Pređi na sadržaj

Grad književnosti

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Portico Library u Mančasteru
State Library Victoria u Melburnu

Jedna od uloga Uneska je da održava listu mesta svetske prirodne i kulturne baštine. Ta mesta se smatraju važnim prirodnim ili istorijskim mestima ili objektima čije očuvanje je važno za celokupnu svetsku zajednicu.

UNESCO-ov program Grad književnosti deo je šire mreže kreativnih gradova.

Mreža je pokrenuta 2004. godine i sada ima gradove članice u sedam kreativnih oblasti. Ostale kreativne oblasti su: zanati i narodna umetnost, dizajn, film, gastronomija, medijska umetnost i muzika. [1]

Kriterijumi za gradove književnosti[uredi | uredi izvor]

Da bi bili odobreni za grad književnosti, gradovi moraju da ispune niz kriterijuma koje je postavio UNESKO. [2]

Unesko proglašeni gradovi književnosti dele slične karakteristike:

  • Kvalitet, kvantitet i raznovrsnost izdavaštva u gradu
  • Kvalitet i kvantitet obrazovnih programa koji se fokusiraju na domaću ili stranu literaturu na osnovnom, srednjem i tercijarnom nivou
  • Književnost, drama i/ili poezija igraju važnu ulogu u gradu
  • Održavanje književnih manifestacija i festivala na kojima se promoviše domaća i strana književnost
  • Postojanje biblioteka, knjižara i javnih ili privatnih kulturnih centara koji čuvaju, promovišu i šire domaću i stranu literaturu
  • Uključivanje izdavačkog sektora u prevođenje književnih dela sa različitih nacionalnih jezika i strane književnosti
  • Aktivno uključivanje tradicionalnih i novih medija u promociju književnosti i jačanje tržišta književnih proizvoda

Gradovi podnose ponude UNESKO-u da budu proglašeni za Grad književnosti. Unesko prati i revidira imenovanja svake četiri godine.

O gradovima[uredi | uredi izvor]

Heidelberg University Library i Braidense National Library u Milanu

2004. Edinburg je postao prvi književni grad. Ona je domaćin godišnjeg Međunarodnog festivala knjige i ima svog pesnika laureata — Makara. [3] [4]

Ljubljana vodi svoju Biblioteka pod krošnjama na različitim lokacijama širom grada, uključujući gradski park Tivoli i park Zvezda. Ovi sajtovi nude izbor žanrova knjiga i nekoliko domaćih i stranih novina i časopisa. [5] [6]

Mančester je dom Centralne biblioteke „svetske klase“ i „istorijskih dragulja“ The Portico Library, John Rylands Research Institute and Library i Chetham's Library. [7]

"Živa književna scena" Melburna obuhvata preko 300 knjižara, Državnu biblioteku Viktorije među mnogim drugim bibliotekama, bazu za Penguin Random House i Lonli planet, Wheeler Centre i Melburnski festival pisaca. [8] [9] [10]

Praški „veliki intelektualni i kreativni resursi“ obuhvataju oblasti dizajna knjiga, ilustracija, tipografije i grafičkog dizajna. Takođe ima Nacionalnu biblioteku Češke sa među preko 200 biblioteka, jednu od najvećih koncentracija knjižara u Evropi i Praški festival pisaca. [11] [12]

Biblioteke u drugim književnim gradovima uključuju: Nacionalnu biblioteku Braidense u Milanu, Univerzitetsku biblioteku Hajdelberga i Nacionalnu biblioteku Irske u Dablinu. [13] [14] [15]

Danedin je „Edinburg juga“ i dom najstarijeg univerziteta na Novom Zelandu. Durban je „zabava“. [16] [17]

Montevideo je „živo, eklektično mesto“, a grad Kvebek je „prelepo, zavodljivo mesto“. [18] [19]

Gradovi književnosti[uredi | uredi izvor]

National Library of the Czech Republic u Pragu, National Library of Ireland u Dablinu, i John Rylands Library u Mančasteru

Postoje četrdeset dva grada književnosti, koji se prostiru na dvadeset osam zemalja i šest kontinenata.

Dvadeset četiri od predstavljenih gradova su evropska, sedam azijska, a tri severnoamerička. Okeaniju i Južnu Ameriku predstavljaju po dva grada, dok će Afrika imati jedan određeni grad.

Železnička stanica Arakataka, u Kolumbiji, jedna od književnih sredina romana Gabrijela Garsije Markesa.

Osam zemalja ima dva određena grada, dok Velika Britanija ima pet.

Gradovi književnosti su:

Grad Država Godina natpisa
Angulem  Francuska 2019[20]
Bagdad  Irak 2015[21]
Barselona  Španija 2015[22]
Bejrut  Liban 2019[23]
Bučon  Južna Koreja 2017[24]
Dablin  Irska 2010[25]
Danidin  Novi Zeland 2014[26]
Durban  Južnoafrička Republika 2017[27]
Edinburg  Ujedinjeno Kraljevstvo 2004[4]
Ekseter  Ujedinjeno Kraljevstvo 2019[28][29]
Geteborg  Švedska 2021[30]
Granada  Španija 2014[31]
Hajdelberg  Nemačka 2014[32]
Ajova Siti  Sjedinjene Američke Države 2008[33]
Džakarta  Indonezija 2021[34]
Krakov  Poljska 2013[35]
Kuhmo  Finska 2019[36]
Lahor  Pakistan 2019[37]
Leuvarden  Holandija 2019[38]
Lilehamer  Norveška 2017[39]
Ljubljana  Slovenija 2015[40]
Lavov  Ukrajina 2015[41]
Mančester  Ujedinjeno Kraljevstvo 2017[42]
Melburn  Australija 2008[43]
Milano  Italija 2017[44]
Montevideo  Urugvaj 2015[45]
Nanking  Kina 2019[46]
Norič  Ujedinjeno Kraljevstvo 2012[47]
Notingem  Ujedinjeno Kraljevstvo 2015[48]
Obidos  Portugal 2015[49]
Odesa  Ukrajina 2019[50]
Prag  Češka Republika 2014[11]
Kvebek  Canada 2017[51]
Rejkjavik  Irska 2011[52]
Sijetl  Sjedinjene Američke Države 2017[53]
Sulejmanija  Irak 2019[54]
Tartu  Estonija 2015[55]
Uljanovsk  Rusija 2015[56]
Utreht  Holandija 2017[57]
Vilnjus  Litvanija 2021[58]
Vondžu  Južna Koreja 2019[59]
Vroclav  Poljska 2019[60]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „64 Cities Join the UNESCO Creative Cities Network”. 
  2. ^ Do you have what it takes to be a City of Literature?
  3. ^ „Edinburgh Crowned the Capital of Literature”. TheGuardian.com. 
  4. ^ a b „Edinburgh”. 
  5. ^ „Ljubljana”. Arhivirano iz originala 27. 06. 2019. g. Pristupljeno 21. 10. 2023. 
  6. ^ „Library Under the Treetops”. Arhivirano iz originala 31. 05. 2019. g. Pristupljeno 21. 10. 2023. 
  7. ^ „Manchester Named as a UNESCO City of Literature”. 
  8. ^ „Melbourne”. Arhivirano iz originala 05. 05. 2019. g. Pristupljeno 21. 10. 2023. 
  9. ^ „Penguin Random House”. 
  10. ^ „Lonely Planet”. 
  11. ^ a b „Prague”. 
  12. ^ „Prague”. Arhivirano iz originala 05. 05. 2019. g. Pristupljeno 21. 10. 2023. 
  13. ^ „Ten Stunning Italian Libraries”. 
  14. ^ „Eight Most Beautiful Libraries in Germany”. 
  15. ^ „Five Libraries in Dublin Every Bibliophile Should Visit”. 
  16. ^ „Dunedin”. 
  17. ^ „Durban”. 
  18. ^ „Montevideo”. 
  19. ^ „Québec City”. 
  20. ^ „Angoulême”. 
  21. ^ „Baghdad”. 
  22. ^ „Barcelona”. 
  23. ^ „Beirut”. 
  24. ^ „Bucheon”. 
  25. ^ „Dublin”. 
  26. ^ „Dunedin”. 
  27. ^ „Durban”. 
  28. ^ „Exeter”. 
  29. ^ „Exeter”. 
  30. ^ „Gothenburg”. 
  31. ^ „Granada”. 
  32. ^ „Heidelberg”. 
  33. ^ „Iowa City”. 
  34. ^ „Jakarta”. 
  35. ^ „Kraków”. 
  36. ^ „Kuhmo”. 
  37. ^ „Lahore”. 
  38. ^ „Leeuwarden”. 
  39. ^ „Lillehammer”. 
  40. ^ „Ljubljana”. 
  41. ^ „Lviv”. 
  42. ^ „Manchester”. 
  43. ^ „Melbourne”. 
  44. ^ „Milan”. 
  45. ^ „Montevideo”. 
  46. ^ „Nanjing”. 
  47. ^ „Norwich”. 
  48. ^ „Nottingham”. 
  49. ^ „Óbidos”. 
  50. ^ „Odesa”. 
  51. ^ „Québec City”. 
  52. ^ „Reykjavík”. 
  53. ^ „Seattle”. 
  54. ^ „Slemani”. 
  55. ^ „Tartu”. 
  56. ^ „Ulyanovsk”. 
  57. ^ „Utrecht”. 
  58. ^ „Vilnius”. 
  59. ^ „Wonju”. 
  60. ^ „Wrocław”. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

 

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Град_књижевности&oldid=27828416”