Golaći, ili puževi golaći, je zajednički naziv za kopnene gastropode (puževe) bez ljušture, ili sa redukovanom ljušturom.
Različite nesrodne taksonomske grupe kopnenih puževa se zovu golaćima. Površna sličnost u celokupnom izgledu tela ne kazuje o njihovoj evolucionoj srodnosti. Gubitak ljušture desio se više puta i nezavisno tokom evolutivne prošlosti, pa je klasifikaciona kategorija „golać“ polifiletska.
Golaći su hermafroditi, koji imaju i ženske i muške reproduktivne organe.[2] Kada golać pronađe partnera, obavijaju se jedan oko drugoga i spermatozoidi se razmenjuju kroz izbačene genitalije. Nekoliko dana kasnije, golaći polažu tridesetak jaja u rupu u tlu ili ispod odgovarajućeg zaklona.
Od šest redova Pulmonata, dva - Onchidiacea i Soleolifera - samo se sastoje od puževa. Treća porodica, Sigmurethra, sadrži različite vrste puževa, polupuževa (tj. puževe čije su školjke premale da bi se u njih potpuno uvukle) i puževa.[1] Taksonomija ove grupe je u procesu revizije u svetlu sekvenciranja DNK.[3] Smatra se da su pulmonati parafiletski i bazalni u odnosu na Opisthobranchia, koji su krajnja grana stabla. Porodica Ellobiidae je takođe polifiletska.
Puževi su plen gotovo svake veće grupe kičmenjaka. Uz mnoge primere među gmizavcima, pticama, sisarima, vodozemcima i ribama, kičmenjaci mogu povremeno da se hrane puževima ili da budu specijalizovani grabežljivci za njih.[8] Ribe koje se hrane puževima uključuju potočnu pastrmku (Salmo trutta), koja se povremeno hrani sa Arion circumscriptus, arionidnim pužem.[8] Slično, kokopu kratke čeljusti (Galaxias postvectis) uključuje puževe u svoju ishranu.[9] Vodozemci kao što su žabe i krastače dugo su se smatrali važnim grabežljivcima puževa. Među njima su vrste iz rodova Bufo (npr. Bufo marinus) i Ceratophrys.[8]
Velika većina vrsta puževa je bezopasna za ljude i njihove interese, ali mali broj vrsta su ozbiljne štetočine poljoprivrede i hortikulture. Oni mogu uništiti lišće brže nego što biljke mogu da rastu, ubijajući tako čak i prilično velike biljke. Takođe se hrane voćem i povrćem pre berbe, praveći rupe u usevu, što može učiniti pojedinačne artikle neprikladnim za prodaju iz estetskih razloga i može učiniti usev podložnijim truleži i bolestima.[16] Utvrđeno je da prekomerno nakupljanje puževa u nekim postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda sa neadekvatnim skriningom uzrokuje probleme u procesu koji rezultiraju povećanom upotrebom energije i hemikalija.[17]
Kao mere kontrole, mamci su norma i u poljoprivredi i u bašti. Poslednjih godina su se pojavili mamci sa gvožđe fosfatom koji su preferirani u odnosu na toksičnije metaldehide, posebno zato što domaće ili divlje životinje mogu biti izložene mamcu. Pokazalo se da je ekološki bezbedniji gvožđe fosfat bar podjednako efikasan kao mamac.[18] Metiokarb mamci više nisu u širokoj upotrebi. Parazitske nematode (Phasmarhabditis hermaphrodita) su komercijalno dostupna biološka metoda kontrole koja je efikasna protiv širokog spektra običnih vrsta puževa. Nematode se primenjuju u vodi i aktivno traže puževe u zemljištu i inficiraju ih, što dovodi do smrti puža. Ova metoda kontrole je pogodna za upotrebu u sistemima organskog uzgoja. Druge metode kontrole puževa su generalno neefikasne u velikim razmerama, ali mogu biti donekle korisne u malim baštama. To uključuje pivske zamke,[19][20]dijatomejsku zemlju, zdrobljenu ljusku jaja, talog kafe i bakar. Naučno je interesantno da so ubija puževe tako što dovodi do toga da voda napusti telo usled osmoze,[21] ali se to ne koristi za kontrolu poljoprivrede, jer je slanost zemljišta štetna za useve. Konzervativna obrada zemljišta pogoršava infestaciju puževa. Hamond et al su ustanovili 1999. godine da su kukuruz i soja u SAD teže pogođeni plitkim oranjem, jer se time povećava organska materija, čime se obezbeđuje hrana i sklonište.[22]
U nekoliko retkih slučajeva, ljudi su razvili meningitis izazvan Angiostrongylus cantonensis usled konzumiranja sirovih puževa.[23] Živi puževi koji se slučajno pojedu sa nepropisno očišćenim povrćem (kao što je zelena salata) ili nepravilno kuvani puževi (za upotrebu u receptima koji zahtevaju veće puževe kao što su banana puževi), mogu delovati kao vektor parazitske infekcije kod ljudi.[24][25]
^Sandy; Misner, L; Balog. „Arion lusitanicus”. Animal Diversity Web. University of Michigan Museum of Zoology. Pristupljeno 14. 12. 2012.CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^McDowall, R. M.; Main, M. R.; West, D. W.; Lyon, G. L. (1996). „Terrestrial and benthic foods in the diet of the shortjawed kokopu, Galaxias postvectis Clarke (Teleostei: Galaxiidae)”. New Zealand Journal of Marine and Freshwater Research. 30 (2): 257—269. doi:10.1080/00288330.1996.9516713.
^Maia, T; Dorigo, T. A.; Gomes, S. R.; Santos, S. B.; Rocha, C. F. D. (2012). „Sibynomorphus neuwiedi (Ihering, 1911) (Serpentes; Dipsadidae) and Potamojanuarius lamellatus (Semper, 1885) (Gastropoda; Veronicellidae): a trophic relationship revealed”. Biotemas. 25 (1): 211—213. ISSN2175-7925. doi:10.5007/2175-7925.2012v25n1p211.
. PMID 21985526. doi:10.1186/1471-2148-11-295.
