itd. Ako, pak, hoćeš da pišeš njima, tu se javlja veliki problem: ti fontovi su nestandardnog kodnog rasporeda. Njih neće moći videti svi ljudi i cela priča će biti solidno neupotrebljiva. Sa druge strane, ako želiš da, npr., prekucaš Karejski tipik Svetog Save, to možeš u potpunosti uraditi u okviru skupa znakova Unikod. Dakle, to mi je bilo pitanje odozgo "Čemu će ti?". --Miloš 01:41, 21 Jul 2004 (CEST)
        • Mislim da sam shvatio u čemu je stvar. Png ili Jpg je ipak samo slika. Radim sa skenerom i poznati su mi problemi. Ostavio sam kao krajnju mogućnost da se neki staroslovenski tekst prenese kao fotografija. Moj odgovor na tvoje pitanje bi bio: da, hteo sam da pišem tim fontom ovde na vikipediji, ukoliko je to moguće. Koliki bi procenat bio onih koji bi to mogao da čita nije mnogo bitan. Dovoljno bi bilo da postoji izvesni krug zainteresovanih, koji bi uz pomoć odgovarajućeg programa, bio u stanju da to čita. Kao uostalom i ćirilicu. Šta savetovati ljudima koji od ćirilice vide samo kukice? Često dolazimo u dilemu da moramo nešto da žrtvujemo. Veliki ljudi žrtvuju puno, mali malo. domatrios
          • Postoji GNU-ov Unifont, ali mislim da ti on neće mnogo koristiti, jer se radi o bitmapiranom fontu, uz to još u nestandardnom formatu Heks. Font Arial Unicode MS sadrži veliki deo ćiriličnog dela Unikoda, ali nažalost ne ceo, dok Unifont pokriva ceo ćirilični deo Unikoda, uključujući i staroslovenske (nazovimo ih tako) znake. Ako te već interesuje ova problematika, pogledaj i KAKODA pišem ćirilične veb strane, Fontovi Slavjan i Glagol, KAKODA koristim Heks fontove, i GORSKІЙ VІENACЪ („Gorski vijenac“ u izvornoj grafiji) -- Strahinja 10:48, 23 jul 2004 (CEST)
            • Strahinja, hvala na komentaru. Pokušao sam da idem na Slavjan i Glagol, ali je pristup zabranjen. Od "Njegoša" sam uzeo tvrdo "jer", evo ga prenosim ovde: ѣ domatrios
              • To je jat a ne debelo jer. Veliko i malo jat su (Ѣ, ѣ), veliko i malo debelo jer su (Ъ, ъ). "Tvrdo jer", u suštini, ne postoji. "Tvrdo jer" je, verovatno, tvoja kovanica na osnovu "tvrdog znaka" i "debelog jer". --Miloš 11:47, 24 Jul 2004 (CEST)
                • Tako je Miloš-u. On lajn pisanje omogućava da se lakše pogreši. Pokušao sam da "jat" prebacim u vord ali nisam uspeo. Tako, do daljnjega nema ništa od takvog pisanja. Nego, jedno usputno pitanje: da li ti je u vokativu imena nastavak u ili e. Po starim pravopisima trebalo bi "u". Po P. Iviću može bilo kako, ali se ja s njim ne slažem. domatrios
                  • Kome je kako draže. Neću zakerati, iako mi se više sviđa "u" u vokativu. --Miloš 03:31, 29 Jul 2004 (CEST)
              • A da li si probao Unikodski uređivač Judit? Ja sam za njega napravio definiciju staroslovenskog rasporeda tastature, koja se zvanično isporučuje uz taj program. Uz pomoć nje sam i prekucao „Gorski vijenac“ u izvornoj grafiji. -- Strahinja 12:59, 28. jul 2004. (CEST)
            • Znam, radi se o lošoj administraciji servera na Matematičkom fakultetu, i tu ja ne mogu ništa, osim da ti pošaljem PHP-ov spis lično, ako mi daš adresu. Za moju adresu pritisni moje ime u potpisu ovog komentara. --Strahinja, 14:07, 25. jul 2004 (CEST)
          • Kakogod, u slučaju da želiš napisati staroslovenskim ili starosrpskim štogod, ponovo ti preporučujem da pogledaš Arial MS Unicode. Može i Gnu Unifot, koji ti je Strahinja predložio, a meni se čini da sam dotični viđao i u Tru tajp obliku; tako da može poslužiti. Ipak, ako ne koristiš Gnu-Linuks, biće ti lakše da se snađeš sa pomenutim Mikrosoftovim fontom. Njime ćeš moći, i po normi i po standardu, ispisati sve što želiš staroslovenski. --Miloš 11:59, 24 Jul 2004 (CEST)

• Usput, i ovo bi trebalo da ode na priču o ćirilici. Uradiću to ja uskoro ili neka uradi to neko drugi. --Miloš 12:02, 24 Jul 2004 (CEST)

Mogućnosti transliteracije

• Molim nekoga da mi objasni zašto nije moguće prebaciti latinicu u ćirilicu dok je obrnuto moguće. Gore je diskusija razbacana i bilo bile lepo na jednom mestu vrlo kratko objasniti tehničku stranu problema. Avala 14:23, 20 Jul 2004 (CEST)
  • U ćiriličnom pismu važi pravilo jedno slovo (znak) jednako jedan glas, tj. ovo pismo je fonetsko. Latinica nije jer ima manje od 30 slova (znakova), tako da se neki glasovi predstavljaju pomoću dva znaka. Na primer to su slova lj, nj, i dž koja se latinicom pišu lj, nj, dž. To znači da kada piše lj mi to možemo da tumačimo i kao lj i kao lj, i isto tako i za ova druga dva slova. Ako bismo automatski prebacivali svaku kombinaciju dž u dž, u šta bi se onda prebacila reč nadživeti? Obrnuti proces, prebacivanje ćirilice u latinicu je bez ikakvih problema moguće izvesti, jer tu nema dvosmislenosti. --Djordjes 17:02, 20 Jul 2004 (CEST)
  • Ne vazi to pravilo u cirilicnom pismu nego u PRAVOPISU. Da pravopis kaze da ce se od sada pisati dž umesto dž, onda ce se tako pisati. Ili da ce se u latinici pisati Ď umesto Dž onda ce se tako pisati -- Sergivs 9. august 2004

Komentar iz Hrvatske

• Evo vam od jednog Hrvata: mislim da treba biti na samo 1 pismu, jer je to najracionalnije i najestetskije. A to može biti samo ćirilica. ko imate program (mislim da imate) prijeslova na latinicu-tu ne bi moralo biti problema. Isto, argument većine je često klimav- a ionako ta većina zna ćirilicu. Rusi, Bugari,...imaju samo na jednom pismu, a mislim (nisam siguran) da tako i ostali. Ne znam ima li uopće ijedne wiki koja bi bila dvografijska. No- to je samo moje mišljenje.
  • Nije sporno pisati jednim pismom. To je znatno jednostavnije. Ovde je, očigledno, sporno da li da se latinica uopšte koristi (čak i kao izvedena). --Miloš 14:22, 24 Jul 2004 (CEST)

Moje mišljenje

• Pre spajanja srpskog i hrvatskog jezika u jedan jezik pismo koje je koristio srpski jezik (Srbi) bilo je ćirilica, a pismo koje je koristio hrvatski jezik (Hrvati) bilo je latinica. Posle spajanja ova dva jezika u jedan srpsko-hrvatski oba pisma postala su odlika novog jezika. Kada su se jezici ponovo razdelili na srpski i hrvatski, Hrvati su se vratili latinici, a Srbi su se vratili ćirilici s tim što su zadržali i korišćenje latinice jer su takvi svetski trendovi, tj. vodeći svetski jezici koriste latinicu. Srbi i srpski jezik treba da čuvaju ćirilicu kao svoje kulturno obeležje, pa je i srpska Vikipedija napisana na ćirilici. Uključivanje latiničnih strana je zato mač sa dve oštrice. Zanemarivanje ćirilice je jedan od koraka kulturnog zatiranja Srba i srpskog jezika. Sa druge strane srpska kultura će biti razumljivija mnogima koji se služe latinicom, ako je predstavljena na latinici. Na primer, Grci koriste svoj alfabet kao jedno unikatno pismo i teško ga se odriču, a mnogima od nas je lakše čitati tekst pisan na grčkom jeziku latinicom (tzv. grkliš). Ali isto tako, neko ko poznaje grčki jezik on mora poznavati i njihov alfabet,jer ako ne zna grčki jezik onda mu ne pomaže mnogo ni da čita tekst na latinici. Slično je i sa srpskim jezikom i ćirilicom. Mislim da što se tiče ćirilice treba biti dosledan, čak i da je samo mi koristimo. A ćirilice imaju i još neki narodi kao na primer Rusi, Bugari, Makedonci i ne pomišljaju da je se odreknu. Ne treba u tom pogledu ni mi da se nećkamo, niti da se dvoumimo. Kao što reče ovaj Hrvat nijedna Vikipedija nije dvografijska pa što bi to i naša bila. Ko hoće da čita Vikipediju na srpskom neka instalira ćirilicu, sada je to bar jednostavno jer je UNICODE postao standard. A tek za koju godinu kada Vikipedija na srpskom postane jedan veliki i ozbiljan projekat ćirilica će postojati i na (tada) najslabijim računarima. Mislim da srpska Vikipedija za sada treba da postoji samo na ćirilici, pa ako nekada bude trebalo da se prebaci i na latinicu to se može jednostavno izvesti. Mislim da je mnogo bitnije tekstove sa srpske Vikipedije prevoditi na engleski jezik i postavljati ih na englesku Vikipediju, jer time će postati pristupačni mnogo većem broju ljudi. Prebacivanjem sa ćirilice na latinicu mi ne dobijamo skoro ništa, a resursi se nepotrebno dupliraju. --Djordjes 11:15, 25 Jul 2004 (CEST)

• Bilo bi lepo da može da se čita i latinica, ali smisao Viki projekata je taj da stranice mogu da se menjaju, a te latinične onda ne bi mogle da se menjaju jer bi bile samo prevod ćiriličnih koje bi se jedine mogle menjati. Ne znam, nezgodno je raditi sa dva pisma. Za sada bih jedino mogao da predložim da uz svaki tekst na samom početku stoji i njegov naslov na latinici, zbog pretraživača. Često ljudi traže neki pojam na Internetu pa koriste samo latiničnu pretragu, a možda na ćirilici, na Vikipediji ima odličan tekst o tome. Takav primer je recimo tekst "Radoje Domanović", Gugl ga u ćiriličnoj pretrazi stavlja na prvo mesto, a u latiničnoj ga neće nikad naći. --Djordjes 13:25, 1 Avg 2004 (CEST)
  • Ne vidim neki poseban smisao da diskutujem o potrebi latinice na srpskoj vikipediji. Kao što je već rečeno, tehničke mogućnosti se stalno povećavaju pa to ne bi trebao biti problem, jer će svaki pojedinac to sebi moći "naštimati" kako želi a osnova će ostati ćirilična. Ti si Đorđesu ukazao na neke probleme koji su objektivni i sa kojima se slažem, ali to nije razlog da se odstupi od "zacrtanog cilja". Tvoj predlog za latinični "prevod" naslova mogao bi da izazove određene probleme koje je teško u ovoj fazi razvoja srpske vikipedije predvideti. Ako si video moj poslednji članak Besi, tamo imaš ćirilicu, latinicu i grčki. U mom sledećem članku (koji pripremam) reč je o rimskom pesniku, pa ima veliki broj citata na latinskom koji su inkorporirani i u ćirilični tekst, a pojavljuju se i izdvojeno. Nije nemoguće, ali me zanima ko bi i kako taj tekst "prevodio". To sve skupa i nije toliki problem kao što bi mogao da bude ako neko bude hteo da prenosi neke tekstove Henrika Barića i Milana Budimira gde pišu o lingvistici. Skenirao sam i OCR-ovao Budimirove Grke i Pelaste, bolje da ni ne kažem koliko sam sati potrošio na tom poslu. :domatrios 00:23, 8 Avg 2004 (CEST)

Glasanje

Ovde možete glasati o tome da li ste za uključenje latiničkih strana (u ma kom obliku, uključujući i neki java skript koji će u letu prevoditi na latinicu) ili niste. Glasanje se završava 1. septembra 2004 u 00:00. --Miloš 16:24, 19 Jul 2004 (CEST)

Glasam za uključenje latiničkih strana

1. --Miloš 16:26, 19 Jul 2004 (CEST)
2. -- Sergivs 9. august 2004
3. -- rebelmouse 15.8.2004
4. -- nesha 18.4.2005 Steta sto se vrsi ovakva rasprava sto se spominju recenice: "Idite u Hrvatsku...." i sl. Meni je iz tehnickih razloga naporno da pristupam cirilicnoj Vikipediji i pristupacu engleskoj jer me mrzi da se smaram i da nesto specijano podesavam da ne bih gledao kukice i kvrcice kao sto ih sada gledam na nasoj Vikipediji i steta sto ova nasa Vikipedija nije na latinici jer nema nikakvih smetnji da tako bude a znatno bi se olaksao rad.

Ja ni na Windows 98 na Pentuim 266MHz i IE5 (koji je poznat kao najgori brauzer ikad napravljen) nikad nisam imao problema ni sa pisanjem ni sa čitanjem latinice. Pojma nemam odakle ti kukice. Šta hvali odlasku na hrvatsku vikipediju? Ja često idem tamo. Ne pišem mnogo, ali to je samo zato što ne mogu da stignem i na našu i na englesku, a kamoli na hrvatsku. Milant

5. --Pokrajac (razgovor) 20:36, 18 apr 2005 (CEST)
6. --Golija 18 apr 2005
7. --Dzivdzan 23:20, 18 apr 2005 (CEST)
8. --Saša Stefanović razgovor 23:29, 18 apr 2005 (CEST)
9. --Dzordzm 00:29, 19 apr 2005 (CEST) ali samo ako će svaki članak imati paralelno identične ćir i lat varijante, i da ćirilična verzija bude podrazumevana za nove korisnike
10. --angelina marković 03:17, 19 apr 2005 (CEST) glasam za varijantu predloga (pod uslovima) koje je postavio DžordžM (9.).

• Povlacim svoj glas na ovom mestu, buduci da sam neoprezno (Hvala Bonzo) glasala ne citajuci datume glasanja. Time potvrdjujem Bonzov predlog za regularno glasanje. --angelina marković 04:26, 19 apr 2005 (CEST)

Glasam protiv uključenja latiničkih strana

1. Strahinja 9:52, 23 jul 2004 (CEST)
2. Djordjes 11:15, 25 Jul 2004 (CEST)
3. Avala 14:23, 25 Jul 2004 (CEST) Moram da priznam da bi to bio potpuni haos i da nije vreme za uključenje tih strana. Makar ne za sad možda za jedno godinu dana, a ako bi to bilo komplikovanije, onda uključite latinicu odmah.
4. Nikola 07:59, 7 Avg 2004 (CEST)
5. Marko 01:23, 22 Avg 2004 (CEST) Kome je stalo do latinične verzije može na sopstvenom sajtu postaviti automatsku trasliteraciju stranica sa srpske Vikipedije.
6. Milan Tešović 04:54, 2 Apr 2005 (CEST) Nastao bi potpuni haos, bili bi jedinstvena Vikipedija po nečemu čime se ni jedna Vikipedija ne bi ponosila... Zašto oni koji žele latinicu ne odu na hrvatsku Vikipediju. Jeste da su tamo mjeseci nerazumljivi, ali imače se razumijemo. Ova rasprava je odavno gotova, ali je ja tek sada čitam, ne znam iz kog razloga (možda zato što nisam na internetu ljeti?).
7. domatrios 18:24, 18 apr 2005 (CEST) mogao bih napisati knjigu komentara. Ajde ipak jedan: Da li je pokretač ovog glasanja toliko pametan - ili smo svi mi udareni mokrom krpom? The question is now!
8. Mir Harven 19:48, 18 apr 2005 (CEST) Ovo je bizarno. Mislio sam da je odavno riješeno. No, stvar treba postaviti racionalno. Imaju li bliski jezici (npr. urdu i hindi) dvografijske wikipedije (nastaliq pismo na temelju arapskoga/devanagiri) ? Ima li bilo koji jezik dvoslovopisnu wikipediju ? Eto, to je odgovor.

Glasam protiv glasanja (glupo na kvadrat!)

1. --

• Glasanje jeste glupo (što ne bi svako mogao raditi šta hoće?), ali funkcionisanje Vikipedije nije takvo. Vikipedija poštuje odluku zajednice, pa ako se ovde pojavi zajednica koja ne želi uopšte da postoji latinica (ili ćirilica), ona neće ni postojati. A, kako se lepo gore može videti, ima takvih tendencija. Zato je vrlo bitno da se kao zajednica odredimo prema tom pitanju. --Miloš 02:40, 20 Jul 2004 (CEST)
• Zašto „ne pokretati ovo pitanje“ samo 6 meseci? Je li ovo glasanje za skupštinu i predsednika, pa da se odluke sprovode mandatno, samo na određeno vreme? Takođe, zašto samo prijavljeni do 18. jula? Ja uopšte nisam prijavljen, a glasao sam protiv dodavanja latiničnih stranica. Hoćeš li sada moj glas jednostavno obrisati? Tako nešto sam mogao i da pretpostavim. -- Strahinja 13:12, 28. jul 2004. (CEST)
  1. Ko hoće, neka pokrene pitanje u budućnosti, ali je nepotrebno smarati time u narednih šest meseci. Nijedna odluka ovde nije sveta krava. --Miloš 21:06, 28 Jul 2004 (CEST)
  2. Običaj je na Vikipediji da ne glasa onaj ko bar sedam dana nije bio prijavljen u trenutku glasanja. Kako je srpska Vikipedija mala, ja sam taj rok suzio na dan otvaranja glasanja. (Nisam znao da nisi prijavljen, čak sam ti ostavio i poruku na mestu gde bi trebalo da stoji tvoj razgovor: Razgovor sa korisnikom:Strahinja. Sem toga, prijavi se da bismo mogli normalno da komuniciramo.) To se čini da bi se predupredile zloupotrebe u vidu masovnog (mada u ovom slučaju to nije potrebno, dovoljno je pet do deset) prijavljivanja korisnika i glasanja za određeni izbor.
  3. Pošto si glasao protiv onog za šta sam ja glasao, a sam mogu potvrditi tvoj identitet, neću dodati naznaku da je jedan od glasova nevažeći, što je običaj na Vikipediji. I, kakve su to paranoje? I to da sam te ja blokirao? --Miloš 21:06, 28 Jul 2004 (CEST)

Glasanje je nevažeće

• Predhodno, dodatno glasanje je nevažeće, ako ste čitali uputstva završeno je davno, 1 septembra 2004.
• Tako nešto je mogao samo Sloba da uradi i da prođe nekažnjeno,, mazne glasove ili pokupi od predhodnih izbora, uračuna strine i tetke po 1 000 000 glasova i kul.
  • Ajde lepo povucite potpise da nebiste bunili nove posetioce.
    • Ja glasam protiv glasanja (ajde da bude samo onako kako ja kažem, krunisanje se podrazumeva , mene naravno)
      • Dzordzm i Angelina Marković su dali zanimljiv predlog, pa ako otpadne krunisanje , ja ću razmisliti o toj varijanti

Novo glasanje

• Glasanje se ponavnja na inicijativu..............
• Glasa se o....................
• Glasanje počinje.................i završava se ..............
• Razlozi za i razlozi protiv.
  • Za
  • Protiv
• Glasati mogu ...............................................samo oni koji će glasati za Bonza.
  • Bonzo je potpuno u pravu, bespredmetno je glasati dok ne znamo o čemu. Ja sam nekako pretpostavljao da sada imamo u vidu ovaj novi proizvod prijateljstva naroda SRJ i NR Kine, što manje-više odgovara onome što sam ja gore kratko opisao, ali bio bi red da to neko i napiše, ako uopšte ima potrebe da glasamo. --Dzordzm 05:27, 19 apr 2005 (CEST)
    • Napisaću o tome kada budemo dovršili celu priču. A mislim da je ovih dana pri kraju. --Miloš Rančić (razgovor) 06:15, 19 apr 2005 (CEST)