Vladimir Orlić
| Vladimir Orlić | |||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Vladimir Orlić, 2023. | |||||||||||||||||
| Lični podaci | |||||||||||||||||
| Datum rođenja | 15. april 1983. | ||||||||||||||||
| Mesto rođenja | Beograd, SR Srbija, SFR Jugoslavija | ||||||||||||||||
| Univerzitet | Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu | ||||||||||||||||
| Profesija | doktor nauka elektrotehnike i računarstva | ||||||||||||||||
| Politička karijera | |||||||||||||||||
| Politička stranka | SRS SNS | ||||||||||||||||
| |||||||||||||||||
Vladimir Orlić (Beograd, 15. april 1983) srpski je političar i inženjer elektrotehnike. Direktor je Bezbednosne informativne agencije od 2024. Obavljao je funkciju predsednika Narodne skupštine Republike Srbije od 2022. do 2024. godine. Trenutno je član Predsedništva Srpske napredne stranke. Po obrazovanju je doktor nauka elektrotehnike i računarstva. Orlić je rezervni potporučnik Vojske Srbije.
Biografija
[uredi | uredi izvor]Završio je Osnovnu školu „Jovan Popović” u Obrenovcu i Matematičku gimnaziju u Beogradu 2002. godine.[1] Diplomirao je na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu na Odseku za elektroniku, telekomunikacije i automatiku, a 2012. godine stekao je titulu doktora nauka elektrotehnike i računarstva. Objavio je preko 50 naučnih radova i bio stipendista Ministarstva prosvete, Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvu, kao i Fonda za mlade talente Vlade Republike Srbije.[1]
Završio je Kurs rezervnih oficira Vojske Srbije na Vojnoj akademiji u Beogradu i proizveden je u čin rezervnog potporučnika.[1]
Politička delatnost
[uredi | uredi izvor]Učlanio se u Srpsku naprednu stranku odmah po osnivanju 2008. godine. Postao je najpre sekretar, a potom i potpredsednik njenog opštinskog odbora u Gradskoj opštini Čukarica. Na izborima za odbornike Skupštine grada Beograda 2014. godine, izabran je za gradskog odbornika, kao i 2018. godine.
Za narodnog poslanika je izabran na izborima 2014, 2016. i 2020. godine. Između 2016. i 2020. godine je bio zamenik šefa poslaničke grupe Srpske napredne stranke, a u 12. sazivu (od 2020. do 2022) potpredsednik parlamenta.[2]
BIRN je 2018. objavio dokumentaciju koja pokazuje da je inspekcija Ministarstva prosvete angažovanje Orlića i Aleksandra Martinovića kao predavača u u Višoj medicinskoj školi u Ćupriji ocenila nezakonitim.[3] Orlić je u maju 2020, u gostovanju na TV N1, negirao da je zaposlen u toj školi,[4] ali je BIRN sutradan objavio dokumentaciju koja pokazuje da je on bio angažovan kao predavač na master studijama za školsku 2019/20 godinu.[5]
Za potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije, izabran je 22. oktobra 2020. godine.[6] Predsednik Narodne skupštine postao je 2. avgusta 2022.[7]
Dobitnik je Krsta vožda Đorđa Stratimirovića septembra 2022. godine.[8]
Odabrana dela
[uredi | uredi izvor]- Automatska klasifikacija modulacija na osnovu vrednosti kumulanta šestog reda, doktorska disertacija (2011).[9]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b v „Vladimir Orlić”. Otvoreni parlament.
- ^ „Vladimir Orlić”. Istinomer (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-06-12.
- ^ Ćurić, Ana (2018-10-23). „Ćuprija: Partijsko zapošljavanje u Visokoj medicinskoj školi”. birn (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-06-12.
- ^ Đurić, Maja (2020-05-31). „Orlić tvrdi da ne radi u školi u Ćupriji, rasporedi i profesori govore suprotno”. N1 (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-06-12.
- ^ Ćurić, Ana (2020-06-11). „Orlić i Visoka medicinska škola u Ćupriji: Šta pokazuju dokumenta”. BIRN (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-06-12.
- ^ „Izabrano šestoro potpredsednika i sekretar Skupštine”. Politika. 22. oktobar 2020.
- ^ „Vladimir Orlić izabran za predsednika Skupštine Srbije”. Politika Online. Pristupljeno 2022-08-05.
- ^ „Orliću uručen Krst vožda Đorđa Stratimirovića”. Politika. 16. 9. 2022. Pristupljeno 18. 9. 2022.
- ^ Orlić, Vladimir D. (2011). Automatska klasifikacija modulacija na osnovu vrednosti kumulanta šestog reda. Beograd: ETF.
Direktori Bezbedno-informativne agencije | ||
|---|---|---|
|  | |
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
