Вологас III од Партије
Вологас III од Партије | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1. век |
Датум смрти | 147. |
Место смрти | Партско царство |
Религија | зороастризам |
Породица | |
Родитељи | Пакор II |
Династија | Арсакиди |
краљ Партије | |
Период | 105—149 |
Претходник | Пакор II |
Наследник | Вологас IV |
Вологас III или Вологаз III (грч. Βολογέσης, пар. 𐭅𐭋𐭂𐭔 Walagash; 1. век — 147) је био шаханшах Партије (105—147), ривал својим стричевима Хозроју I (109—129) и Митридату IV (129—140). Током читаве владавине под својом влашћу једино је константно држао источни део Партског царства.
Биографија
[уреди | уреди извор]Вологас је био син партског шаханшаха Пакора II, кога је 105. године и наследио на престолу. Том приликом је дошло до сукоба између Вологаса и његовог стрица Хозроја у коме је Партско царство, дефинитивно до 109. године, подељено на два дела. Источни део припао је Вологасу, а западни Хозроју. Обојица су се добро учврстили у својим областима, тако да је држава остала тако подељена у дужем временском периоду.[1] Не постоји општа усаглашеност, али данас се Вологас обично сматра легитимним владарем, а Хозроје узурпатором.
Умешавши се у питања Јерменије 110. године Хозроје је убрзо ступио у рат с Римским царством (114—117) који је довео до привременог губитка Месопотамије и озбиљно уздрмао његову власт.[2] Вологасу је римска инвазија осетно олакшала положај, али ипак није донела одлучујућу превагу.[3] Ипак 121./122. године у Селеукији је кован новац са његовим ликом. Не зна се да ли је у питању био некакав споразум двојице владара или неки продор Вологаса на запад.
Хозроје је умро 129. године.[4] Није најјасније шта се том приликом десило. Неки извори помињу да га је наследио брат Митридат IV.[3] Други пак говоре да је Хозроја поразио Вологас и на кратко ујединио Партско царство, пре него што се против његове власти побунио Митридат IV. У сваком случају, Вологас је 129. године завладао највећим делом царства. Током 130-их потакнути од иберијског краља Фаразмана II, Алани су извршили инвазију на северне делове Партског царства од које је нарочито страдала Медија. Упади су на крају заустављени Вологасовим поклонима нападачима.[5] Изгледа да је шаханшах био натеран на ова попуштања услед рата са Кушанским царством на истоку, у коме је на крају претрпео тежак пораз.
Године 140. Вологас је освојио територије Митридата IV, пошто је исти погинуо у нападу на римску Комагену. Пошто је поразио још једног узурпатора исте те године царство се после три деценије поново нашло под једним владаром. Остатак Вологасове владавине обележила је мирољубива политика у којој се шаханшах није обазирао на кованице римског цара Антонина Пија са натписом „Партија”, а ни на интервенцију истог у Јерменији. Могуће је да је последица тога била војна или финансијска немоћ услед исцрпљености царства константним грађанским ратовима. Вологас III је умро 147. године,[6][3] а државним ударом га је наследио Митридатов син Вологас IV.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Mesihović 2015, стр. 1702-1703.
- ^ Mesihović 2015, стр. 1703-1705.
- ^ а б в г Mesihović 2015, стр. 1705.
- ^ Mesihović 2015, стр. 1702.
- ^ Mesihović 2015, стр. 1714.
- ^ Mesihović 2015, стр. 1703.