Viktor Čanov
| Viktor Čanov | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Lični podaci | |||
| Datum rođenja | 21. jul 1959. | ||
| Mesto rođenja | Staljino, SSSR | ||
| Datum smrti | 8. februar 2017. (57 god.) | ||
| Mesto smrti | Kijev, Ukrajina | ||
| Visina | 1,84 m | ||
| Pozicija | Golman | ||
| Seniorska karijera | |||
| Godine | Klub | Nast. | (Gol) |
| 1978—1981 1982—1990 1990—1993 1993—1994 1994—1995 |
Šahtjor Donjeck Dinamo Kijev Makabi Haifa Bnej Jehuda CSKA Borisfen |
62 202 78 28 10 |
(0) (0) (0) (0) (0) |
| Reprezentativna karijera | |||
| 1982—1990 | Sovjetski Savez | 21 | (0) |
| Trenerska karijera | |||
| 1995—1996 1996 2006—2007 |
CSKA Borisfen (asistent) CSKA Borisfen Dinamo Kijev (tr. golmana) | ||
Viktor Viktorovič Čanov (rus. Виктор Викторович Чанов; 21. jul 1959 — 8. februar 2017) bio je sovjetski fudbaler, igrao je na poziciji golmana.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rođen je 21. jula 1959. godine u Donjecku u sportskoj porodici. Otac Viktor je igrao za Šahtjor iz Donjecka, a brat Vjačeslav Čanov je igrao za Šahtjor iz Donjecka i Torpedo iz Moskve.
Igračku karijeru je započeo u Šahtjoru iz Donjecka, gde je igrao tri godine (1978-1981). Odatle se pridružio omladinskoj reprezentaciji SSSR-a, sa kojom je osvojio Evropsko prvenstvo. Zatim je prešao u Dinamo Kijev, u kom je proveo najbolje godine u karijeri. U periodu 1982-1990 branio je gol Dinama na 202 utakmice u okviru prvenstva SSSR.[1][2]
Godine 1990. Čanov je odigrao poslednju sezonu u Dinamu Kijevu i potom prešao u Izrael, gde je igrao za fudbalske klubove Makabi (Haifa) i Bnej Jehuda (Tel Aviv). Dok je igrao za Makabi, Čanov je postavio klupski rekord — uspeo je da na četiri utakmice zaredom bude nesavladan.[1] Osvojio je ligu i kup u svojoj prvoj sezoni, a kasnije je dodao i kup Izraela.[3]
Bio je pomoćni trener (1995, 1996) i glavni trener (1996) kluba CSKA Borisfen (Kijev).
U decembru 2006. vratio se fudbalu i radio kao trener golmana u Dinamu Kijevu, ali je ubrzo napustio ovu poziciju.[1]
Okolnosti smrti[uredi | uredi izvor]
Zvanični uzrok smrti nije do kraja rasvetljen. Njegova snaha je demantovala informacije koje su se ubrzo pojavile o napadu na njega.[4] Prema navodima policije, Čanov je 21. januara 2017. prebačen u bolnicu u Kijevu sa višestrukim povredama glave. Hitna pomoć je prijavila da je pao sa stepeništa u svojoj kući. Nije došao svesti i preminuo je u bolnici 8. februara 2017. godine. Neki mediji su pisali da je povređen u napadu. Bivši saigrač i prijatelj Oleg Kuznjecov i njegova snaja negirali su da je došlo do napada i potvrdili da je Čanov pao kod kuće.[5] Snaja je takođe apelovala na novinare da ne šire glasine iz poštovanja prema preminulom. Policija je započela istragu o uzroku smrti.[6]
Sahranjen je 11. februara 2017. godine na Bajkovskom groblju u Kijevu.
Reprezentacija SSSR-a[uredi | uredi izvor]
Na Svetskom prvenstvu za mlade u Japanu 1979. godine, u četvrtfinalu protiv Paragvaja, pristupilo se izvođenju jedanaesteraca, čak 9 serija, a tada 20-godišnji Čanov je realizovao jedanaesterac za koji se ispostavilo da je bio pobedonosni. Reprezentacija SSSR-a je potom u finalu izgubila od Argentine (1:3). Za seniorski tim Sovjetskog Saveza je odigrao 21 meč i primio osam golova.[7] Prva utakmica: 10. mart 1982. sa Grčkom (2:0). Poslednji meč: 16. maj 1990. protiv Izraela (2:3). Bio je reprezentativac SSSR-a na tri finalna turnira Svetskih prvenstava (Španija 1982, Meksiko 1986. i Italija 1990), ali je igrao samo u jednom meču — sa reprezentacijom Kanade 1986. godine. Veći deo 1980-ih, prvi golman reprezentacije SSSR-a bio je Rinat Dasajev. Bio je član ekipe SSSR koja je 1988. osvojila srebro na Evropskom prvenstvu u Zapadnoj Nemačkoj. Protiv Republike Irske ušao je sa klupe u 69. minutu nakon što se Dasajev povredio u duelu sa Tonijem Galvinom.
Uspesi[uredi | uredi izvor]
- Šahtjor Donjeck
- Kup Sovjetskog Saveza: 1980.
- Dinamo Kijev
- Prvenstvo SSSR: 1985, 1986, 1990.
- Kup Sovjetskog Saveza: 1982, 1985, 1987, 1990.
- Superkup SSSR: 1986, 1987.
- Kup pobednika kupova: 1986.
- Makabi Haifa
- Prvenstvo Izraela: 1991.
- Kup Izraela: 1991, 1993.
- Srebrna medalja Evropsko prvenstvo 1988. u Zapadnoj Nemačkoj
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v „Čanov, Viktor Viktorovič”. Arhivirano iz originala 2004-11-11. g. Pristupljeno 2007-07-11.
- ^ Viktor Chanov has passed away... - Dynamo Kiyv
- ^ Former Soviet keeper Viktor Chanov dies - UEFA
- ^ „«Ego nikto ne izbival, эto ložь». Semья Čanova oprovergla sluhi o pričinah smerti legendы «Dinamo»”. Arhivirano iz originala 2021-04-19. g. Pristupljeno 2020-05-02.
- ^ „O. Kuznecov: nikakih izbieniй ne bыlo, Čanov umer ot bыtovoй travmы”. Arhivirano iz originala 2017-02-11. g. Pristupljeno 2017-02-09.
- ^ „Čolovіk pomer včora u medičnomu zakladі. Pravoohoroncі provodяtь perevіrku.”. Arhivirano iz originala 2017-12-26. g. Pristupljeno 2017-02-09.
- ^ Viktor Chanov National Football Teams, 5. 7. 2024.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Viktor Čanov na sajtu FootballDatabase.eu (jezik: engleski)
- Viktor Čanov na sajtu Soccerbase (jezik: engleski)
- Viktor Čanov na sajtu Transfermarkt (jezik: engleski)
|
|
|
| Normativna kontrola: Ljudi |
|---|
- Rođeni 1959.
- Umrli 2017.
- Sovjetski fudbaleri
- Fudbalski golmani
- Fudbaleri Dinamo Kijeva
- Fudbaleri Šahtjora (Donjeck)
- Fudbaleri Makabija (Haifa)
- Fudbaleri Bnej Jehude
- Ukrajinski fudbalski treneri
- Rusi u Ukrajini
- Fudbaleri na Evropskom prvenstvu 1988.
- Fudbaleri na Svetskom prvenstvu 1982.
- Fudbaleri na Svetskom prvenstvu 1990.
- Fudbaleri na Svetskom prvenstvu 1986.