Pređi na sadržaj

Vologas III od Partije

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vologas III od Partije
Vologas III na tetradrahmi iskovanoj u Seleukiji 121./122. godine.
Lični podaci
Datum rođenja1. vek
Datum smrti147.
Mesto smrtiPartsko carstvo
Religijazoroastrizam
Porodica
RoditeljiPakor II
DinastijaArsakidi
kralj Partije
Period105149
PrethodnikPakor II
NaslednikVologas IV

Vologas III ili Vologaz III (grč. Βολογέσης, par. 𐭅𐭋𐭂𐭔 Walagash; 1. vek147) je bio šahanšah Partije (105—147), rival svojim stričevima Hozroju I (109—129) i Mitridatu IV (129—140). Tokom čitave vladavine pod svojom vlašću jedino je konstantno držao istočni deo Partskog carstva.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Vologas je bio sin partskog šahanšaha Pakora II, koga je 105. godine i nasledio na prestolu. Tom prilikom je došlo do sukoba između Vologasa i njegovog strica Hozroja u kome je Partsko carstvo, definitivno do 109. godine, podeljeno na dva dela. Istočni deo pripao je Vologasu, a zapadni Hozroju. Obojica su se dobro učvrstili u svojim oblastima, tako da je država ostala tako podeljena u dužem vremenskom periodu.[1] Ne postoji opšta usaglašenost, ali danas se Vologas obično smatra legitimnim vladarem, a Hozroje uzurpatorom.

Umešavši se u pitanja Jermenije 110. godine Hozroje je ubrzo stupio u rat s Rimskim carstvom (114—117) koji je doveo do privremenog gubitka Mesopotamije i ozbiljno uzdrmao njegovu vlast.[2] Vologasu je rimska invazija osetno olakšala položaj, ali ipak nije donela odlučujuću prevagu.[3] Ipak 121./122. godine u Seleukiji je kovan novac sa njegovim likom. Ne zna se da li je u pitanju bio nekakav sporazum dvojice vladara ili neki prodor Vologasa na zapad.

Hozroje je umro 129. godine.[4] Nije najjasnije šta se tom prilikom desilo. Neki izvori pominju da ga je nasledio brat Mitridat IV.[3] Drugi pak govore da je Hozroja porazio Vologas i na kratko ujedinio Partsko carstvo, pre nego što se protiv njegove vlasti pobunio Mitridat IV. U svakom slučaju, Vologas je 129. godine zavladao najvećim delom carstva. Tokom 130-ih potaknuti od iberijskog kralja Farazmana II, Alani su izvršili invaziju na severne delove Partskog carstva od koje je naročito stradala Medija. Upadi su na kraju zaustavljeni Vologasovim poklonima napadačima.[5] Izgleda da je šahanšah bio nateran na ova popuštanja usled rata sa Kušanskim carstvom na istoku, u kome je na kraju pretrpeo težak poraz.

Godine 140. Vologas je osvojio teritorije Mitridata IV, pošto je isti poginuo u napadu na rimsku Komagenu. Pošto je porazio još jednog uzurpatora iste te godine carstvo se posle tri decenije ponovo našlo pod jednim vladarom. Ostatak Vologasove vladavine obeležila je miroljubiva politika u kojoj se šahanšah nije obazirao na kovanice rimskog cara Antonina Pija sa natpisom „Partija”, a ni na intervenciju istog u Jermeniji. Moguće je da je posledica toga bila vojna ili finansijska nemoć usled iscrpljenosti carstva konstantnim građanskim ratovima. Vologas III je umro 147. godine,[6][3] a državnim udarom ga je nasledio Mitridatov sin Vologas IV.[3]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Mesihović 2015, str. 1702-1703.
  2. ^ Mesihović 2015, str. 1703-1705.
  3. ^ a b v g Mesihović 2015, str. 1705.
  4. ^ Mesihović 2015, str. 1702.
  5. ^ Mesihović 2015, str. 1714.
  6. ^ Mesihović 2015, str. 1703.

Literatura

[uredi | uredi izvor]