Виктор Чанов
| Виктор Чанов | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 21. јул 1959. | ||
| Место рођења | Стаљино, СССР | ||
| Датум смрти | 8. фебруар 2017. (57 год.) | ||
| Место смрти | Кијев, Украјина | ||
| Висина | 1,84 m | ||
| Позиција | Голман | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1978—1981 1982—1990 1990—1993 1993—1994 1994—1995 |
Шахтјор Доњецк Динамо Кијев Макаби Хаифа Бнеј Јехуда ЦСКА Борисфен |
62 202 78 28 10 |
(0) (0) (0) (0) (0) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1982—1990 | Совјетски Савез | 21 | (0) |
| Тренерска каријера | |||
| 1995—1996 1996 2006—2007 |
ЦСКА Борисфен (асистент) ЦСКА Борисфен Динамо Кијев (тр. голмана) | ||
Виктор Викторович Чанов (рус. Виктор Викторович Чанов; 21. јул 1959 — 8. фебруар 2017) био је совјетски фудбалер, играо је на позицији голмана.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 21. јула 1959. године у Доњецку у спортској породици. Отац Виктор је играо за Шахтјор из Доњецка, а брат Вјачеслав Чанов је играо за Шахтјор из Доњецка и Торпедо из Москве.
Играчку каријеру је започео у Шахтјору из Доњецка, где је играо три године (1978-1981). Одатле се придружио омладинској репрезентацији СССР-а, са којом је освојио Европско првенство. Затим је прешао у Динамо Кијев, у ком је провео најбоље године у каријери. У периоду 1982-1990 бранио је гол Динама на 202 утакмице у оквиру првенства СССР.[1][2]
Године 1990. Чанов је одиграо последњу сезону у Динаму Кијеву и потом прешао у Израел, где је играо за фудбалске клубове Макаби (Хаифа) и Бнеј Јехуда (Тел Авив). Док је играо за Макаби, Чанов је поставио клупски рекорд — успео је да на четири утакмице заредом буде несавладан.[1] Освојио је лигу и куп у својој првој сезони, а касније је додао и куп Израела.[3]
Био је помоћни тренер (1995, 1996) и главни тренер (1996) клуба ЦСКА Борисфен (Кијев).
У децембру 2006. вратио се фудбалу и радио као тренер голмана у Динаму Кијеву, али је убрзо напустио ову позицију.[1]
Околности смрти[уреди | уреди извор]
Званични узрок смрти није до краја расветљен. Његова снаха је демантовала информације које су се убрзо појавиле о нападу на њега.[4] Према наводима полиције, Чанов је 21. јануара 2017. пребачен у болницу у Кијеву са вишеструким повредама главе. Хитна помоћ је пријавила да је пао са степеништа у својој кући. Није дошао свести и преминуо је у болници 8. фебруара 2017. године. Неки медији су писали да је повређен у нападу. Бивши саиграч и пријатељ Олег Кузњецов и његова снаја негирали су да је дошло до напада и потврдили да је Чанов пао код куће.[5] Снаја је такође апеловала на новинаре да не шире гласине из поштовања према преминулом. Полиција је започела истрагу о узроку смрти.[6]
Сахрањен је 11. фебруара 2017. године на Бајковском гробљу у Кијеву.
Репрезентација СССР-а[уреди | уреди извор]
На Светском првенству за младе у Јапану 1979. године, у четвртфиналу против Парагваја, приступило се извођењу једанаестераца, чак 9 серија, а тада 20-годишњи Чанов је реализовао једанаестерац за који се испоставило да је био победоносни. Репрезентација СССР-а је потом у финалу изгубила од Аргентине (1:3). За сениорски тим Совјетског Савеза је одиграо 21 меч и примио осам голова.[7] Прва утакмица: 10. март 1982. са Грчком (2:0). Последњи меч: 16. мај 1990. против Израела (2:3). Био је репрезентативац СССР-а на три финална турнира Светских првенстава (Шпанија 1982, Мексико 1986. и Италија 1990), али је играо само у једном мечу — са репрезентацијом Канаде 1986. године. Већи део 1980-их, први голман репрезентације СССР-а био је Ринат Дасајев. Био је члан екипе СССР која је 1988. освојила сребро на Европском првенству у Западној Немачкој. Против Републике Ирске ушао је са клупе у 69. минуту након што се Дасајев повредио у дуелу са Тонијем Галвином.
Успеси[уреди | уреди извор]
- Шахтјор Доњецк
- Куп Совјетског Савеза: 1980.
- Динамо Кијев
- Првенство СССР: 1985, 1986, 1990.
- Куп Совјетског Савеза: 1982, 1985, 1987, 1990.
- Суперкуп СССР: 1986, 1987.
- Куп победника купова: 1986.
- Макаби Хаифа
- Првенство Израела: 1991.
- Куп Израела: 1991, 1993.
- Сребрна медаља Европско првенство 1988. у Западној Немачкој
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Чанов, Виктор Викторович”. Архивирано из оригинала 2004-11-11. г. Приступљено 2007-07-11.
- ^ Viktor Chanov has passed away... - Dynamo Kiyv
- ^ Former Soviet keeper Viktor Chanov dies - UEFA
- ^ „«Его никто не избивал, это ложь». Семья Чанова опровергла слухи о причинах смерти легенды «Динамо»”. Архивирано из оригинала 2021-04-19. г. Приступљено 2020-05-02.
- ^ „О. Кузнецов: никаких избиений не было, Чанов умер от бытовой травмы”. Архивирано из оригинала 2017-02-11. г. Приступљено 2017-02-09.
- ^ „Чоловік помер вчора у медичному закладі. Правоохоронці проводять перевірку.”. Архивирано из оригинала 2017-12-26. г. Приступљено 2017-02-09.
- ^ Viktor Chanov National Football Teams, 5. 7. 2024.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Виктор Чанов на сајту FootballDatabase.eu (језик: енглески)
- Виктор Чанов на сајту Soccerbase (језик: енглески)
- Виктор Чанов на сајту Transfermarkt (језик: енглески)
|
|
|
| Нормативна контрола: Људи |
|---|
- Рођени 1959.
- Умрли 2017.
- Совјетски фудбалери
- Фудбалски голмани
- Фудбалери Динамо Кијева
- Фудбалери Шахтјора (Доњецк)
- Фудбалери Макабија (Хаифа)
- Фудбалери Бнеј Јехуде
- Украјински фудбалски тренери
- Руси у Украјини
- Фудбалери на Европском првенству 1988.
- Фудбалери на Светском првенству 1982.
- Фудбалери на Светском првенству 1990.
- Фудбалери на Светском првенству 1986.