Vologas III od Partije
Vologas III od Partije | |
---|---|
Lični podaci | |
Datum rođenja | 1. vek |
Datum smrti | 147. |
Mesto smrti | Partsko carstvo |
Religija | zoroastrizam |
Porodica | |
Roditelji | Pakor II |
Dinastija | Arsakidi |
kralj Partije | |
Period | 105—149 |
Prethodnik | Pakor II |
Naslednik | Vologas IV |
Vologas III ili Vologaz III (grč. Βολογέσης, par. 𐭅𐭋𐭂𐭔 Walagash; 1. vek — 147) je bio šahanšah Partije (105—147), rival svojim stričevima Hozroju I (109—129) i Mitridatu IV (129—140). Tokom čitave vladavine pod svojom vlašću jedino je konstantno držao istočni deo Partskog carstva.
Biografija
[uredi | uredi izvor]Vologas je bio sin partskog šahanšaha Pakora II, koga je 105. godine i nasledio na prestolu. Tom prilikom je došlo do sukoba između Vologasa i njegovog strica Hozroja u kome je Partsko carstvo, definitivno do 109. godine, podeljeno na dva dela. Istočni deo pripao je Vologasu, a zapadni Hozroju. Obojica su se dobro učvrstili u svojim oblastima, tako da je država ostala tako podeljena u dužem vremenskom periodu.[1] Ne postoji opšta usaglašenost, ali danas se Vologas obično smatra legitimnim vladarem, a Hozroje uzurpatorom.
Umešavši se u pitanja Jermenije 110. godine Hozroje je ubrzo stupio u rat s Rimskim carstvom (114—117) koji je doveo do privremenog gubitka Mesopotamije i ozbiljno uzdrmao njegovu vlast.[2] Vologasu je rimska invazija osetno olakšala položaj, ali ipak nije donela odlučujuću prevagu.[3] Ipak 121./122. godine u Seleukiji je kovan novac sa njegovim likom. Ne zna se da li je u pitanju bio nekakav sporazum dvojice vladara ili neki prodor Vologasa na zapad.
Hozroje je umro 129. godine.[4] Nije najjasnije šta se tom prilikom desilo. Neki izvori pominju da ga je nasledio brat Mitridat IV.[3] Drugi pak govore da je Hozroja porazio Vologas i na kratko ujedinio Partsko carstvo, pre nego što se protiv njegove vlasti pobunio Mitridat IV. U svakom slučaju, Vologas je 129. godine zavladao najvećim delom carstva. Tokom 130-ih potaknuti od iberijskog kralja Farazmana II, Alani su izvršili invaziju na severne delove Partskog carstva od koje je naročito stradala Medija. Upadi su na kraju zaustavljeni Vologasovim poklonima napadačima.[5] Izgleda da je šahanšah bio nateran na ova popuštanja usled rata sa Kušanskim carstvom na istoku, u kome je na kraju pretrpeo težak poraz.
Godine 140. Vologas je osvojio teritorije Mitridata IV, pošto je isti poginuo u napadu na rimsku Komagenu. Pošto je porazio još jednog uzurpatora iste te godine carstvo se posle tri decenije ponovo našlo pod jednim vladarom. Ostatak Vologasove vladavine obeležila je miroljubiva politika u kojoj se šahanšah nije obazirao na kovanice rimskog cara Antonina Pija sa natpisom „Partija”, a ni na intervenciju istog u Jermeniji. Moguće je da je posledica toga bila vojna ili finansijska nemoć usled iscrpljenosti carstva konstantnim građanskim ratovima. Vologas III je umro 147. godine,[6][3] a državnim udarom ga je nasledio Mitridatov sin Vologas IV.[3]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Mesihović 2015, str. 1702-1703.
- ^ Mesihović 2015, str. 1703-1705.
- ^ a b v g Mesihović 2015, str. 1705.
- ^ Mesihović 2015, str. 1702.
- ^ Mesihović 2015, str. 1714.
- ^ Mesihović 2015, str. 1703.