Grad dizajna
UNESKO-ov projekat Grad dizajna deo je šire mreže kreativnih gradova. Mreža je pokrenuta 2004. godine i ima gradove članice u sedam kreativnih oblasti. Ostale oblasti su: zanati i narodna umetnost, muzika, film, gastronomija, književnost i medijska umetnost.
Jedna od uloga Uneska je da održava listu mesta svetske prirodne i kulturne baštine. Ta mesta se smatraju važnim prirodnim ili istorijskim mestima ili objektima čije očuvanje je važno za celokupnu svetsku zajednicu.
Kriterijumi za UNESKO grad dizajna
[uredi | uredi izvor]Da bi bili odobreni kao grad za dizajn, gradovi moraju da ispune niz kriterijuma koje je postavio UNESKO. [1]
Određeni UNESKO dizajnerski gradovi dele slične karakteristike kao što je postojanje uspostavljene dizajnerske industrije; kulturni pejzaž održavan dizajnom i izgrađeno okruženje (arhitektura, urbanizam, javni prostori, spomenici, prevoz); škole dizajna i istraživački centri dizajna; praktične grupe dizajnera sa kontinuiranom aktivnošću na lokalnom i nacionalnom nivou; iskustvo u organizovanju sajmova, događaja i izložbi posvećenih dizajnu; mogućnost za lokalne dizajnere i urbaniste da iskoriste lokalne materijale i urbane/prirodne uslove; kreativne industrije vođene dizajnom, kao što su arhitektura i enterijer, moda i tekstil, nakit i dodaci, dizajn interakcije, urbani dizajn, održivi dizajn.
Gradovi dizajna
[uredi | uredi izvor]Postoji 40 gradova dizajna:
Vidi još
[uredi | uredi izvor]- Mreža kreativnih gradova
- Grad gastronomije
- Grad književnosti
- Grad filma
- Grad zanatstva i narodne umetnosti
- Grad muzike
- Grad medijske umetnosti
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „The Creative Cities Network - A Global Platform for Local Endeavour” (PDF). UNESCO. Arhivirano (PDF) iz originala 2013-11-02. g.
- ^ „Asahikawa”. 30. 10. 2019.
- ^ „Baku”. 30. 10. 2019.
- ^ „Bandung”. Arhivirano iz originala 2017-04-03. g.
- ^ „Bangkok”. 30. 10. 2019.
- ^ „Beijing”.
- ^ „Berlin”.
- ^ „Bilbao”.
- ^ „Brasilia”. januar 2018.
- ^ „Budapest”. 14. 12. 2015. Arhivirano iz originala 18. 05. 2023. g. Pristupljeno 23. 10. 2023.
- ^ „Buenos Aires”.
- ^ „Cape Town”.
- ^ „Cebu City”. 30. 10. 2019.
- ^ „Curitiba”.
- ^ „Detroit”.
- ^ „Dubai”.
- ^ „Dundee”.
- ^ „Fortaleza”. 30. 10. 2019.
- ^ „Geelong”. Arhivirano iz originala 2019-03-01. g.
- ^ „Graz”.
- ^ „Hanoi”. 30. 10. 2019.
- ^ „Helsinki”.
- ^ „Istanbul”. Arhivirano iz originala 11. 08. 2020. g. Pristupljeno 23. 10. 2023.
- ^ „Kaunas”.
- ^ „Kobe”.
- ^ „Kolding”.
- ^ „Kortrijk”.
- ^ „Medellín, la ciudad que se transformó | Casa & Diseño”.
- ^ „Mexico”.
- ^ „Montreal”.
- ^ „Muharraq”. 30. 10. 2019.
- ^ „Nagoya”.
- ^ „Puebla”. Arhivirano iz originala 04. 08. 2020. g. Pristupljeno 23. 10. 2023.
- ^ „Querétaro”. 30. 10. 2019.
- ^ „Saint-Etienne”.
- ^ „San José”.
- ^ „Seoul”.
- ^ „Shanghai”.
- ^ „Shenzhen”.
- ^ „Singapore”.
- ^ „Torino”. Arhivirano iz originala 2019-07-23. g.
- ^ „Whanganui”.[mrtva veza]
- ^ „Wuhan”.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Creative Cities Map, UNESCO.