Pređi na sadržaj

Vilhelm Akerman

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vilhelm Akerman
Vilhelm Akerman
Lični podaci
Datum rođenja(1896-03-29)29. mart 1896.
Mesto rođenjaHeršajd, Nemačka
Datum smrti24. decembar 1962.(1962-12-24) (66 god.)
Mesto smrtiLidenšajd, Nemačka
ObrazovanjeUniverzitet u Getingenu

Vilhelm Fridrih Akerman (nem. Wilhelm Friedrich Ackermann; Heršajd, 29. mart 1896Lidenšajd, 24. decembar 1962) je bio nemački matematičar najpoznatiji po Akermanovoj funkciji, važnom primeru u teoriji izračunljivosti.

Akerman je doktorirao na Univerzitetu u Getingenu 1925. godine sa tezom Begründung des "tertium non datur" mittels der Hilbertschen Theorie der Widerspruchsfreiheit, koja je bila dokaz konzistentnosti aritmetike očigledno bez potpune Peanove indukcije (mada je u tezi koristio npr. indukciju tokom svojih dokaza). Od 1929. do 1948. godine, Akerman je predavao u gimnaziji Arnoldinum u Burgštajnfurtu, a onda u Lidenšajdu do 1961. godine. Takođe je bio dopisni član Akademije nauka (Akademie der Wissenschaften) u Getingenu i bio je počasni profesor na Univerzitetu u Minsteru (Vestfalija).

Godine 1928, Akerman je pomogao Davidu Hilbertu da pretvori svoja predavanja iz perioda od 1917. do 1922. godine o uvodnoj matematičkoj logici u tekst, Principi teoretske logike. Ovaj tekst je sadržao prvi prikaz logike prvog reda, i predstavio je problem svoje kompletnosti i odlučnosti. Akerman je kasnije sastavio dokaze konzistentnosti za teoriju skupova (1937), potpunu aritmetiku (1940), logiku slobodnog tipa (1952), i nove aksiomatizacije teorije skupova (1956).

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]