Gramatika nemačkog jezika

Nemački jezik
Deutsche Sprache, Deutsch
Izgovor	[ˈdɔʏtʃ]
Govori se u	Nemačka Austrija Švajcarska Lihtenštajn i u 37 drugih država.
Broj govornika	maternji: 105 miliona, sekundarni: 80 miliona (nedostaje datum)
Jezička porodica	indoevropski germanski zapadnogermanski labski germanski visokonemački srednjonemački Nemački jezik
Pismo	latinica (nemački alfabet)
Zvanični status
Službeni jezik u	Austrija Belgija Italija (Bolcano (okrug)) Nemačka Lihtenštajn Luksemburg Švajcarska Evropska unija Dalje zvanični jezik: Krahule, Slovačka (Službeni jezik opštine) Namibija (Nacionalni jezik; službeni jezik 1984–90) Poljska (Pomoćni jezik u 22 gradskim opštinama u vojvodstvu Opolje) Vatikan (Administrativni i upravni jezik Švajcarske garde)
Priznati manjinski jezik u	Češka Danska Mađarska Namibija Rumunija Slovačka Poljska Rusija (Azov) Ukrajina Italija (Furlanija-Julijska krajina, Trentino, Pijemont, Dolina Aoste) Kazahstan Brazil (Espirito Santo) Bosna i Hercegovina
Jezički kodovi
ISO 639-1	de
ISO 639-2	ger (B) deu (T)
ISO 639-3	deu

Gramatika nemačkog odlikuje to da još uvek sadrži 4 padeža (nominativ, genitiv, dativ i akuzativ) i 3 roda (muški, ženski i srednji), za razliku od drugih germanskih jezika koji su izgubili padeže i muški i ženski rod su se spojili i napravili zajednički rod.

Slova

Glavni članak: Nemačka abeceda

1. A
2. Ä (sporedno slovo, kao srpsko e)
3. B
4. C
5. D
6. E
7. F
8. G
9. H
10. I
11. J
12. K
13. L
14. M
15. N
16. O
17. Ö (sporedno slovo, kaže se e, ali se usne nameste za oblik glasa o. Postoji i otvorenija varijanta ovog glasa)
18. P
19. Q
20. R
21. S
22. ß (sporedno slovo escet, čita se s, jer je kombinacija dva s)
23. T
24. U
25. Ü (sporedno slovo, kaže se i, ali se usne nameste za oblik glasa u. Postoji i otvorenija varijanta ovog slova)
26. V
27. W
28. X
29. Y
30. Z

Slovo ß se nikada ne piše na početku i uvek se piše u sredini ili na kraju, jer je ß kombinacija dva s.

Čitanje i fonetika

Glavni članak: Fonetika nemačkog jezika

Čitanje i fonetika se u ovom primeru baziraju na standardnom književnom nemačkom.

Samoglasnici

Monoftonzi

• a: [aː] ako je posle njega jedan suglasnik
• a: [a] ako je posle njega dvostruki suglasnik
• ä, ae, e: [eː] glas ae je isto što i ä, samo se najčešće koristi kada na tastaturi nema slova ä
• ä, ae: [ɛ] ako se posle njih nalazi dvostruki suglasnik
• e, ä, ae: [ɛː] ako se posle njih nalazi jedan suglasnik
• e: ​[⁠ə⁠]​ se tako čita kada se nalazi na kraju ili pri kraju reči ili u prefiksima ge- i be-
• er: [ɐ] se tako čita na kraju reči. Ne važi za jednosložne reči
• i: [ɪ]​
• ie: [iː]​ ne važi za strane reči i države koje se završavaju na -ien
• o: [⁠ɔ⁠​]​ kada se posle njega nalazi dvostruki suglasnik
• o, ow: [oː] kada se posle njega nalazi jedan suglasnik. Glas ow se uglavnom nalazi kod imena naselja
• ö, oe: [​øː⁠] (ili muklo e), kaže se e, samo se skupe usne u krug kao da će se reći o. Ovako se čitaju ako se posle njih nalazi jedan suglasnik. Glas oe je isto što i ö, samo se najčešće koristi kada na tastaturi nema slova ö
• ö, oe: [​œ⁠] ovako se čitaju ako se posle njih nalazi dvostruki suglasnik. Otvorenije je od glasa [​øː⁠]
• r: [ɐ̯] kada je na kraju sloga ili kada posle njega postoje još neki suglasnici u jednosložnoj reči, npr.: erst (prvi). Kraj sloga je u nemačkom najčešće posle samoglasnika
• u: [​uː⁠⁠] ovako se čita ako se posle njega nalazi jedan suglasnik
• u: [​ʊ⁠⁠] ovako se čita ako se posle njega nalazi dvostruki suglasnik
• ü, ue, ui, y: [yː] (ili fućkajuće i), kaže se i, samo se skupe usne u krug kao da će se reći u. Ovako se čitaju ako se posle njih nalazi jedan suglasnik. Glas ue je isto što i ü, samo se najčešće koristi kada na tastaturi nema slova ü
• ü, ue, ui, y: [​ʏ⁠] ovako se čitaju ako se posle njih nalazi dvostruki suglasnik. Treba nagovestiti da je ovaj glas otvoreniji od glasa [​yː⁠]

U primerima je već primećeno da se samoglasnici razlikuju po dužini u zavisnosti od toga gde se nalaze. U istim slučajevima kada su produženi može da se posle njih nalaze i h, ß i kada se ss koristi umesto ß, primer: Höhle [h​øːlə], Mühle [ˈmyːlə] i Straße [ˈʃtʁaːsə].

Takođe, kada se nalazi afrikat [p͡f] i nekoliko različitih suglasnika posle samoglasnika, tada se samoglasnik kratko čita, npr.: gültig: [ˈgʏ⁠ltɪç].

Kratki samoglasnici se uglavnom javljaju kod nekoliko različitih suglasnika i dva udvostručena suglasnika.

Treba reći da se ponekada odstupa od pravila čitanja najčešće kod građenja reči ili pojedinih pozajmljenica. Npr., u reči zuerst se glas ue čita baš onako kako je napisano, a ne [​ʏ⁠] ili [yː].

Diftonzi

• ei, ai, ey, ay: [aɪ̯]​
• au: [aʊ̯]​
• eu, äu, aeu: [ɔʏ] ili [ɔɪ̯]

Eu se tako ne čita samo u rečima Museum (muzej), Eureka (eureka), Feuilleton (članak) i kod pozajmljenica koje se završavaju na -eur

Suglasnici

• c: [t͡s] (ispred e, i & y)
• c: [k] u ostalim slučajevima. Kada je c samo kako god se čita (da nije u digrafima ch i ck) se nalazi u stranim rečima i vlastitim imenima
• ch: [x] (ređe kao [χ]) kada se nalazi posle slova a, o & u
• ch: [ç] kada je u ostalim slučajevima. To je meko h
• chs: [ks] jedino ne važi kod reči nächst
• ck, k: [k]
• el: [l̩] se tako čita na kraju reči, osim ako slovo l nije dvostruko
• em: [m̩] se tako čita na kraju reči
• en: [n̩] se tako čita na kraju reči
• f, ph, v: [f] digraf ph se uglavnom nalazi kod reči grčkog porekla
• g: [g]
• h: [-] ne čita se uopšte kada je u sredini reči
• j: [j]
• ng: [ŋ]
• nk: [ŋk]
• pf: [​p͡f​]
• qu: [kv]
• r, rh: [ʁ] ili [ʀ] u ostalim slučajevima. Slično zvuče i oba nastaju kod grla
• s: [z] pre samoglasnika
• sch: [ʃ]
• sp: [ʃp] se tako čita kada je na početku reči ili u izvedenim rečima koje koriste reč koja počinje na sp
• ss, ß: [s]
• st: [ʃt] se tako čita kada je na početku reči ili u izvedenim rečima koje koriste reč koja počinje na st
• t, dt, th: [t]
• tsch, tzsch, zsch: [t͡ʃ] glasovi tzsch i zsch se uglavnom nalaze kod imena
• ti: [t͡sɪ̯] na kraju ili pri kraju reči latinskog porekla koje se završavaju na nastavke -tion, -tia, -tial, -tiar, -tiär, -tie, -tiell, -tient, -tiös, -tium
• w: [v]
• z, tz: [t͡s] jedino ne važi ovo za reč Quiz

Dvostruka slova se čitaju kao i da je samo jedno napisano.

Ponekada se odstupa od pravila čitanja najčešće kod građenja reči. Npr., u rečima Walhai i enthalten se slovo h se čita.

Kada su neka imena ili strane reči u pitanju, odstupa se od pravila čitanja, npr.: Verb, Alkohol ili Johann.

Specijalna kombinacija

• ig: [ɪç]​ na kraju reči, čak i kada se doda slovo t ili reč keit.

Glasovi kod pozajmljenica

• dsch: [d͡ʒ]​ kada se taj glas transkribuje na nemački
• g: [ʒ]​ kod francuskih pozajmljenica, kada je g iz francuskih pozajmljenica ispred e, i i y.

Zvučni glasovi na kraju reči i pre bezvučnog suglasnika

Glasovi na kraju reči ili pre bezvučnog suglasnika se čitaju kao:

• b: [p]
• g: [k]
• d: [t]
• w: [f]

Bezvučni suglasnici u nemačkom, ali i u srpskom su: [p], [t], [k], [s], [ʃ], [t͡ʃ], [f], [h] i [t͡s]. Nemački takođe poseduje bezvučne glasove [x], [χ] i [ç]. Ne poseduje bezvučni glas [t͡ɕ] i zvučne [d͡ʑ], [d͡ʒ] i [ʒ] u svojim rečima, isključivo u pozajmljenicama. Ako ispada da se neki od zvukova koji ne postoji u nemačkom, kao npr., u reči Dschungel, znači da je glas transkribovan (prilagođen jeziku na kom se prevodi) na nemački.

Ostala slova i glasovi, sem ovih u pravilu čitanja, čitaju se kao i u srpskom.

Primeri gde se oni glasovi upotrebljavaju

Samoglasnici

Monoftonzi

• a - [aː]: kam
• a - [a]: Kamm
• ä, ae, e- [eː]: stehlen
• ä, ae, e - [ɛ]: stellen
• e, ä, ae - [ɛː]: Käse, Pflege
• e - ​[⁠ə⁠]​: besprechen, gewinnen, bitte
• er - [ɐ]: weiter, Teilnehmer
• i - [ɪ]​: Schnitt, Mittwoch
• ie - [iː]: Wien, bieten
• o - [⁠ɔ⁠​]​: offen, Holz
• o, ow - [oː]: Ofen
• ö, oe - [​øː⁠]: Höhle, Österreich (kao izuzetak), König
• ö, oe - [​œ⁠]: Löffel, öffnen
• r - [ɐ̯]: jährlich, erfahren, Tier, Stern
• u - [​uː⁠⁠]: Zug
• u - [​ʊ⁠⁠]: Mutter, Verwendung
• ü, ue, ui, y - [yː]: Mühle, über, Hygiene, typisch
• ü, ue, ui, y - [​ʏ⁠]: Müller, Füller, Uelzen

Diftonzi

• ei, ai, ey, ay - [aɪ̯]​: Fleisch, Main, Steyr, Haydn
• au - [aʊ̯]​: auf, laufen
• eu, äu, aeu - [ɔʏ] ili [ɔɪ̯]: Deutschland, Eule

Suglasnici

• c - [t͡s]: Jacek, Mercedes
• c - [k]: Cottbus, Marcus
• ch - [x]: machen, beachten
• ch - [ç]: ich, Rechnung
• chs - [ks]: sechs, Achsen
• ck, k - [k]: Knie, Rücken
• el - [l̩]: Nahrungsmittel, Löffel
• em - [m̩]: großem
• en - [n̩]: zeichnen, malen
• f, ph, v - [f]: Frage, Phänomen, verstehen
• g - [g]: Geist, gültig
• h - [-]: Fahrer, froh
• j - [j]: Jahr, jung
• ng - [ŋ]: Junge, Erklärung
• nk - [ŋk]: Bank
• pf - [​p͡f​]: Pfirsich, Pflege, Apfel
• qu - [kv]: bequem, Quatsch, Quelle
• r, rh - [ʁ] ili [ʀ]: Rechner, Rücken
• s - [z]: Seite, gesamt
• sch - [ʃ]: Schweiz, schlafen
• sp - [ʃp]: sprechen, abspielen
• ss, ß - [s]: Spaß, essen
• st - [ʃt]: Straße, Stück, Stein, Frühstück, Liechtenstein
• t, dt, th - [t]: Tür, Stadt, Thema
• tsch, tzsch, zsch - [t͡ʃ]: Deutsch, Nietzsche
• ti - [t͡sɪ̯]: Navigation, Patient
• w - [v]: Wasser, Wetter
• z, tz - [t͡s]: Zeichnung, Herz, Matratze

Specijalna kombinacija

• ig - [ɪç]​: sonnig, Geschwindigkeit, beschäftigt

Zvučni glasovi na kraju reči i pre bezvučnog suglasnika

• b - [p]: ab, Abschnitt
• g - [k]: Tag, gesagt
• d - [t]: spielend

Lica

• 1. Ich (ja)
• 2. Du (ti)
• 3. Er, Sie, Es (on, ona, ono)
• 1. Wir (mi)
• 2. Ihr (vi)
• 3. sie (oni, one, ona)/Sie (Vi, zamenica za persiranje (formalni govor), odnosno, slična je kao zamenica Vi u srpskom)

U nemačkom, kada se neko uvodi u priču, lična zamenica je obavezna. Međutim, ako se ta osoba još uvek spominje, lična zamenica drugi put nije obavezna, npr:

Ich heiße ... und (ich) bin ... (Jahre alt). (Ja se zovem ... i imam ... godina).

Glagol "biti"

Glagol biti je sein.

• 1. Ich bin
• 2. Du bist
• 3. Er, Sie, Es ist
• 1. Wir sind
• 2. Ihr seid
• 3. sie/Sie sind

Osnovni pojmovi

• Hallo - zdravo
• Guten Morgen - dobro jutro
• Guten Tag - dobar dan
• Guten Abend - dobro veče
• (Auf) Wiedersehen - doviđenja
• Wie geht's (Wie geht es dir/Wie geht's dir) - kako si/ste, kako ide
• Danke - hvala
• Bitte - molim, izvoli/izvolite, nema na čemu
• Ich heiße - Ja se zovem
• Ich bin ... (Jahre alt) - Ja imam ... godina
• ja - da
• nein - ne

Kada se uglavnom obraća starijoj ili nepoznatoj osobi, u nemačkom se uglavnom javi sa Guten Tag.

Osnovni brojevi

• 1 eins
• 2 zwei
• 3 drei
• 4 vier
• 5 fünf
• 6 sechs
• 7 sieben
• 8 acht
• 9 neun
• 10 zehn
• 11 elf
• 12 zwölf
• 13 dreizehn
• 14 vierzehn
• 15 fünfzehn
• 16 sechzehn
• 17 siebzehn
• 18 achtzehn
• 19 neunzehn
• 20 zwanzig
• 21 einundzwanzig
• 30 dreißig
• 40 vierzig
• 50 fünfzig
• 60 sechzig
• 70 siebzig
• 80 achtzig
• 90 neunzig
• 100 (ein)hundert
• 1000 (ein)tausend

Brojevi koji su posle 20, a da nisu desetice, kao i kod mnogih drugih germanskih jezika, prave se uvek ovakvom kombinacijom: jedinica + veznik und + desetica. Pritom se sve to piše zajedno.

Članovi i rodovi

Glavni članak: Gramatički i prirodni rod u nemačkom jeziku

U nemačkom postoje tri roda: muški, ženski i srednji (sa množinom kao jedan zaseban rod, gde nema tri ista ista u množini), gde postoje tri određena i dva neodređena člana za jedninu, a za množinu postoji samo određen član die. Postoji takođe i odrični član kein (koji se takođe upotrebljava i u množini) :

Der - označava muški rod ;

Die - označava ženski rod ;

Das - označava srednji rod ;

Die - označava množinu.

Ovo su neodređeni članovi:

Ein - označava muški i srednji rod ;

Eine - označava ženski rod.

Ovo su odrični članovi (koji imaju identične oblike i upotrebu kao i neodređeni članovi, samo što postoji jedan i za množinu):

Kein - označava muški i srednji rod ;

Keine - označava ženski rod i množinu.

Svi oni se menjaju u određenim situacijama, tj. u promeni padeža ili broja imenice.

Padeži i njihova funkcija

U nemačkom postoje 4 padeža. To su: nominativ, genitiv, dativ i akuzativ.

Nominativ

Nominativ se u nemačkom baš kao i u srpskom upotrebljava kada se radi o gramatičkom subjektu.

Genitiv

Genitiv se uglavnom koristi kada se iskazuje neka pripadnost, npr. u rečenici: Das ist das Telefon eines Freundes (ovo je prijateljov telefon). Za ovaj padež je u muškom i srednjem rodu obavezno da se doda nastavak pri deklinaciji. Genitiv ličnih zamenica ne postoji. Kada se misli da imena osoba imaju genitiv, to se uglavnom misli ovako: Das ist Martins Telefon (ovo je Martinov telefon). U ostalim slučajevima se genitiv ne upotrebljava (i za imena).

Dativ

Dativ se koristi baš kao i u srpskom da se nekom nešto namenjuje ili predlaže. Takođe, srpski lokativ je u nemačkom dativ. Postoji takođe i iskazivanje pripadnosti kada se iskazuje sa predlogom von, npr. u rečenici Das ist das Telefon von einem Freund (ovo je prijateljov telefon). Takav način se nastoji da se češće upotrebljava nego genitiv da bi se jezik olakšao. Jedino gde ne može da se zameni za genitiv jeste kada je u pitanju veznik wegen (zbog) kao u rečenici Wegen der Autobahn (zbog autoputa). Za ovaj padež je u množini obavezan nastavak. Baš kao i u srpskom, tako se dativ u nemačkom koristi kada je neko stanje mirovanja, kada se telo ne kreće, odnosno kada pripovedač koji priča o sebi ili nekoj drugoj osobi koja ne hoda, ne ide ili ne trči. Npr. u rečenici Ich bin im Zug (u vozu sam). Predlog im je kombinacija predloga in (u) i člana muškog ili srednjeg roda (u ovom slučaju muškog roda) u dativu dem. Ta kombinacija može i za predloge an (na, kao u srpskom primeru na zidu), von (od, kada zamenjuje genitiv), zu (značenje je kao i englesko to, ali se na njega nalepi samo m, kada su u pitanju muški i srednji rod, odnosno r, kada je u pitanju ženski rod) i bei (kod). Međutim, ako se predlog završava na suglasnik, skloni se taj poslednji suglasnik i tek onda zalepi m, kada su u pitanju muški i srednji rod. Npr.: Im Kino i In dem Kino. Ne može takođe da se lepi ni za jedan predlog slovo r da se pokaže da je u pitanju ženski rod, osim za predlog zu. A ako se upotrebljava dativ za stanje kretanja, kazalo bi se, npr.: Ich gehe zum Kino (idem do bioskopa).

Akuzativ

Akuzativ se koristi baš kao i u srpskom, kada se iskazuje neki pravi objekat ili kada se iskazuje nečija pripadnost, npr. u rečenicama Ich habe einen Termin (imam sastanak) i Für einen Bruder (za brata). Takođe se koristi kada hoće da se iskaže neko stanje kretanja, npr. u rečenici Ich gehe in den Park (idem u park). Kada se neki predlozi nalaze sa imenicom i članom srednjeg roda, onda se predlog i član spajaju, npr.: Ich gehe ins Kaufhaus. Ovde su se predlog in i član das spojili, samo što se od člana uzima slovo s i stavlja na predlog. Isto se može primeniti i kod predloga an, auf i für.

Deklinacija i oblici

Članovi

Određeni

Evo tabele deklinacije određenih članova i člana množine:

Padež	muški	srednji	ženski	množina
Nominativ	der	das	die
Genitiv	des		der
Dativ	dem		der	den
Akuzativ	den	das	die

Neodređeni

Evo tabele deklinacije neodređenih članova:

Padež	muški	srednji	ženski
Nominativ	ein		eine
Genitiv	eines		einer
Dativ	einem
Akuzativ	einen	ein	eine

Odrični

Evo tabele deklinacije odričnih članova:

Padež	muški	srednji	ženski	množina
Nominativ	kein		keine
Genitiv	keines		keiner	keiner
Dativ	keinem			keinen
Akuzativ	keinen	kein	keine

Imenice

Nemački je infleksijski jezik - što znači da se odnosi među rečeničkim elementima iskazuju promenom reči, odnosno dodavanjem nastavaka (nastavci za padež, nastavci za broj, nastavci za vreme za glagole ...).

Nemačke imenice spadaju u:

• jednu od tri deklinacije
• jedan od tri roda: srednji, ženski i muški. Završetak reči može da da informaciju o rodu; za većinu imenica rod ne zavisi od nastavka (za razliku od srpskog, gde su imenice koje se završavaju suglasnikom muškog roda, sa -a ženskog, a sa -o i -e srednjeg)
• dva broja: jedninu i množinu (neki jezici imaju i dvojinu, npr. staroslovenski)
• četiri padeža: nominativ, genitiv, dativ i akuzativ (sa sličnim značenjem kao i u srpskom jeziku)

Iako je nemački infleksijski jezik, u odnosu na starovisokonemački, islandski ili ferjarski, broj nastavaka je znatno manji. Tri roda nestaju u množini, koji se ponaša kao četvrti rod. Sa četiri padeža i tri roda i množinom, postoji ukupno 16 kombinacija padeža i roda/broja. Dodavanje nastavaka na imenice je obavezno za genitiv muškog i srednjeg roda, ali ne za ženski rod ili množinu. Sa druge strane, nastavak je obavezan u dativu množine, osim ako se reč završava na -n ili -s. Postoje i nastavci za dativ muškog i srednjeg roda, ali se vrlo retko sreću, čak ređe nego što se npr. aorist koristi u standardnom srpskom jeziku kada bi trebalo (uglavnom se menja perfektom). Ta vrsta deklinacije se zove n- ili slaba deklinacija.

Množina imenica u nemačkom se gradi na sledeće načine:

• -(e)n ; (die Ente, die Enten) ;
• -e ; (der Freund, die Freunde) ;
• -(e)r ; (das Ei, die Eier) ;
• -s ; (das Auto, die Autos) ;
• ne promeni se: (das Fenster, die Fenster) ;
• ¨ ; (der Mantel, die Mäntel) ;
• ¨ + -e ; (der Stuhl, die Stühle) ;
• ¨ + -er ; (das Buch, die Bücher).

Padež	Deklinacije imenice der Mann (čovek)	Deklinacije imenice die Frau (žena)	Deklinacije imenice das Zimmer (soba)	Deklinacije imenice die Freunde (prijatelji) (množina)
Nominativ	der Mann	die Frau	das Zimmer	die Freunde
Genitiv	des Mannes	der Frau	des Zimmers	der Freunde
Dativ	dem Mann	der Frau	dem Zimmer	den Freunden
Akuzativ	den Mann	die Frau	das Zimmer	die Freunde

N- ili slaba deklinacija

N- ili slaba deklinacija je promena određene grupe gde imenica u svim padežima izuzev nominativa jednine, dobija nastavak -n ili -en. Takođe, genitiv jednine u muškom i srednjem rodu ne dobija -s ili -es.

Ova deklinacija se vrši ovako:

• Kada se imenice muškog roda završavaju na -e.

Padež	Deklinacije imenice der Hase (zec)		Deklinacije imenice der Junge (dečak)		Deklinacije imenice der Deutsche (Nemac)
Nominativ	der Hase	die Hasen	der Junge	die Jungen	der Deutsche	die Deutschen
Genitiv	des Hasen	der Hasen	des Jungen	der Jungen	des Deutschen	der Deutschen
Dativ	dem Hasen	den Hasen	dem Jungen	den Jungen	dem Deutschen	den Deutschen
Akuzativ	den Hasen	die Hasen	den Jungen	die Jungen	den Deutschen	die Deutschen

• Određeni broj imenica muškog roda koje označavaju muške osobe i životinje, ali se ne završavaju na -e, takođe se dekliniraju na isti način, dodajući sufiks -(e)n u svim slučajevima osim u nominativu jednine.

Padež	Deklinacije imenice der Bauer (farmer)		Deklinacije imenice der Mensch (čovek)		Deklinacije imenice der Elefant (slon)
Nominativ	der Bauer	die Bauern	der Mensch	die Menschen	der Elefant	die Elefanten
Genitiv	des Bauern	der Bauern	des Menschen	der Menschen	des Elefanten	der Elefanten
Dativ	dem Bauern	den Bauern	dem Menschen	den Menschen	dem Elefanten	den Elefanten
Akuzativ	den Bauern	die Bauern	den Menschen	die Menschen	den Elefanten	die Elefanten

• Imenice muškog roda, latinskog porekla i završavaju se na:
  • -ant, -and:

Padež	Deklinacije imenice der Musikant (muzikant)		Deklinacije imenice der Doktorand (doktorant)
Nominativ	der Musikant	die Musikanten	der Doktorand	die Doktoranden
Genitiv	des Musikanten	der Musikanten	des Doktoranden	der Doktoranden
Dativ	dem Musikanten	den Musikanten	dem Doktoranden	den Doktoranden
Akuzativ	den Musikanten	die Musikanten	den Doktoranden	die Doktoranden

• ili:
  • -ent:

Padež	Deklinacije imenice der Student (student)
Nominativ	der Student	die Studenten
Genitiv	des Studenten	der Studenten
Dativ	dem Studenten	den Studenten
Akuzativ	den Studenten	die Studenten

• ili:
  • -ist:

Padež	Deklinacije imenice der Jurist (pravnik)
Nominativ	der Jurist	die Juristen
Genitiv	des Juristen	der Juristen
Dativ	dem Juristen	den Juristen
Akuzativ	den Juristen	die Juristen

• ili:
  • -at:

Padež	Deklinacije imenice der Diplomat (diplomata)
Nominativ	der Diplomat	die Diplomaten
Genitiv	des Diplomaten	der Diplomaten
Dativ	dem Diplomaten	den Diplomaten
Akuzativ	den Diplomaten	die Diplomaten

Izuzeci

npr:

Padež	Deklinacije imenice das Herz (srce)
Nominativ	das Herz	die Herzen
Genitiv	des Herzens	der Herzen
Dativ	dem Herzen	den Herzen
Akuzativ	das Herz	die Herzen

Padež	Deklinacije imenice der Herr (gospodin)
Nominativ	der Herr	die Herren
Genitiv	des Herrn	der Herren
Dativ	dem Herrn	den Herren
Akuzativ	den Herrn	die Herren

Pridevi

Pridevi u nemačkom se menjaju po poređenju, rodu, broju i padežu. Uglavnom stoje ispred imenice u rečenici.

Pravljenje komparativa i superlativa

Ono što važi za svake prideve što se tiče građe komparativa jeste to što se dodaje nastavak -er i superlativa -sten. U nemačkom se komparativ gradi na sledeće načine:

Umlautizovanjem samoglasnika a, o ili u (ne uvek), pa onda dodavanjem nastavka -er (za komparativ) i -sten (za superlativ)			Samo se dodavaje nastavak -er (za komparativ) i -sten (za superlativ)			Izuzeci
Pozitiv	Komparativ	Superlativ	Pozitiv	Komparativ	Superlativ	Pozitiv	Komparativ	Superlativ
arm	ärmer	am ärmsten	reich	reicher	am reichsten	gut	besser	am besten
groß	größer	am größten	häufig	häufiger	am häufigsten	gern	lieber	am liebsten
alt	älter	am ältesten	selten	seltener	am seltensten	viel	mehr	am meisten

Kada se neko poredi da je isto što i to, onda se kaže ovako:

Er ist so groß wie ich (Visok je kao ja).

Ali kada se neko poredi u komparativu, onda se kaže ovako:

Er ist größer als ich (Viši je nego ja ili viši je od mene).

Kada se kaže da je neko npr. najviši nešto, onda se kaže ovako:

Er ist der größte Junge (On je najviši dečak).

Takođe, za superlativ kada je neodređeni objekat, onda se kaže ovako:

Was am besten zu Ihnen passt? (Šta vam najviše odgovara?).

Deklinacija prideva po padežu

Postoje tri tipa deklinacije prideva: jaka, slaba i mešovita. Jaka se koristi kada nema nijednog člana, slaba kada je tu određeni, a mešovita kada su tu neodređeni član, prisvojne zamenice ili odrični član kein.

Jaka deklinacija prideva (deklinacija bez ijednog člana) Padež Deklinacije prideva schön (lep) muški rod srednji rod ženski rod množina Nominativ schöner schönes schöne Genitiv schönen schöner Dativ schönem schöner schönen Akuzativ schönen schönes schöne

Slaba deklinacija prideva (deklinacija sa određenim članom) Padež Deklinacije prideva groß (velik) muški rod srednji rod ženski rod množina Nominativ große großen Genitiv großen Dativ Akuzativ großen große großen

Mešovita deklinacija prideva (deklinacija sa neodređenim članom, prisvojnim zamenicama ili odričnim članom kein) Padež Deklinacija prideva wild (divlji) muški rod srednji rod ženski rod množina Nominativ wilder wildes wilde wilden Genitiv wilden Dativ Akuzativ wilden wildes wilde wilden

Zamenice

Imeničke zamenice

Lične imeničke zamenice

U nemačkom, genitiv za lične zamenice ne postoji. Deklinacija ličnih zamenica je prikazana u tabeli:

Jednina	Nominativ	ich (ja)	du (ti)	er, sie, es (on, ona, ono)
	Genitiv/Dativ	mir	dir	ihm, ihr, ihm
	Akuzativ	mich	dich	ihn, sie, es
Množina	Nominativ	wir (mi)	ihr (vi)	sie/Sie (oni, one, ona/Vi)
	Genitiv/Dativ	uns	euch	ihnen/Ihnen
	Akuzativ			sie/Sie

W-upitno-odnosna pitanja

• 1. wer (ko)
• 2. was (šta)
• 3. welcher, welche, welches, (koji, koja, koje)
• 4. wie (kako) (ponekada ima značenje i koji)
• 5. wann (kada) (ne kao predlog)
• 6. wessen (čiji, čija, čije)
• 7. wo (gde) (u stanju mirovanja, odnosno kada se upotrebljava dativ)
• 8. wohin (gde, kuda) (u stanju kretanja, odnosno kada se upotrebljava akuzativ)
• 9. warum, wieso, weshalb, wozu (zašto, što, iz kojeg razloga, zbog čega) (svejedno je koji se upotrebi, jer u suštini imaju isto značenje)

Evo kako se pojedini dekliniraju, koji se mogu deklinirati:

Padež	wer	welcher
		welcher (muški rod)	welches (srednji rod)	welche (ženski rod)
Nominativ	wer	welcher	welches	welche
Genitiv	wes	welches		welcher
Dativ	wem	welchem
Akuzativ	wen	welchen	welches	welche

Redni brojevi

Kada su u pitanju redni brojevi, dodaju se samo nastavci t, te, tes ili ten, zavisno od roda i padeža. To sve važi od 1 do 19, jer se od 20 pa nadalje dodaju samo nastavci st, ste, stes ili sten. Slično funkcionišu kao pridevi. Evo tabele:

Jaka deklinacija rednih brojeva Padež Deklinacija rednog broja zweit (drugi) muški rod srednji rod ženski rod množina Nominativ zweiter zweites zweite Genitiv zweiten zweiter Dativ zweitem zweiter zweiten Akuzativ zweiten zweites zweite

Slaba deklinacija rednih brojeva Padež Deklinacija rednog broja viert (četvrti) muški rod srednji rod ženski rod množina Nominativ vierte vierten Genitiv vierten Dativ Akuzativ vierten vierte vierten

Mešovita deklinacija rednih brojeva Padež Deklinacija rednog broja neunt (deveti) muški rod srednji rod ženski rod Nominativ neunter neuntes neunte Genitiv neunten Dativ Akuzativ neunten neuntes neunte

Evo i izuzetaka:

• 1 erst
• 3 dritt
• 7 siebt
• 8 acht

Promena glagola

Nemački glagoli se menjaju prema:

• jednoj od dve konjugacije, slaboj i jakoj. Postoji oko 200 glagola koji se nepravilno menjaju.
• tri lica: prvom, drugom i trećem
• dva broja: jednini i množini
• tri načina: indikativ, kondicional (subjunktiv i kondicional se u nemačkom ne razlikuju) i imperativ
• dva roda: aktiv i pasiv; pasiv se deli na statički i dinamički.
• dva prosta vremena (prezent, preterit) i 4 složena vremena (perfekat, pluskvamperfekt, futur, futur II)

Takođe postoje brojni načini da se proširi značenje osnovnog glagola korišćenjem više prefiksa, npr. er (jedan od prefiksa koji menja značenje glagola) + fahren (voziti) = erfahren (iskusiti, saznati).

Pomoćni glagoli

Glavni članak: Auksilijarni glagoli u nemačkom jeziku

Pomoćni glagoli u nemačkom su: haben (imati), sein (biti) i werden (postati).

sein

prezent	preterit	particip II
ich bin	ich war	gewesen
du bist	du warst
er/sie/es ist	er/sie/es war
wir sind	wir waren
ihr seid	ihr wart
sie/Sie sind	sie/Sie waren

haben

prezent	preterit	particip II
ich habe	ich hatte	gehabt
du hast	du hattest
er/sie/es hat	er/sie/es hatte
wir haben	wir hatten
ihr habt	ihr hattet
sie/Sie haben	sie/Sie hatten

werden

prezent	preterit	particip II
ich werde	ich wurde	geworden
du wirst	du wurdest
er/sie/es wird	es/sie/es wurde
wir werden	wir wurden
ihr werdet	ihr wurdet
sie/Sie werden	sie/Sie wurden

Particip I

Particip I je oblik koji se koristi za opisivanje radnje koja se dešava istovremeno sa radnjom koja se priča u rečenici. Može takođe imati ulogu prideva ili priloga (kao glagolski prilog). Gradi se isključivo sufiksom -(e)nd.

Primer glagola spielen (igrati, svirati): spiel- + -end = spielend

Primer rečenice sa funkcijom prideva: Der spielende Junge (dečak koji se igra ili razigrani dečak).

Primer rečenice sa funkcijom priloga: Er kam redend nach Hause (došao je kući pričajući).

Particip II

Particip II je oblik koji se koristi za građenje prošlog vremena (perfekta i pluskvamperfekta), futura II, kao i pasiva. Ujedno predstavlja i glagolski pridev trpni. Gradi se prefiksom ge-, gramatičkom osnovom glagola i sufiksom -t (kod pravilnih glagola), odnosno kod nepravilnih ostaje nastavak -en, tj., doda se samo prefiks ge-. Postoje i mešoviti, kod kojih se sredina malo promeni i doda samo sufiks -t. Međutim, njih je svega nekoliko. Ne mora uvek da pravilni glagol ima i pravilni particip. Svaki particip ide na kraj rečenice ili zavisne rečenice (ako postoji neka nezavisna).

Pravilni glagoli

Primer glagola spielen (igrati, svirati): ge- + spiel- + -t = gespielt

Pravilni glagol sa nepravilnim participom

Primer glagola gehen (ići): ge- + gangen = gegangen

Nepravilni glagoli

Primer glagola lesen (čitati): ge- + lesen = gelesen

Mešoviti glagoli

Primer glagola nennen (nazvati, nazivati): ge- + nann- + -t = genannt

Pasiv

Za pasiv se upotrebljava pomoćni glagol werden (postati) i particip II.

Dinamički

U nemačkom se dinamički pasiv može iskazati na dva načina:

1. Das Buch liest man (Reč man ovde znači nešto kao zamenica se u srpskom).
2. Das Buch wird gelesen.

Oba znače: knjiga se čita.

Statički

U nemačkom se statički pasiv baš kao i dinamički može iskazati na dva načina:

1. Das Buch las man (Reč man ovde znači nešto kao zamenica se u srpskom).
2. Das Buch wurde gelesen.

Oba znače: knjiga se čitala ili knjiga je pročitana.

Indikativ

Prezent

Infinitivni nastavak za sve glagole u nemačkom je -(e)n.

Pravilna promena

Pravilna promena glagola kommen (doći):

Lice	jednina	množina
1. lice	ich komme	wir kommen
2. lice	du kommst	ihr kommt
3. lice	er, sie, es kommt	sie/Sie kommen

Pošto nemački sadrži konjugaciju, onda se izgubi nastavak za infinitiv. Za prvo lice jednine, nastavak je e, za drugo st, a za treće t. Za prvo lice množine, glagol je kao u infinitivu, za drugo t, a za treće ili drugo lice u formalnom obliku, isto kao i za prvo lice, glagol je kao u infinitivu.

Promena sa razdvojivim prefiksom

Sem prefiksa ver-, er-, be-, ent-, unter-, emp-, ge- i ponekada über-, svi ostali su razvojivi od glagola. Razdvojivi prefiksi uvek idu na kraj rečenice ili na kraj zavisne rečenice (ako postoji neka nezavisna).

Promena sa razdvojivim prefiksom aufstehen (ustati):

Lice	jednina	množina
1. lice	ich stehe ... auf	wir stehen ... auf
2. lice	du stehst ... auf	ihr steht ... auf
3. lice	er, sie, es steht ... auf	sie/Sie stehen ... auf

Nepravilna promena

Oko 80 glagola u nemačkom je nepravilno i u prezentu, i u preteritu. Njihov particip II je takođe nepravilan. Takođe, kada su glagoli nepravilni u prezentu, najčešće su njihovo 2. i 3. lice jednine nepravilni, a ostali pravilni.

Nepravilna promena glagola haben (imati):

Lice	jednina	množina
1. lice	ich habe	wir haben
2. lice	du hast	ihr habt
3. lice	er, sie, es hat	sie/Sie haben

Glagoli koji se završavaju sa d ili t za glagole koji imaju već jedan suglasnik i posle njega i alveolarni suglasnik i na kraju infinitivni nastavak en, u drugom licu množine ostavlja e, radi lakšeg izgovora. Takvi glagoli nisu nepravilni.

Primer tih glagola finden (naći, pronađi i smatrati):

Lice	jednina	množina
1. lice	ich finde	wir finden
2. lice	du findest	ihr findet
3. lice	er, sie, es findet	sie/Sie finden

Isto to važi i a glagole koji se završavaju sa z ili tz i na kraju infinitivni nastavak en, u drugom licu jednine izostavlja s kod konjugacije. Takvi glagoli takođe nisu nepravilni.

Primer tih glagola tanzen (plesati):

Lice	jednina	množina
1. lice	ich tanze	wir tanzen
2. lice	du tanzt	ihr tanzt
3. lice	er, sie, es tanzt	sie/Sie tanzen

Modalni glagol

Modalni glagoli se u jednini nepravilno menjaju, ali glavna njihova karakteristika jeste da su prvo i treće lice jednine potpuno isto.

Modalni glagoli u nemačkom su: mögen (voleti), können (moći, znati, umeti), sollen (trebati), dürfen (smeti) i wollen (želeti, hteti).

Primer menjanja glagola wollen (želeti, hteti):

Lice	jednina	množina
1. lice	ich will	wir wollen
2. lice	du willst	ihr wollt
3. lice	er, sie, es will	sie/Sie wollen

Glagoli sa povratnom zamenicom

Kao u srpskom i nekim drugim germanskim jezicima, tako i u nemačkom postoje povratne zamenice da se napravi povratni glagolski oblik.

Primer menjanja glagola sich ärgern (ljutiti se):

Lice	jednina	množina
1. lice	ich ärgere mich	wir ärgern uns
2. lice	du ärgerst dich	ihr ärgert euch
3. lice	er, sie, es ärgert sich	sie/Sie ärgern sich

Treba reći da povratna zamenica ne ide na kraj rečenice.

Perfekat

Perfekat se u nemačkom gradi pomoćnim glagolima haben (koristi se za glagole sa prelaznim i povratnim glagolskim rodom) i sein (koristi se za glagole koji prikazuju stanje kretanja, ali i pojedine glagole sa neprelaznim glagolskim rodom) i participom glagola.

Primer glagola spielen (igrati, svirati):

Lice	jednina	množina
1. lice	ich habe ... gespielt	wir haben ... gespielt
2. lice	du hast ... gespielt	ihr habt ... gespielt
3. lice	er, sie, es hat ... gespielt	sie/Sie haben ... gespielt

Preterit

Preterit je vrsta prostog prošlog vremena u koje se glagol menja u drugi oblik bez pomoćnog glagola da pokaže prošlo vreme. Ovo vreme se takođe koristi za modalne glagole. Ono što je specifično za preterit jeste to što su prvo i treće lice jednine kao i kod modalnih glagola potpuno isti.

U govornom jeziku se dosta slabije koristi od perfekta.

Pravilna promena

Na pravilne glagole se doda infinitivni nastavak -ten. U pravilne glagole takođe spadaju i modalni glagoli (iako je preterit glagola mögen u stvari mochten).

Pravilna promena glagola spielen (doći):

Lice	jednina	množina
1. lice	ich spielte	wir spielten
2. lice	du spieltest	ihr spieltet
3. lice	er, sie, es spielte	sie/Sie spielten

Nepravilna promena

Oko 120 glagola u nemačkom je nepravilno samo u preteritu, kao i njihov particip. Njihovi oblici se moraju učiti napamet.

Primer menjanja glagola sein (biti):

Lice	jednina	množina
1. lice	ich war	wir waren
2. lice	du warst	ihr wart
3. lice	er, sie, es war	sie/Sie waren

Primer menjanja glagola haben (imati):

Lice	jednina	množina
1. lice	ich hatte	wir hatten
2. lice	du hattest	ihr hattet
3. lice	er, sie, es hatte	sie/Sie hatten

Pluskvamperfekat

Pluskvamperfekat je isto što i perfekat, samo što su glagoli haben i sein u preteritu. Kao i u srpskom, predstavlja radnju koja se desila u dalekoj prošlosti.

Primer glagola spielen (igrati, svirati):

Lice	jednina	množina
1. lice	ich hatte ... gespielt	wir hatten ... gespielt
2. lice	du hattest ... gespielt	ihr hattet ... gespielt
3. lice	er, sie, es hatte ... gespielt	sie/Sie hatten ... gespielt

Futur I

Futur I se gradi pomoćnim glagolom werden i na kraju rečenice ili kraj prvog dela neke izrečene radnje koja se završava zapetom ide običan glagol koji je u infinitivu. Predstavlja buduće vreme, baš kao i u srpskom.

Menjanje glagola werden (postati):

Lice	jednina	množina
1. lice	ich werde	wir werden
2. lice	du wirst	ihr werdet
3. lice	er, sie, es wird	sie/Sie werden

Glagol werden se potpuno za 2. i 3. lice jednine nepravilno menja. U 2. licu ostaje nastavak -st, ali nestaje d i e se u i pretvara, a u 3. licu nema nastavka -t, već d ostaje i e se takođe kao i za 2. lice u i pretvara. Za 2. lice množine -e ostaje zbog lakšeg i logičnijeg izgovora.

Primer glagola kommen (doći):

Lice	jednina	množina
1. lice	ich werde ... kommen	wir werden ... kommen
2. lice	du wirst ... kommen	ihr werdet ... kommen
3. lice	er, sie, es wird ... kommen	sie/Sie werden ... kommen

Futur II

Futur II je slično što i futur I, samo što glagol postaje particip i na kraju posle participa se dodaje glagol u infinitivu haben (imati). Glagolski je način koji predstavlja radnju koja može da se dogodi u budućnosti, ali i ne mora (kao i u srpskom).

Primer glagola spielen (igrati, svirati):

Lice	jednina	množina
1. lice	ich werde ... gespielt haben	wir werden ... gespielt haben
2. lice	du wirst ... gespielt haben	ihr werdet ... gespielt haben
3. lice	er, sie, es wird ... gespielt haben	sie/Sie werden ... gespielt haben

Konjuktiv

Konjuktiv I

Konjuktiv I je oblik glagola kojim se iskazuje indirektan govor, tj., vreme kojim se prepričava nešto što je neko rekao, npr.: Er sagt, er habe keine Zeit (on kaže da nema vremena). Takođe se koristi i u nekim frazama, npr.: Es lebe die Nation (živela nacija). Ovaj subjunktiv se gradi glagolom u prezentu. Ono što ga odlikuje jeste to što su 1. i 3. lice jednine potpuno identični i što se za 2. lice jednine i množine ostavlja -e.

Primer menjanja glagola sein (biti):

Lice	jednina	množina
1. lice	ich sei	wir seien
2. lice	du sei(e)st	ihr sei(e)t
3. lice	er, sie, es sei	sie/Sie seien

Primer menjanja glagola haben (imati):

Lice	jednina	množina
1. lice	ich habe	wir haben
2. lice	du habest	ihr habet
3. lice	er, sie, es habe	sie/Sie haben

Primer menjanja glagola schreiben (pisati):

Lice	jednina	množina
1. lice	ich schreibe	wir schreiben
2. lice	du schreibest	ihr schreibet
3. lice	er, sie, es schreibe	sie/Sie schreiben

Konjuktiv II

Konjuktiv II je oblik glagola koji pokazuje neke pretpostavke ili izražavanje želja. Sličan je kao srpski potencijal, što zanči da se iskazuje njime neka želja ili mogućnost koju bi voleli da ostvarimo. Ovaj subjunktiv se gradi glagolom u preteritu. Na taj glagolu u preteritu ako mogu, dodaju se umlauti i u 1. i 3. licu jednine se dodaje -e, ako ga nije bilo. Ono što ga odlikuje jeste to što su 1. i 3. lice jednine potpuno identični i što se za 2. lice jednine i množine ostavlja -e. Pomoćni glagoli haben (imati), sein (biti) i werden (postati) imaju svoj oblik. Mada, mnogi nepravilni glagoli takođe imaju svoj oblik građenja. Svi ostali pravilni glagoli se grade konjuktivom preterita werden (postati).

Primer menjanja glagola sein (biti):

Lice	jednina	množina
1. lice	ich wäre	wir wären
2. lice	du wärest	ihr wäret
3. lice	er, sie, es wäre	sie/Sie wären

Primer menjanja glagola haben (imati):

Lice	jednina	množina
1. lice	ich hätte	wir hätten
2. lice	du hättest	ihr hättet
3. lice	er, sie, es hätte	sie/Sie hätten

Primer menjanja glagola werden (postati):

Lice	jednina	množina
1. lice	ich würde	wir würden
2. lice	du würdest	ihr würdet
3. lice	er, sie, es würde	sie/Sie würden

U ovaj oblik glagola se često ubraja i glagol möchten (želeti, hteti), jer je konjuktiv preterita glagola mögen (želeti, hteti).

Imperativ

Imperativ ili zapovedni način u nemačkom se pravi na četiri načina:

Obraćanje jednoj osobi u neformalnom obliku (obraćanje osobi na du (ti))

Odbije se infitivni nastavak -en ili -n (čak se i -n odbija za neke glagole koji se završavaju na -en) i ukloni zamenica (zamenica može da i ostavi, ali ide na drugo mesto):

1. Lerne (dir) diese Lektion! (nauči ovu lekciju)
2. Geh (dir) dorthin! (idi tamo)

Obraćanje većem broju ljudi (obraćanje osobama na ihr (vi))

Ne menja se ništa, sem toga što glagol odlazi na prvo mesto i što se ukloni zamenica (zamenica može da i ostavi, ali ide na drugo mesto):

1. Lernt (euch) diese Lektion! (naučite ovu lekciju)
2. Geht (euch) dorthin! (idite tamo)

Obraćanje većem broju ljudi u prvom licu (obraćanje osobama na wir (mi))

Ne menja se takođe ništa, sem toga što glagol odlazi na prvo mesto i ostaje lična zamenica:

1. Lernen wir diese Lektion! (naučimo ovu lekciju)
2. Gehen wir dorthin! (idimo tamo)

Obraćanje jednoj osobi u obliku persiranja (formalnom obliku) (obraćanje osobi na Sie (Vi))

Ne menja se takođe ništa, sem toga što glagol odlazi na prvo mesto i ostaje lična zamenica:

1. Lernen Sie diese Lektion! (naučite ovu lekciju)
2. Gehen Sie dorthin! (idite tamo)

Takođe, kada se ovo vreme glagola koristi, lepše je dodati posle glagola ova tri oblika: bitte, mal, bitte mal. Takođe, sva tri znače molim.

Sintaksa i sastavljanje rečenice

Osnovni oblik sintakse je u nemačkom po stavu subjekat - predikat - objekat kada nema ništa pre subjekta. Kada je u pitanju odričan oblik, tu postoji rečca nicht za glagole, a za imenice odrični član kein. Može da se upotrebi i rečca nicht, ali onda ide posle objekta, odnosno imenice. Pritom, taj način odričenja sa rečcom nicht kod imenica je redak.

Najobičniji red reči u rečenici

Potvrdan

Sastavljanje reči u rečenicu u prezentu ide ovako:

1. subjekat
2. predikat
3. objekat

Ich esse den Apfel. (Ja jedem jabuke).

ili ovako:

1. objekat
2. predikat
3. subjekat (isključivo kao zamenica)

Den Apfel esse ich. (Ja jedem jabuke).

Sastavljanje reči u rečenicu u prezentu i tu je modalan glagol ide ovako:

1. subjekat
2. prekidat (kao modalan glagol)
3. objekat
4. predikat

Ich will ins Kino gehen. (Ja želim da idem u bioskop).

Isti ovaj redosled reči se upotrebljava i sa dva obična glagola, sem što ovaj drugi koji ide na kraj rečenice dobija predlog zu, kao i što što se posle zavisne rečenice (ako je zavisna prva) odnosno nezavisne (ako je nezavisna prva) doda zapeta. Evo primer:

Ich habe vor, Klavier zu spielen. (Ja planiram da sviram klavir).

Međutim, kada su tu glagoli sa razdvojivim prefiksom, zu se smešta između prefiksa i glagola. Pritom se sve to piše zajedno. Evo primer:

Ich habe vor, aufzustehen. (Ja planiram da ustanem).

Odričan

Sastavljanje reči u rečenicu u odričnom obliku u prezentu ide ovako:

1. subjekat
2. predikat
3. rečca nicht
4. objekat

Ich bin nicht zu Hause. (Ja sam kod kuće).

Sastavljanje reči u rečenicu u odričnom obliku u prezentu, gde je imenica, ide ovako:

1. subjekat
2. predikat
3. član kein
4. objekat

Ich esse keinen Apfel. (Ja ne jedem jabuke).

Sastavljanje reči u rečenicu u odričnom obliku u prezentu, gde je imenica, a ostavlja se rečca nicht ide ovako:

1. subjekat
2. predikat
3. objekat
4. rečca nicht

Ich esse den Apfel nicht. (Ja ne jedem jabuke).

Sastavljanje reči u rečenicu koja prikazuje stanje kretanja u prezentu i tu je modalan glagol ide ovako:

1. subjekat
2. predikat (modalan glagol)
3. rečca nicht
4. predlog (+ član)
5. član (nije obavezan, zbog kombinacije u 4. koraku)
6. objekat
7. predikat (nepromenjeni glagol)

Ich will nicht ins Kino gehen. (Ja ne želim da idem u bioskop).

Upitan

Potvrdan

Sastavljanje reči u rečenicu u upitno-potvrdnom obliku u prezentu ide ovako:

1. subjekat
2. predikat
3. objekat

Esse ich den Apfel? (Jedem li jabuke).

Odričan

Sastavljanje reči u rečenicu u odrično-potvrdnom obliku u prezentu ide ovako:

1. subjekat
2. predikat
3. rečca nicht
4. objekat

Bin ich nicht im Kaufhaus? (Nisam li u robnoj kući).

Sastavljanje reči u rečenicu u odrično-potvrdnom obliku u prezentu, sa imenicom ide ovako:

1. subjekat
2. predikat
3. član kein
4. objekat

Esse ich kein Apfel? (Ne jedem li jabuku).

Sastavljanje reči u rečenicu u odrično-potvrdnom obliku u prezentu, sa imenicom i rečcom nicht ide ovako:

1. subjekat
2. predikat
3. objekat
4. rečca nicht

Esse ich den Apfel nicht? (Ne jedem li jabuku).

Mogu i da se ostave isti redosledi reči u rečenici, samo se daje uzlazni akcenat na kraju reči, samo je taj način reći.

Sa W-upitno-odnosnim pitanjem

Sastavljanje reči u rečenicu koja ima W-upitno-odnosno pitanje i modalan glagol ide ovako:

1. W-upitno-odnosno pitanje
2. predikat
3. subjekat

Was nehme ich. (Šta uzimam).

Oblik sa prilogom

Posle nezavisne rečenice

Nezavisna rečenica bez modalnog glagola

Potvrdan oblik

1. subjekat
2. predikat
3. prilog

Ich laufe morgen. (Sutra trčim).

Odričan oblik

1. subjekat
2. predikat
3. prilog
4. rečca nicht

Ich laufe morgen nicht. (Sutra ne trčim).

Nezavisna rečenica sa modalnim glagolom

Potvrdan oblik

1. subjekat
2. predikat (kao modalan glagol)
3. prilog
4. predikat (kao običan glagol)

Ich werde morgen laufen. (Sutra ću da trčim).

Odričan oblik

1. subjekat
2. predikat (kao modalan glagol)
3. prilog
4. rečca nicht
5. predikat (kao običan glagol)

Ich werde morgen nicht laufen. (Sutra neću da trčim).

Pre nezavisne rečenice

Ovaj oblik se često naziva i V2 oblik, što znači da glagol mora uvek da bude na drugom mestu.

Nezavisna rečenica bez modalnog glagola

Potvrdan oblik

1. prilog
2. predikat
3. subjekat

Morgen laufe ich. (Sutra trčim).

Odričan oblik

1. prilog
2. predikat
3. subjekat
4. rečca nicht

Morgen laufe ich nicht. (Sutra ne trčim).

Nezavisna rečenica sa modalnim glagolom

Potvrdan oblik

1. prilog
2. predikat (kao modalan glagol)
3. subjekat
4. predikat (kao običan glagol)

Morgen werde ich laufen. (Sutra ću da trčim).

Odričan oblik

1. prilog
2. predikat (kao modalan glagol)
3. subjekat
4. rečca nicht
5. predikat (kao običan glagol)

Morgen werde ich nicht laufen. (Sutra neću da trčim).

Oblik sa većinom veznika i sa upitno-odnosnim pridevskim zamenicama

Potvrdan

Kada se pojave veznici, onda redosled ide ovako:

1. veznik
2. subjekat
3. objekat
4. predikat

Wenn du es willst. (Ako ili kada to želiš).

a sa modalnim i običnim glagolom izgleda ovako:

1. veznik
2. subjekat
3. objekat
4. predikat (kao običan glagol)
5. predikat (kao modalan glagol)

Wenn du es haben willst. (Ako ili kada to želiš da imaš).

Ako postoji dalje nezavisna rečenica, redosled reči izgleda ovako

1. veznik
2. subjekat
3. objekat
4. predikat (kao običan glagol)
5. predikat (kao modalan glagol)
6. predikat (kao modalan glagol)
7. subjekat (nije obavezan)
8. objekat
9. predikat (kao običan glagol)

Wenn du es haben willst, kannst es lesen. (Ako (ili kada) to želiš da imaš, možeš ga pročitati).

Ovakav oblik se koristi i sa upitno odnosne zamenice u primeru ove rečenice:

Das ist ein Junge, der sehr klug ist. (Ovo je dečak koji je veoma pametan).

One takođe zavise i od roda i broja imenice.

Odričan

1. veznik
2. subjekat
3. odrični članovi ili objekat (kao zamenica u 3. rodu)
4. objekat (kao imenica) ili odrična rečca
5. predikat

Sa objektom kao imenica

Wenn du kein Buch willst. (Ako (ili kada) ne želiš da imaš knjigu).

Sa objektom kao zamenica

Wenn du es nicht willst. (Ako (ili kada) to ne želiš da imaš).

Ovaj red se isto upotrebljava i sa rečenicama bez veznika i sa prilozima i priloškim odredbama, samo je predikat na 2. mestu.

Sa prilozima

Potvrdan

1. subjekat
2. predikat
3. prilog
4. objekat

Ich kaufe oft Bücher. (Često kupujem knjige).

Odričan

1. subjekat
2. predikat
3. rečca nicht
4. prilog
5. objekat

Ich kaufe nicht oft Bücher. (Ne kupujem često knjige).

Sa priloškim odredbama

Potvrdan

• subjekat
• predikat (može biti i potvrdan i odričan)
• priloška odredba
• objekat ili predikat (kao običan glagol)

Sa objektom

Ich spiele sehr gut Klavier. (Sviram klavir vrlo dobro).

Sa predikatom

Ich kann gut schreiben. (Znam dobro da pišem).

Odričan

• subjekat
• predikat (može biti i potvrdan i odričan)
• rečca nicht
• priloška odredba
• objekat ili predikat (kao običan glagol)

Sa objektom

Ich spiele nicht gut Klavier. (Ne sviram dobro klavir).

Sa predikatom

Ich kann nicht gut schreiben. (Ne znam dobro da pišem).

Kada postoji dva modalna i jedan običan glagol

Potvrdan

1. subjekat
2. prekidat (kao običan glagol)
3. objekat
4. prekidat (kao običan glagol)
5. prekidat (kao modalan glagol)

Ich möchte Klavier spielen können. (Želim da mogu da sviram klavir).

Odričan

1. subjekat
2. prekidat (kao modalan glagol)
3. rečca nicht
4. veznik dass
5. subjekat
6. objekat
7. prekidat (kao običan glagol)
8. prekidat (kao modalan glagol)

Ich möchte nicht Klavier spielen können. (Ne želim da mogu da sviram klavir).

Adverbijalne rečenice

Glavni članak: Adverbijalne rečenice u nemačkom jeziku

Priloške rečenice su po sintaksičnom statusu i funkciji, zavisne klauze. Njihov drugi naziv su adverbijalne rečenice. Adverbijalne rečenice su rečenice koje nastaju kada se priloške (adverbijalne) odredbe razviju u rečenice. Pošto ima više vrsta adverbijalnih odredaba, to ima više vrsta adverbijalnih rečenica. U nemačkom jeziku su priloške rečenice (nem. die Adverbialsätze) takođe, zavisne klauze, a po značenju se mogu deliti na : lokalne (mesne) rečenice, temporalne (vremenske), komparativne (načinske), konsekutivne (posledične), kauzalne (uzročne) finalne (namerne), kondicionalne (uslovne), koncesivne (iznose smetnju radnje).

Lokalne

Lokalnim se rečenicama opisuje priloška odredba za mesto. Takva rečenica može početi :

1. prilozima - gde, kuda, koliko daleko (nem. wo, wohin, wie weit) i njima odgovaraju prilozi ovde, ovamo, tuda (da, dahin, daher) i ona je uvek relativna.
2. Primeri :

• Ich suchte meine Freundin, wo sie vor einigen Tagen war. (Tražila sam svoju drugaricu tamo gde je bila pre nekoliko dana.)
• Du wirst dorthin gehen, wohin ich dich führe. (Ići ćeš tamo kud te ja vodim.)

Napomena : Istim ovim prilozima mogu počinjati i subjekatske i objekatske rečenice, samo one ne sadrže adverbijalnu odredbu za mesto.

• Es ist ihr nich bekannt, wo ihre Mutter jetzt ist. (Nepoznato joj je gde joj je majka.) - subjekatska rečenica
• Er weiß nicht, wo sie die Zeit verbringt. (On ne zna gde ona provodi vreme.) - objekatska rečenica

Temporalne

Vremenska rečenica opisuje prilošku odredbu za vreme. Radnja može početi sledećim veznicima :

• istovremena radnja (nem. als*, wenn*, da, sobald, sooft, solange, sowie, während*, wie, indem) :
• Primeri :

1. Ich war fünf Jahre alt, als ich den ersten Berg bestieg. (Imao sam pet godina kada sam se popeo na prvu planinu.)
2. Er war immer hier, wenn es von neuem Arbeit gab. (Bio je uvek ovde kada je ponovo bilo posla.)
3. Während er sprach, kam sie ins Zimmer. (Još dok je govorio, došla je u sobu.)
4. Solange es regnet, müssen wir unsere Regenschirme aufspannen. (Sve dok pada kiša, moramo otvoriti kišobrane.)

*während može imati i adverzativno značenje, ali iza njega red reči ostaje neizmenjen, tj. zavisne rečenice.

*Sie fuhr mit dem Zug, während er mit dem Bus fahren wollte. (Ona je otputovala vozom, dok je on hteo da putuje autobusom.)

• prethodna radnja (nem. nachdem*, seit, seitdem, als, wenn, sobald) :
• Primeri :

1. Nachdem wir uns verabschiedet hatten, begaben wir uns nach Hause. (Pošto smo se oprostili, krenuli smo kući.)
2. Seit wir befreundet sind, besuchen wir einander oft. (Otkad smo se sprijateljili, posećujemo se često.)
3. Seitdem ihre Eltern gestorben waren, hatte sie keine Freude mehr am Leben. (Otkako su joj umrli roditelji, nije imala više volje za životom.)

*ako je u glavnoj rečenici perfekat, onda je u vremenskoj futur I - Nachdem er Deutsch gelernt hat, wird er sein Studium beginnen. (Kada bude naučio nemački, započeće svoje studije.)

Razlika između wenn i als

Wenn se upotrebljava za sadašnju, buduću i prošlu radnju koja se ponavlja uvek kad, kad god.

Wenn ich meine Prüfung bestanden habe, dann feiern wir. (Kada budem položio ispit, slavićemo.)

Als se upotrebljava za prošlu radnju koja se jedanput desila u prošlosti, koja se ne ponavlja.

Als ich klein war, hatte ich viele Freunde. (Kada sam bila mala, imala sam puno prijatelja.)

• za naknadnu radnju (nem. ehe, bevor, bis) :
• Primeri :

1. Ehe ich einen Satz schreibe, muss ich auf die Grammatik aufpassen. (Pre nego što napišem rečenicu, moram paziti na gramatiku.)
2. Bevor ich etwas sage, bedenke ich es gut. (Pre nego što nešto kažem, razmislim dobro.)
3. Lange hat sie ihr Kind betrachtet, bis es eingeschlafen ist. (Dugo je posmatrala svoje dete dok nije zaspalo.)

Komparativne rečenice

Ova vrsta rečenica opisuje način radnje glavne rečenice. One pokazuju odnos jednakosti ili nejednakosti prema radnji glavne rečenice i to su, u stvari, komparativne rečenice (nem. die Komparativsätze).

• jednakost se izriče veznikom wie :

1. Alles geht nicht so, wie wir wollen. (Sve ne ide onako, kako želimo.)

• nejednakost se izriče veznikom als

1. Sie weiß mehr, als ich dachte. (Ona zna mnogo više, nego što sam mislila.)

• mogućnost izvršenja radnje i nestvarnost izriče se rečenicama vezanim veznicima (nem. als. als ob, als wenn)
• Iza als. als ob, als wenn stoji po pravilu konjunktiv prezenta.
  • Sie schaut mich an, als ob sie mich nicht verstünde. (Ona me gleda, kao da me ne razume.)
  • Sie schaut mich an, als verstünde sie mich nicht.

Konsekutivne rečenice

Posledične rečenice u nemačkom jeziku iznose posledicu radnje glavne rečenice i počinje veznicima (nem. so - dass, so dass). Ako je u glavnoj rečenici preterit, mora doći do slaganja vremena, odnosno, u zavisnoj rečenici moramo imati preterit.

1. Der Gast schubste die Kellnerin, sodass diese die Suppe verschüttete. (Gost je gurnuo konobaricu tako da je prolila supu.)
2. Bald war genug Geld zusammen, so dass zahlreiche Holzhäuser gebaut werden konnten. (Uskoro se skupilo dovoljno novca, toliko da su se brojne drvene kuće izgradile.)

*Napomena - ako imamo pridev ili prilog koristimo so... dass da bismo naglasili značenje.

1. Er fuhr so rücksichtslos durch die Pfütze, dass er alle Umstehenden schmuzig machte. (Vozio je tako nemilosrdno, da je celu okolinu isprljao.)
2. Er war ein so erfolgreicher Geschäftsmann, dass er in kurzer Zeit viel Geld verdiente. (Bio je tako uspešan poslovni čovek, da je za kratko vreme zaradio mnogo novca.)

Kauzalne rečenice

Ove rečenice koriste veznike (nem. weil, da, zumal). Kauzalne rečenice iznose uzrok radnje glavne rečenice. Korelati ove grupe rečenica su : (nem. daher, darum, deshalb, deswegen, aus diesem Grund). Bitno je napomenuti, da je konjunktor nezavisnih rečenica denn. Njega koristimo kada u nezavisnim rečenicama imamo lični glagolski oblik, a on uvek ide na kraju.

1. Er ist nicht gekommen, weil er Kopfschmerzen hat. (Nije došao, jer ima glavobolju.)
2. Er ist nicht gekommen, denn er hat Kopfschmerzen. (Nije došao, zato što ima glavobolju.)
3. Er ist nicht gekommen, weil der Bus eine Panne hatte. (Nije došao, jer je autobus imao kvar.)
4. Er ist nicht gekommen, denn hatte der Bus eine Panne. (Nije došao, zato što je autobus imao kvar.)

U govornom jeziku počinje rečenica sa weil i kao odgovor na postavljeno pitanje, a veznik da stoji u rečenici koja prethodi glavnoj, jer označava poznati uzrok i prilikom korišćenja ovog veznika, glagol je na drugom mestu, a ne na kraju zavisne rečenice.

Worüber ärgern Sie sich? - Weil ich den Bus versäumt habe. (Zbog čega se ljutite? Jer sam propustila autobus.)

Da wir zusammen arbeiten, kommt er zu mir. (Pošto zajedno radimo, dolazi on prema meni.)

Finalne rečenice

Ova grupa rečenica iznosi nameru ili cilj radnje glavne rečenice i počinje veznicima : (nem. damit, um zu) (prevod: da bi).

Važno je napomenuti, da se finalne rečenice mogu izraziti infinitivnom rečenicom, odnosno, grupom, tj. sa um zu i infinitivom. Kada imamo dva različita subjekta, moramo koristiti veznik damit.

1. Damit der Arzt nichts merkte, versteckte der Kranke die Zigaretten. (Da lekar ne bi primetio, sakrio je pacijent cigarete.)
2. Er trank heiße Milch, damit er leichter einschlafen konnte. (Pio je vruće mleko, da bi lakše mogao da zaspi.)/ Er trank heiße Milch, um leichter einschlafen zu können.

Kako bi se rečenica još skratila, može se upotrebiti infinitivna konstrukcija zu + Infinitiv :

Er trank heiße Milch, um leichter einzuschlafen. (Pio je vruće mleko, da bi lakše zaspao.)

Koncesivne rečenice

Koncesivna rečenica iznosi smetnju radnje glavne rečenice, ali dopušta da se radnja ipak izvrši; ona počinje sa (nem. obwohl, obgleich, obschon, wenn auch noch so). Obgleich i obschon su arhaični oblici ove grupe veznika. Najučestalija upotreba je veznika obwohl. Isti prevod kao i značenje imaju i arhaični i oblici koji su prisutni u savremenom nemačkom jeziku.

1. Obwohl wir uns ständig streiten, sind wir doch gute Freunde. (Iako se često svađamo, dobri smo prijatelji.)
2. Obwohl er schlecht schlief, war er gegen die Pille. (Iako je loše spavao, bio je protiv tablete.)
3. Obgleich er kommen wollte, ist er nicht gekommen. (Iako je hteo doći, nije došao.)

Eliptične rečenice

Eliptične rečenice su nezavisne rečenice u kojima se često izostavljaju neke reči, pa i pojedini delovi, da bi se istaklo samo ono najbitnije u rečenici. Tako se izostavljaju :

• pomoćni glagoli (auksiliarni) i subjekti

Nicht wahr? (Ist es..?) (Zar ne?) Schon zurück! (Već se vratio!)

• deo glagola, ceo glagol ili pridev

Er ist fort (fortgegangen). (Otišao je.)

Mein Sohn ist noch nicht zehn Jahre (alt). (Moj sin nema još ni deset godina.)

• predikat istog značenja

Ich gehe in die Schule, und sie ins Kino (geht). (Ja idem u školu, ona u bioskop.)

• pomoćni glagol kao deo predikata

Ich habe heute geschrieben und gelernt. (Danas sam pisao i učio.)

• subjekat u pesništvu

Kann dir die Hand nicht geben (Uhland). (Ne mogu ti dati ruku (Uland)).

• u ovu vrstu rečenica mogu se ubrojati i rečenični ekvivalenti (Teilsatzäquivalenten)

Ja! Nein! Danke! Bitte! Tag! Morgen! Bis bald! Anwesend! (Prisutan!)

Pravopis i sklapanje reči u jednu reč

Kod nemačke složenice, levi delovi reči modifikuju značenje desnih, npr. Regenschirm (srp. kišobran). Za razliku od srpskog gde se složenice sa većim brojem reči pišu odvojeno (stoga i nemamo utisak da su složenice), u nemačkom se one pišu sastavljeno, npr. Hundehütte (kućica za pse). Što se tiče roda, poslednja reč u složenici ima glavni rod, npr. die Freizeit (srp. slobodno vreme, jer je reč die Zeit poslednja reč).

Nemački pravopis, za razliku od drugih, zahteva pisanje imenica velikim slovom, čak iako nisu na početku rečenice. Kao i kod drugih zapadnogermanskih jezika, i u nemačkom kada se navodi ime jezika, piše se velikim početnim slovom, npr.: Die Deutsche Sprache (nemački jezik).

Najduža zvanična reč u nemačkom jeziku je Donau­dampf­schiff­fahrts­elektrizitäten­haupt­betriebs­werk­bau­unter­beamten­gesellschaft (Pod-državno preduzeće za izgradnju glavnog depoa Dunavske pare) od 80 slova.

Kada se u engleskom koristi zamenica it, tada se i u nemačkom koristi zamenica es.

Kada će se neka imenica opet ponavljati, a nalazi se u složenici i razdvaja se od neke imenice, kao i kod drugih germanskih jezika, onda se na ovu imenicu od koje se ta imenica razdvaja dodaje -, npr.: Zweit- oder Fremdsprache (drugi ili strani jezik).