Pređi na sadržaj

Gnu

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ukoliko ste tražili drugu odrednicu, pogledajte članak Gnu (višeznačna odrednica).

Gnu
Vremenski raspon: 2,5−0 Ma
↓
 Rani Pleistocen – danas
Obični gnu, C. taurinus
Ngorongoro krater, Tanzanija
Belorepi gnu, C. gnou
Krugersdorp rezervat divljači, Južna Afrika
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Mammalia
Red: Artiodactyla
Porodica: Bovidae
Potporodica: Alcelaphinae
Rod: Connochaetes
Hinrich Lichtenstein, 1812
Vrste

Connochaetes gnou – Belorepi gnu
Connochaetes taurinus – Obični gnu[1][2][3]

Areal gnua:
Areal belorepog gnua (žuta)
Areal običnog gnua (plava)
Oblast gde se preklapaju areali (smeđa)

Gnu (lat. Connochaetes)[4][5][6] je rod velikih papkara koji uključuje dve vrste koje obe žive u Africi: belorepi gnu (Connochaetes gnou) i obični gnu (Connochaetes taurinus). Ime „gnu“[7][8][9] je nastalo od onomatopeje glasa gnua.

Fosilni zapisi sugerišu da su se ove dve vrste razišle pre oko milion godina, što je rezultiralo severnom i južnom vrstom. Obični gnu je ostao u svom prvobitnom rasponu i veoma se malo promenio u odnosu na vrstu predaka, dok se belorepi gnu više promenio kao adaptacija na svoje otvoreno stanište na pašnjacima na jugu. Najočigledniji način razlikovanja ove dve vrste su razlike u njihovoj boji i načinu na koji su njihovi rogovi orijentisani.[10]

Klasifikacija

[uredi | uredi izvor]

Taksonomija i evolucija

[uredi | uredi izvor]

Gnu, rod Connochaetes, svrstava se u porodicu Bovidae i potporodicu Alcelaphinae, gde su njeni najbliži rođaci hartbist (Alcelaphus spp), hirola (Beatragus hunteri) i vrste iz roda Damaliscus, kao što su topi, topi antilopa, blesbok i bontebok.[11] Ime Connochaetes dao je nemački zoolog Hinrih Lihtenštajn 1812. godine.[11][12]

Holandski doseljenici su prvi put otkrili gnu oko 1700. godine, na putu ka unutrašnjosti Južne Afrike. Zbog sličnosti sa divljim govedima, ovi ljudi su ih zvali „divlji vo”. Obični gnu je prvobitno bio poznat zapadnjacima u severnom delu Južne Afrike vek kasnije, tokom 1800-ih.[13]

Početkom 20. veka, jedna vrsta gnua, C. albojubatus, identifikovana je u istočnoj Africi. Godine 1914. uvedene su dve zasebne rase gnua, i to Gorgon a. albojubatus („Ati belobradi gnu“) i G. a. mearnsi („Loita belobradi gnu“). Međutim, 1939. godine, njih dve su ponovo spojene u jednu rasu, Connochaetes taurinus albojubatus. Sredinom 20. veka prepoznata su dva odvojena oblika, Gorgon taurinus hecki i G. t. albojubatus.[13] Konačno, identifikovane su dve različite vrste gnuova - obični i belorepi gnu. Obični gnu je u početku bio stavljen u zaseban rod, Gorgon,[14][15] dok je belorepi gnu pripadao rodu Connochaetes. Danas su ujedinjeni u jedinstveni rod Connochaetes, pri čemu je belorepi gnu nazvan C. gnou i obični gnu C. taurinus.[11]

Prema analizi mitohondrijalne DNK, procenjuje se da se belorepi gnu odvojio od glavne loze tokom srednjeg pleistocena i postao posebna vrsta pre oko milion godina.[16] Izračunata je stopa divergencije od oko 2%.[15] Smatra se da podela nije izazvana konkurencijom za resurse, već zato što je svaka vrsta usvojila drugačiju ekološku nišu i zauzela drugačiji trofički nivo.[17]

Fosili običnog gnua koji datiraju od pre oko 2,5 miliona godina su uobičajeni i široko rasprostranjeni. Pronađeni su u pećinama sa fosilima u Kolevci čovečanstva severno od Johanezburga. Na drugim mestima u Južnoj Africi ima ih u izobilju na mestima kao što su Elandsfontejn, Kornelija i Florisbad.[18] Najraniji fosili belorepog gnua pronađeni su u sedimentnoj steni u Korneliji u Slobodnoj državi i datiraju pre oko 800.000 godina.[17] Danas je poznato pet podvrsta običnog gnua, dok belorepi gnu nema nijednu imenovanu podvrstu.[19][20]

Genetika i hibridi

[uredi | uredi izvor]

Diploidni broj hromozoma kod gnua je 58.[21] Hromozomi su proučavani kod mužjaka i ženke gnua. Kod ženki je utvrđeno da su svi osim para veoma velikih submetacentričnih hromozoma akrocentrični. Metafaze su proučavane u muškim hromozomima i tu su pronađeni veoma veliki submetacentrični hromozomi, slični onima kod ženki, kako po veličini tako i po morfologiji. Ostali hromozomi su bili akrocentrični. X hromozom je velik i akrocentričan, dok je Y hromozom mali.[12][22]

Poznato je da se ove dve vrste gnua hibridizuju. Prijavljeno je da se mužjaci belorepog gnua pare sa ženkom običnog gnu i obrnuto.[23] Razlike u društvenom ponašanju i staništima su istorijski sprečavale međuspecifičnu hibridizaciju između vrsta, ali do hibridizacije može doći kada su obe zatvorene unutar istog područja. Dobijeni potomci su obično plodni. Studija ovih hibridnih životinja u prirodnom rezervatu Spioenkop Dam u Južnoj Africi otkrila je da su mnoge jedinke imale nepovoljne abnormalnosti u pogledu zuba, rogova i intrasturalnih kostiju u lobanji.[24] Druga studija je prijavila povećanje veličine hibrida u poređenju sa bilo kojim od njegovih roditelja. Kod nekih životinja, bubni deo temporalne kosti je jako deformisan, a kod drugih su palčana i lakatna kost spojene.[25]

Karakteristike vrste

[uredi | uredi izvor]
Gnu
Obični gnu
Belorepi gnu

Obe vrste gnua su parnoprsti, rogati, sivkasto-braon kopitari koji podsećaju na govedo. Mužjaci su veći od ženki i oba pola imaju teške prednje noge u poređenju sa zadnjim. Oni imaju široke njuške, rimske nosove i čupave grive i repove.[26] Najupečatljivije morfološke razlike između belorepog i običnog gnua su orijentacija i zakrivljenost njihovih rogova i boja dlake. Obični gnu je veći. Kod mužjaka, obični gnu je visok 150 cm (59 in) na ramenu i težak je oko 250 kg (550 lb), dok je crni gnu visok 111–120 cm[27] i težak je oko 180 kg (400 lb). Kod ženki, obični gnu ima visinu ramena od 135 cm (53 in) i teži 180 kg (400 lb), dok su ženke belorepog gnua visoke 108 cm (43 in) na ramenu i teže 155 kg (342 lb). Rogovi običnog gnua izviruju na stranu, zatim se savijaju nadole pre nego što se savijaju ka lobanji, dok se rogovi belorepog gnua savijaju napred, a zatim naniže pre nego što se na vrhovima savijaju nagore. Obični gnu obično je tamnosive boje sa prugama, ali može imati plavkasti sjaj. Belorepi gnu ima smeđu dlaku, sa grivom koja varira u boji od krem do crne, i repom krem boje. Obični gnu živi u raznim staništima, uključujući šume i travnjake, dok belorepi gnu ima tendenciju da živi isključivo na otvorenim pašnjacima.[19] U nekim oblastima, obični gnu migrira na velike udaljenosti zimi, dok belorepi gnu ne migrira.[28] Mleko ženke belorepog gnua sadrži više proteina, manje masti i manji sadržaj laktoze od mleka običnog gnua.[29] Divlji gnu mogu da žive više od 40 godina, iako je njihov prosečan životni vek oko 20 godina.[30]

Opis

[uredi | uredi izvor]

Gnu je visok od 1,15 do 1,4 metara u ramenima i može da teži od 150 do 250 kilograma.

Gnu može da živi i više od 20 godina.

Ishrana

[uredi | uredi izvor]
Gnu koji pase

Pretežno se hrane travom. Sezonski karakter afričkih travnjaka — savana — prisiljava gnuove da migriraju u toku godine. Glavna migracija je u maju, kada više od milion životinja napušta livade i odlazi u šume. U novembru sa prvim kišama se vraćaju u ravnice.

Gnu je važan deo ekosistema savana. Njihova balega đubri zemljište a njihova paša i gaženje kopitima podstiče novi rast trave.

Razmnožavanje

[uredi | uredi izvor]

Ženke gnua se tele leti u ravnicama. Tele može da hoda nekoliko minuta posle rođenja, a posle nekoliko dana može da prati krdo.

Posle teljenja počinje sezona parenja. Dominantni mužjaci brane teritoriju koju su obeležili balegom i feromonima koji su proizvedeni u mirisnim žlezdama u kopitima. Potčinjeni mužjaci formiraju krda samaca.

Grabljivci

[uredi | uredi izvor]

Oni su važan plen za grabljivice kao što su lavovi i hijene.

Rasprostranjenost

[uredi | uredi izvor]

Naseljavaju ravnice i retke šume u južnoj Africi, posebno Serengeti. U Zimbabveu se gnu nalazi u nižim predelima centralnog platoa na severoistoku, jugu i jugozapadu. Nisu prisutni u dolini Zambezija najverovatnije zbog muva Ce-Ce. Spektakularne koncentracije gnua se mogu videti u nacionalnom parku Hvange na stepama Ngamo za vreme kišnog perioda.

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ IUCN SSC Antelope Specialist Group (2016). „Connochaetes taurinus”. Crveni spisak ugroženih vrsta IUCN. IUCN. 2016: e.T5229A163322525. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-2.RLTS.T5229A163322525.en Slobodan pristup. Pristupljeno 11. 11. 2021. 
  2. ^ Estes, R.D. (2014). The Gnu's World. UC Press. Arhivirano iz originala 24. 3. 2017. g. Pristupljeno 15. 9. 2016. 
  3. ^ Voeten, Margje M.; Van De Vijver, Claudius A.D.M.; Olff, Han; Van Langevelde, Frank (2010-03-01). „Possible causes of decreasing migratory ungulate populations in an East African savannah after restrictions in their seasonal movements” (PDF). African Journal of Ecology (na jeziku: engleski). 48 (1): 169—179. ISSN 1365-2028. doi:10.1111/j.1365-2028.2009.01098.x. 
  4. ^ „Wildebeest | Define Wildebeest at Dictionary.com”. Dictionary.reference.com. Pristupljeno 25. 3. 2014. 
  5. ^ „wildebeest noun – definition in the British English Dictionary & Thesaurus – Cambridge Dictionaries Online”. Dictionary.cambridge.org. 18. 2. 2014. Pristupljeno 25. 3. 2014. 
  6. ^ „wildebeest – definition of wildebeest by the Free Online Dictionary, Thesaurus and Encyclopedia”. Thefreedictionary.com. Pristupljeno 25. 3. 2014. 
  7. ^ „Gnu | Define Gnu at Dictionary.com”. Dictionary.reference.com. 12. april 1997. Pristupljeno 8. decembar 2019. 
  8. ^ „Gnu noun – definition in the British English Dictionary & Thesaurus – Cambridge Dictionaries Online”. Dictionary.cambridge.org. 18. februar 2014. Pristupljeno 8. decembar 2019. 
  9. ^ „Gnu – definition of gnu by the Free Online Dictionary, Thesaurus and Encyclopedia”. Thefreedictionary.com. Pristupljeno 8. decembar 2019. 
  10. ^ „Wildebeests in Africa! Visit Africa”. visitafrica.site (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 30. 06. 2020. g. Pristupljeno 2020-07-16. 
  11. ^ a b v Wilson, D.E.; Reeder, D.M., ur. (2005). Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd izd.). Johns Hopkins University Press. str. 676. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494. 
  12. ^ a b Groves, C.; Grubb, P. (2011). Ungulate Taxonomy. Baltimore, Maryland: Johns Hopkins University Press. ISBN 978-1-4214-0093-8. 
  13. ^ a b Talbot, L. M.; Talbot, M. H. (1963). Wildlife Monographs:The Wildebeest in Western Masailand, East Africa. National Academies. str. 20—31. 
  14. ^ Nowak, R. M. (1999). Walker's Mammals of the WorldNeophodna slobodna registracija (6th izd.). Johns Hopkins University Press. str. 1184–6. ISBN 978-0-8018-5789-8. 
  15. ^ a b Corbet, S. W.; Robinson, T. J. (1991). „Genetic divergence in South African Wildebeest: comparative cytogenetics and analysis of mitochondrial DNA”. The Journal of Heredity. 82 (6): 447—52. PMID 1795096. doi:10.1093/oxfordjournals.jhered.a111126. 
  16. ^ Bassi, J. (2013). Pilot in the Wild: Flights of Conservation and Survival. Jacana Media. str. 116—118. ISBN 978-1-4314-0871-9. 
  17. ^ a b Codron, Daryl; Brink, James S. (2007). „Trophic ecology of two savanna grazers, blue wildebeest Connochaetes taurinus and black wildebeest Connochaetes gnou” (PDF). European Journal of Wildlife Research. 53 (2): 90—99. S2CID 26717246. doi:10.1007/s10344-006-0070-2. Arhivirano iz originala (PDF) 07. 08. 2020. g. Pristupljeno 10. 05. 2022. 
  18. ^ B., Hilton-Barber; Berger, L. R. (2004). Field Guide to the Cradle of Humankind : Sterkfontein, Swartkrans, Kromdraai & Environs World Heritage Site (2nd izd.). Cape Town: Struik. str. 162—163. ISBN 978-177-0070-653. 
  19. ^ a b Ackermann, Rebecca; James S. Brink; Savvas Vrahimis; Bonita de Klerk (2010). „Hybrid Wildebeest (Artiodactyla: Bovidae) Provide Further Evidence For Shared Signatures of Admixture in Mammalian Crania”. South African Journal of Science. 106 (11/12): 90—94. doi:10.4102/sajs.v106i11/12.423 Slobodan pristup. 
  20. ^ „gnu | mammal”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2017-08-23. 
  21. ^ Skinner, J. D.; Chimimba, C. T. (2005). The Mammals of the Southern African Subregion (3rd izd.). Cambridge: Cambridge University Press. str. 645–8. ISBN 978-0-521-84418-5. 
  22. ^ Wallace, C. (1978). „Chromosome analysis in the Kruger National Park: The chromosomes of the blue wildebeest Connochaetes taurinus”. Koedoe. 21 (1): 195—6. doi:10.4102/koedoe.v21i1.974 Slobodan pristup. 
  23. ^ Grobler, J. P.; Rushworth, I.; Brink, J. S.; Bloomer, P.; Kotze, A.; Reilly, B.; Vrahimis, S. (5. 8. 2011). „Management of hybridization in an endemic species: decision making in the face of imperfect information in the case of the black wildebeest—Connochaetes gnou”. European Journal of Wildlife Research. 57 (5): 997—1006. ISSN 1439-0574. S2CID 23964988. doi:10.1007/s10344-011-0567-1. hdl:2263/19462 Slobodan pristup. 
  24. ^ Ackermann, R. R.; Brink, J. S.; Vrahimis, S.; De Klerk, B. (29. 10. 2010). „Hybrid wildebeest (Artiodactyla: Bovidae) provide further evidence for shared signatures of admixture in mammalian crania”. South African Journal of Science. 106 (11/12): 1—4. doi:10.4102/sajs.v106i11/12.423 Slobodan pristup. 
  25. ^ De Klerk, B. (2008). „An osteological documentation of hybrid wildebeest and its bearing on black wildebeest (Connochaetes gnou) evolution (Doctoral dissertation)”. 
  26. ^ Ulfstrand, Staffan (2002). Savannah Lives: Animal Life and Human Evolution in AfricaNeophodna slobodna registracija. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850925-7. 
  27. ^ Lundrigan, Barbara. „Connochaetes gnou”. Animal Diversity Web. Pristupljeno 25. 3. 2014. 
  28. ^ Hoffman, Louw; Schalkwyk, Sunet van; Muller, Nina (2009). „Effect of Season and Gender on the Physical and Chemical Composition of Black Wildebeest (Connochaetus gnou) Meat”. South African Journal of Wildlife Research. 39 (2): 170—174. S2CID 83957360. doi:10.3957/056.039.0208. 
  29. ^ Osthoff, G.; A. Hugo; M. de Wit (2009). „Comparison of the Milk Composition of Free-ranging Blesbok, Black Wildebeest and Blue Wildebeest of the Subfamily Alcelaphinae (family: Bovidae)”. Comparative Biochemistry and Physiology B. 154 (1): 48—54. PMID 19426824. doi:10.1016/j.cbpb.2009.04.015. 
  30. ^ „Wildebeest”. National Geographic. 2010-11-11. Arhivirano iz originala 03. 02. 2010. g. Pristupljeno 25. 3. 2014. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Connochaetes na Vikimedijinoj ostavi.
Vikivrste imaju više informacija o članku Gnu.
  • Enciklopedija Kolumbija: „Gnu“ (jezik: engleski)
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гну&oldid=28415755”