Граматика немачког језика

Немачки језик
Deutsche Sprache, Deutsch
Изговор	[ˈdɔʏtʃ]
Говори се у	Немачка Аустрија Швајцарска Лихтенштајн и у 37 других држава.
Број говорника	матерњи: 105 милиона, секундарни: 80 милиона (недостаје датум)
Језичка породица	индоевропски германски западногермански лабски германски високонемачки средњонемачки Немачки језик
Писмо	латиница (немачки алфабет)
Званични статус
Службени језик у	Аустрија Белгија Италија (Болцано (округ)) Немачка Лихтенштајн Луксембург Швајцарска Европска унија Даље званични језик: Крахуле, Словачка (Службени језик општине) Намибија (Национални језик; службени језик 1984–90) Пољска (Помоћни језик у 22 градским општинама у војводству Опоље) Ватикан (Административни и управни језик Швајцарске гарде)
Признати мањински језик у	Чешка Данска Мађарска Намибија Румунија Словачка Пољска Русија (Азов) Украјина Италија (Фурланија-Јулијска крајина, Трентино, Пијемонт, Долина Аосте) Казахстан Бразил (Еспирито Санто) Босна и Херцеговина
Језички кодови
ISO 639-1	de
ISO 639-2	ger (B) deu (T)
ISO 639-3	deu

Граматика немачког одликује то да још увек садржи 4 падежа (номинатив, генитив, датив и акузатив) и 3 рода (мушки, женски и средњи), за разлику од других германских језика који су изгубили падеже и мушки и женски род су се спојили и направили заједнички род.

Слова

Главни чланак: Немачка абецеда

1. A
2. Ä (споредно слово, као српско е)
3. B
4. C
5. D
6. E
7. F
8. G
9. H
10. I
11. J
12. K
13. L
14. M
15. N
16. O
17. Ö (споредно слово, каже се е, али се усне наместе за облик гласа о. Постоји и отворенија варијанта овог гласа)
18. P
19. Q
20. R
21. S
22. ß (споредно слово есцет, чита се с, јер је комбинација два с)
23. T
24. U
25. Ü (споредно слово, каже се и, aли се усне наместе за облик гласа у. Постоји и отворенија варијанта овог слова)
26. V
27. W
28. X
29. Y
30. Z

Слово ß се никада не пише на почетку и увек се пише у средини или на крају, јер је ß комбинација два с.

Читање и фонетика

Главни чланак: Фонетика немачког језика

Читање и фонетика се у овом примеру базирају на стандардном књижевном немачком.

Самогласници

Монофтонзи

• a: [аː] ако је после њега један сугласник
• a: [a] ако је после њега двоструки сугласник
• ä, ae, e: [eː] глас ae је исто што и ä, само се најчешће користи када на тастатури нема слова ä
• ä, ae: [ɛ] ако се после њих налази двоструки сугласник
• e, ä, ae: [ɛː] ако се после њих налази један сугласник
• e: ​[⁠ə⁠]​ се тако чита када се налази на крају или при крају речи или у префиксима ge- и be-
• er: [ɐ] се тако чита на крају речи. Не важи за једносложне речи
• i: [ɪ]​
• ie: [iː]​ не важи за стране речи и државе које се завршавају на -ien
• o: [⁠ɔ⁠​]​ када се после њега налази двоструки сугласник
• o, оw: [oː] када се после њега налази један сугласник. Глас оw се углавном налази код имена насеља
• ö, oe: [​øː⁠] (или мукло е), каже се е, само се скупе усне у круг као да ће се рећи о. Oвако се читају ако се после њих налази један сугласник. Глас oe је исто што и ö, само се најчешће користи када на тастатури нема слова ö
• ö, oe: [​œ⁠] овако се читају ако се после њих налази двоструки сугласник. Отвореније је од гласа [​øː⁠]
• r: [ɐ̯] када је на крају слога или када после њега постоје још неки сугласници у једносложној речи, нпр.: erst (први). Крај слога је у немачком најчешће после самогласника
• u: [​uː⁠⁠] овако се чита ако се после њега налази један сугласник
• u: [​ʊ⁠⁠] овако се чита ако се после њега налази двоструки сугласник
• ü, ue, ui, y: [yː] (или фућкајуће и), каже се и, само се скупе усне у круг као да ће се рећи у. Овако се читају ако се после њих налази један сугласник. Глас ue је исто што и ü, само се најчешће користи када на тастатури нема слова ü
• ü, ue, ui, y: [​ʏ⁠] овако се читају ако се после њих налази двоструки сугласник. Треба наговестити да је овај глас отворенији од гласа [​yː⁠]

У примерима је већ примећено да се самогласници разликују по дужини у зависности од тога где се налазе. У истим случајевима када су продужени може да се после њих налазе и h, ß и када се ss користи уместо ß, пример: Höhle [h​øːlə], Mühle [ˈmyːlə] и Straße [ˈʃtʁaːsə].

Такође, када се налази африкат [p͡f] и неколико различитих сугласника после самогласника, тада се самогласник кратко чита, нпр.: gültig: [ˈgʏ⁠ltɪç].

Кратки самогласници се углавном јављају код неколико различитих сугласника и два удвостручена сугласника.

Треба рећи да се понекада одступа од правила читања најчешће код грађења речи или појединих позајмљеница. Нпр., у речи zuerst се глас ue чита баш онако како је написано, а не [​ʏ⁠] или [yː].

Дифтонзи

• ei, ai, ey, ay: [aɪ̯]​
• au: [aʊ̯]​
• eu, äu, aeu: [ɔʏ] или [ɔɪ̯]

Eu се тако не чита само у речима Museum (музеј), Eureka (еурека), Feuilleton (чланак) и код позајмљеница које се завршавају на -eur

Сугласници

• c: [t͡s] (испред e, i & y)
• c: [k] у осталим случајевима. Када је c само како год се чита (да није у диграфима ch и ck) се налази у страним речима и властитим именима
• ch: [x] (ређе као [χ]) када се налази после слова a, o & u
• ch: [ç] када је у осталим случајевима. То је меко х
• chs: [ks] једино не важи код речи nächst
• ck, k: [k]
• el: [l̩] се тако чита на крају речи, осим ако слово l није двоструко
• em: [m̩] се тако чита на крају речи
• en: [n̩] се тако чита на крају речи
• f, ph, v: [f] диграф ph се углавном налази код речи грчког порекла
• g: [g]
• h: [-] не чита се уопште када је у средини речи
• j: [j]
• ng: [ŋ]
• nk: [ŋk]
• pf: [​p͡f​]
• qu: [kv]
• r, rh: [ʁ] или [ʀ] у осталим случајевима. Слично звуче и оба настају код грла
• s: [z] пре самогласника
• sch: [ʃ]
• sp: [ʃp] се тако чита када је на почетку речи или у изведеним речима које користе реч која почиње на sp
• ss, ß: [s]
• st: [ʃt] се тако чита када је на почетку речи или у изведеним речима које користе реч која почиње на st
• t, dt, th: [t]
• tsch, tzsch, zsch: [t͡ʃ] гласови tzsch и zsch се углавном налазе код имена
• ti: [t͡sɪ̯] на крају или при крају речи латинског порекла које се завршавају на наставке -tion, -tia, -tial, -tiar, -tiär, -tie, -tiell, -tient, -tiös, -tium
• w: [v]
• z, tz: [t͡s] једино не важи ово за реч Quiz

Двострука слова се читају као и да је само једно написано.

Понекада се одступа од правила читања најчешће код грађења речи. Нпр., у речима Walhai и enthalten се слово h се чита.

Када су нека имена или стране речи у питању, одступа се од правила читања, нпр.: Verb, Alkohol или Johann.

Специјална комбинација

• ig: [ɪç]​ на крају речи, чак и када се дода слово t или реч keit.

Гласови код позајмљеница

• dsch: [d͡ʒ]​ када се тај глас транскрибује на немачки
• g: [ʒ]​ код француских позајмљеница, када је g из француских позајмљеница испред e, i и y.

Звучни гласови на крају речи и пре безвучног сугласника

Гласови на крају речи или пре безвучног сугласника се читају као:

• b: [p]
• g: [k]
• d: [t]
• w: [f]

Безвучни сугласници у немачком, али и у српском су: [p], [t], [k], [s], [ʃ], [t͡ʃ], [f], [h] и [t͡s]. Немачки такође поседује безвучне гласове [x], [χ] и [ç]. Не поседује безвучни глас [t͡ɕ] и звучне [d͡ʑ], [d͡ʒ] и [ʒ] у својим речима, искључиво у позајмљеницама. Ако испада да се неки од звукова који не постоји у немачком, као нпр., у речи Dschungel, значи да је глас транскрибован (прилагођен језику на ком се преводи) на немачки.

Остала слова и гласови, сем ових у правилу читања, читају се као и у српском.

Примери где се они гласови употребљавају

Самогласници

Монофтонзи

• a - [аː]: kam
• a - [a]: Kamm
• ä, ae, e- [eː]: stehlen
• ä, ae, e - [ɛ]: stellen
• e, ä, ae - [ɛː]: Käse, Pflege
• e - ​[⁠ə⁠]​: besprechen, gewinnen, bitte
• er - [ɐ]: weiter, Teilnehmer
• i - [ɪ]​: Schnitt, Mittwoch
• ie - [iː]: Wien, bieten
• o - [⁠ɔ⁠​]​: offen, Holz
• o, оw - [oː]: Ofen
• ö, oe - [​øː⁠]: Höhle, Österreich (као изузетак), König
• ö, oe - [​œ⁠]: Löffel, öffnen
• r - [ɐ̯]: jährlich, erfahren, Tier, Stern
• u - [​uː⁠⁠]: Zug
• u - [​ʊ⁠⁠]: Mutter, Verwendung
• ü, ue, ui, y - [yː]: Mühle, über, Hygiene, typisch
• ü, ue, ui, y - [​ʏ⁠]: Müller, Füller, Uelzen

Дифтонзи

• ei, ai, ey, ay - [aɪ̯]​: Fleisch, Main, Steyr, Haydn
• au - [aʊ̯]​: auf, laufen
• eu, äu, aeu - [ɔʏ] или [ɔɪ̯]: Deutschland, Eule

Сугласници

• c - [t͡s]: Jacek, Mercedes
• c - [k]: Cottbus, Marcus
• ch - [x]: machen, beachten
• ch - [ç]: ich, Rechnung
• chs - [ks]: sechs, Achsen
• ck, k - [k]: Knie, Rücken
• el - [l̩]: Nahrungsmittel, Löffel
• em - [m̩]: großem
• en - [n̩]: zeichnen, malen
• f, ph, v - [f]: Frage, Phänomen, verstehen
• g - [g]: Geist, gültig
• h - [-]: Fahrer, froh
• j - [j]: Jahr, jung
• ng - [ŋ]: Junge, Erklärung
• nk - [ŋk]: Bank
• pf - [​p͡f​]: Pfirsich, Pflege, Apfel
• qu - [kv]: bequem, Quatsch, Quelle
• r, rh - [ʁ] или [ʀ]: Rechner, Rücken
• s - [z]: Seite, gesamt
• sch - [ʃ]: Schweiz, schlafen
• sp - [ʃp]: sprechen, abspielen
• ss, ß - [s]: Spaß, essen
• st - [ʃt]: Straße, Stück, Stein, Frühstück, Liechtenstein
• t, dt, th - [t]: Tür, Stadt, Thema
• tsch, tzsch, zsch - [t͡ʃ]: Deutsch, Nietzsche
• ti - [t͡sɪ̯]: Navigation, Patient
• w - [v]: Wasser, Wetter
• z, tz - [t͡s]: Zeichnung, Herz, Matratze

Специјална комбинација

• ig - [ɪç]​: sonnig, Geschwindigkeit, beschäftigt

Звучни гласови на крају речи и пре безвучног сугласника

• b - [p]: ab, Abschnitt
• g - [k]: Tag, gesagt
• d - [t]: spielend

Лица

• 1. Ich (ја)
• 2. Du (ти)
• 3. Er, Sie, Es (он, она, оно)
• 1. Wir (ми)
• 2. Ihr (ви)
• 3. sie (они, оне, она)/Sie (Ви, заменица за персирање (формални говор), односно, слична је као заменица Ви у српском)

У немачком, када се неко уводи у причу, лична заменица је обавезна. Међутим, ако се та особа још увек спомиње, лична заменица други пут није обавезна, нпр:

Ich heiße ... und (ich) bin ... (Jahre alt). (Ја се зовем ... и имам ... година).

Глагол "бити"

Глагол бити је sein.

• 1. Ich bin
• 2. Du bist
• 3. Er, Sie, Es ist
• 1. Wir sind
• 2. Ihr seid
• 3. sie/Sie sind

Основни појмови

• Hallo - здраво
• Guten Morgen - добро јутро
• Guten Tag - добар дан
• Guten Abend - добро вече
• (Auf) Wiedersehen - довиђења
• Wie geht's (Wie geht es dir/Wie geht's dir) - како си/сте, како иде
• Danke - хвала
• Bitte - молим, изволи/изволите, нема на чему
• Ich heiße - Ја се зовем
• Ich bin ... (Jahre alt) - Ја имам ... година
• ja - да
• nein - не

Када се углавном обраћа старијој или непознатој особи, у немачком се углавном јави са Guten Tag.

Основни бројеви

• 1 eins
• 2 zwei
• 3 drei
• 4 vier
• 5 fünf
• 6 sechs
• 7 sieben
• 8 acht
• 9 neun
• 10 zehn
• 11 elf
• 12 zwölf
• 13 dreizehn
• 14 vierzehn
• 15 fünfzehn
• 16 sechzehn
• 17 siebzehn
• 18 achtzehn
• 19 neunzehn
• 20 zwanzig
• 21 einundzwanzig
• 30 dreißig
• 40 vierzig
• 50 fünfzig
• 60 sechzig
• 70 siebzig
• 80 achtzig
• 90 neunzig
• 100 (ein)hundert
• 1000 (ein)tausend

Бројеви који су после 20, а да нису десетице, као и код многих других германских језика, праве се увек оваквом комбинацијом: јединица + везник und + десетица. Притом се све то пише заједно.

Чланови и родови

Главни чланак: Граматички и природни род у немачком језику

У немачком постоје три рода: мушки, женски и средњи (са множином као један засебан род, где нема три иста иста у множини), где постоје три одређена и два неодређена члана за једнину, а за множину постоји само одређен члан die. Постоји такође и одрични члан kein (који се такође употребљава и у множини) :

Der - означава мушки род ;

Die - означава женски род ;

Das - означава средњи род ;

Die - означава множину.

Ово су неодређени чланови:

Ein - означава мушки и средњи род ;

Eine - означава женски род.

Ово су одрични чланови (који имају идентичне облике и употребу као и неодређени чланови, само што постоји један и за множину):

Kein - означава мушки и средњи род ;

Keine - означава женски род и множину.

Сви они се мењају у одређеним ситуацијама, тј. у промени падежа или броја именице.

Падежи и њихова функција

У немачком постоје 4 падежа. То су: номинатив, генитив, датив и акузатив.

Номинатив

Номинатив се у немачком баш као и у српском употребљава када се ради о граматичком субјекту.

Генитив

Генитив се углавном користи када се исказује нека припадност, нпр. у реченици: Das ist das Telefon eines Freundes (ово је пријатељов телефон). За овај падеж је у мушком и средњем роду обавезно да се дода наставак при деклинацији. Генитив личних заменица не постоји. Када се мисли да имена особа имају генитив, то се углавном мисли овако: Das ist Martins Telefon (oво је Мартинов телефон). У осталим случајевима се генитив не употребљава (и за имена).

Датив

Датив се користи баш као и у српском да се неком нешто намењује или предлаже. Такође, српски локатив је у немачком датив. Постоји такође и исказивање припадности када се исказује са предлогом von, нпр. у реченици Das ist das Telefon von einem Freund (ово је пријатељов телефон). Такав начин се настоји да се чешће употребљава него генитив да би се језик олакшао. Једино где не може да се замени за генитив јесте када је у питању везник wegen (због) као у реченици Wegen der Autobahn (због аутопута). За овај падеж је у множини обавезан наставак. Баш као и у српском, тако се датив у немачком користи када је неко стање мировања, када се тело не креће, односно када приповедач који прича о себи или некој другој особи која не хода, не иде или не трчи. Нпр. у реченици Ich bin im Zug (у возу сам). Предлог im је комбинација предлога in (у) и члана мушког или средњег рода (у овом случају мушког рода) у дативу dem. Та комбинација може и за предлоге an (на, као у српском примеру на зиду), von (од, када замењује генитив), zu (значење је као и енглеско to, али се на њега налепи само m, када су у питању мушки и средњи род, односно r, када је у питању женски род) и bei (код). Међутим, ако се предлог завршава на сугласник, склони се тај последњи сугласник и тек онда залепи m, када су у питању мушки и средњи род. Нпр.: Im Kino и In dem Kino. Не може такође да се лепи ни за један предлог слово r да се покаже да је у питању женски род, осим за предлог zu. А ако се употребљава датив за стање кретања, казало би се, нпр.: Ich gehe zum Kino (идем до биоскопа).

Акузатив

Акузатив се користи баш као и у српском, када се исказује неки прави објекат или када се исказује нечија припадност, нпр. у реченицама Ich habe einen Termin (имам састанак) и Für einen Bruder (за брата). Такође се користи када хоће да се искаже неко стање кретања, нпр. у реченици Ich gehe in den Park (идем у парк). Када се неки предлози налазе са именицом и чланом средњег рода, онда се предлог и члан спајају, нпр.: Ich gehe ins Kaufhaus. Овде су се предлог in и члан das спојили, само што се од члана узима слово s и ставља на предлог. Исто се може применити и код предлога an, auf и für.

Деклинација и облици

Чланови

Одређени

Ево табеле деклинације одређених чланова и члана множине:

Падеж	мушки	средњи	женски	множина
Номинатив	der	das	die
Генитив	des		der
Датив	dem		der	den
Акузатив	den	das	die

Неодређени

Ево табеле деклинације неодређених чланова:

Падеж	мушки	средњи	женски
Номинатив	ein		eine
Генитив	eines		einer
Датив	einem
Акузатив	einen	ein	eine

Одрични

Ево табеле деклинације одричних чланова:

Падеж	мушки	средњи	женски	множина
Номинатив	kein		keine
Генитив	keines		keiner	keiner
Датив	keinem			keinen
Акузатив	keinen	kein	keine

Именице

Немачки је инфлексијски језик - што значи да се односи међу реченичким елементима исказују променом речи, односно додавањем наставака (наставци за падеж, наставци за број, наставци за време за глаголе ...).

Немачке именице спадају у:

• једну од три деклинације
• један од три рода: средњи, женски и мушки. Завршетак речи може да да информацију о роду; за већину именица род не зависи од наставка (за разлику од српског, где су именице које се завршавају сугласником мушког рода, са -а женског, а са -о и -е средњег)
• два броја: једнину и множину (неки језици имају и двојину, нпр. старословенски)
• четири падежа: номинатив, генитив, датив и акузатив (са сличним значењем као и у српском језику)

Иако је немачки инфлексијски језик, у односу на старовисоконемачки, исландски или ферјарски, број наставака је знатно мањи. Три рода нестају у множини, који се понаша као четврти род. Са четири падежа и три рода и множином, постоји укупно 16 комбинација падежа и рода/броја. Додавање наставака на именице је обавезно за генитив мушког и средњег рода, али не за женски род или множину. Са друге стране, наставак је обавезан у дативу множине, осим ако се реч завршава на -n или -s. Постоје и наставци за датив мушког и средњег рода, али се врло ретко срећу, чак ређе него што се нпр. аорист користи у стандардном српском језику када би требало (углавном се мења перфектом). Та врста деклинације се зове н- или слаба деклинација.

Множина именица у немачком се гради на следеће начине:

• -(e)n ; (die Ente, die Enten) ;
• -e ; (der Freund, die Freunde) ;
• -(e)r ; (das Ei, die Eier) ;
• -s ; (das Auto, die Autos) ;
• не промени се: (das Fenster, die Fenster) ;
• ¨ ; (der Mantel, die Mäntel) ;
• ¨ + -e ; (der Stuhl, die Stühle) ;
• ¨ + -er ; (das Buch, die Bücher).

Падеж	Деклинације именице der Mann (човек)	Деклинације именице die Frau (жена)	Деклинације именице das Zimmer (соба)	Деклинације именице die Freunde (пријатељи) (множина)
Номинатив	der Mann	die Frau	das Zimmer	die Freunde
Генитив	des Mannes	der Frau	des Zimmers	der Freunde
Датив	dem Mann	der Frau	dem Zimmer	den Freunden
Акузатив	den Mann	die Frau	das Zimmer	die Freunde

Н- или слаба деклинација

Н- или слаба деклинација је промена одређене групе где именица у свим падежима изузев номинатива једнине, добија наставак -n или -en. Такође, генитив једнине у мушком и средњем роду не добија -s или -es.

Ова деклинација се врши овако:

• Када се именице мушког рода завршавају на -е.

Падеж	Деклинације именице der Hase (зец)		Деклинације именице der Junge (дечак)		Деклинације именице der Deutsche (Немац)
Номинатив	der Hase	die Hasen	der Junge	die Jungen	der Deutsche	die Deutschen
Генитив	des Hasen	der Hasen	des Jungen	der Jungen	des Deutschen	der Deutschen
Датив	dem Hasen	den Hasen	dem Jungen	den Jungen	dem Deutschen	den Deutschen
Акузатив	den Hasen	die Hasen	den Jungen	die Jungen	den Deutschen	die Deutschen

• Одређени број именица мушког рода које означавају мушке особе и животиње, али се не завршавају на -e, такође се деклинирају на исти начин, додајући суфикс -(e)n у свим случајевима осим у номинативу једнине.

Падеж	Деклинације именице der Bauer (фармер)		Деклинације именице der Mensch (човек)		Деклинације именице der Elefant (слон)
Номинатив	der Bauer	die Bauern	der Mensch	die Menschen	der Elefant	die Elefanten
Генитив	des Bauern	der Bauern	des Menschen	der Menschen	des Elefanten	der Elefanten
Датив	dem Bauern	den Bauern	dem Menschen	den Menschen	dem Elefanten	den Elefanten
Акузатив	den Bauern	die Bauern	den Menschen	die Menschen	den Elefanten	die Elefanten

• Именице мушког рода, латинског порекла и завршавају се на:
  • -ant, -and:

Падеж	Деклинације именице der Musikant (музикант)		Деклинације именице der Doktorand (докторант)
Номинатив	der Musikant	die Musikanten	der Doktorand	die Doktoranden
Генитив	des Musikanten	der Musikanten	des Doktoranden	der Doktoranden
Датив	dem Musikanten	den Musikanten	dem Doktoranden	den Doktoranden
Акузатив	den Musikanten	die Musikanten	den Doktoranden	die Doktoranden

• или:
  • -еnt:

Падеж	Деклинације именице der Student (студент)
Номинатив	der Student	die Studenten
Генитив	des Studenten	der Studenten
Датив	dem Studenten	den Studenten
Акузатив	den Studenten	die Studenten

• или:
  • -ist:

Падеж	Деклинације именице der Jurist (правник)
Номинатив	der Jurist	die Juristen
Генитив	des Juristen	der Juristen
Датив	dem Juristen	den Juristen
Акузатив	den Juristen	die Juristen

• или:
  • -at:

Падеж	Деклинације именице der Diplomat (дипломата)
Номинатив	der Diplomat	die Diplomaten
Генитив	des Diplomaten	der Diplomaten
Датив	dem Diplomaten	den Diplomaten
Акузатив	den Diplomaten	die Diplomaten

Изузеци

нпр:

Падеж	Деклинације именице das Herz (срце)
Номинатив	das Herz	die Herzen
Генитив	des Herzens	der Herzen
Датив	dem Herzen	den Herzen
Акузатив	das Herz	die Herzen

Падеж	Деклинације именице der Herr (господин)
Номинатив	der Herr	die Herren
Генитив	des Herrn	der Herren
Датив	dem Herrn	den Herren
Акузатив	den Herrn	die Herren

Придеви

Придеви у немачком се мењају по поређењу, роду, броју и падежу. Углавном стоје испред именице у реченици.

Прављење компаратива и суперлатива

Оно што важи за сваке придеве што се тиче грађе компаратива јесте то што се додаје наставак -еr и суперлатива -sten. У немачком се компаратив гради на следеће начине:

Умлаутизовањем самогласника a, o или u (не увек), па онда додавањем наставка -еr (за компаратив) и -sten (за суперлатив)			Само се додаваје наставак -еr (за компаратив) и -sten (за суперлатив)			Изузеци
Позитив	Компаратив	Суперлатив	Позитив	Компаратив	Суперлатив	Позитив	Компаратив	Суперлатив
arm	ärmer	am ärmsten	reich	reicher	am reichsten	gut	besser	am besten
groß	größer	am größten	häufig	häufiger	am häufigsten	gern	lieber	am liebsten
alt	älter	am ältesten	selten	seltener	am seltensten	viel	mehr	am meisten

Када се неко пореди да је исто што и то, онда се каже овако:

Er ist so groß wie ich (Висок је као ја).

Али када се неко пореди у компаративу, онда се каже овако:

Er ist größer als ich (Виши је него ја или виши је од мене).

Када се каже да је неко нпр. највиши нешто, онда се каже овако:

Er ist der größte Junge (Он је највиши дечак).

Такође, за суперлатив када је неодређени објекат, онда се каже овако:

Was am besten zu Ihnen passt? (Шта вам највише одговара?).

Деклинација придева по падежу

Постоје три типа деклинације придева: јака, слаба и мешовита. Јака се користи када нема ниједног члана, слаба када је ту одређени, а мешовита када су ту неодређени члан, присвојне заменице или одрични члан kein.

Јака деклинација придева (деклинација без иједног члана) Падеж Деклинације придева schön (леп) мушки род средњи род женски род множина Номинатив schöner schönes schöne Генитив schönen schöner Датив schönem schöner schönen Акузатив schönen schönes schöne

Слаба деклинација придева (деклинација са одређеним чланом) Падеж Деклинације придева groß (велик) мушки род средњи род женски род множина Номинатив große großen Генитив großen Датив Акузатив großen große großen

Мешовита деклинација придева (деклинација са неодређеним чланом, присвојним заменицама или одричним чланом kein) Падеж Деклинација придева wild (дивљи) мушки род средњи род женски род множина Номинатив wilder wildes wilde wilden Генитив wilden Датив Акузатив wilden wildes wilde wilden

Заменице

Именичке заменице

Личне именичке заменице

У немачком, генитив за личне заменице не постоји. Деклинација личних заменица је приказана у табели:

Једнина	Номинатив	ich (ја)	du (ти)	er, sie, es (он, она, оно)
	Генитив/Датив	mir	dir	ihm, ihr, ihm
	Акузатив	mich	dich	ihn, sie, es
Множина	Номинатив	wir (ми)	ihr (ви)	sie/Sie (они, оне, она/Ви)
	Генитив/Датив	uns	euch	ihnen/Ihnen
	Акузатив			sie/Sie

W-упитно-односна питања

• 1. wer (ко)
• 2. was (шта)
• 3. welcher, welche, welches, (који, која, које)
• 4. wie (како) (понекада има значење и који)
• 5. wann (када) (не као предлог)
• 6. wessen (чији, чија, чије)
• 7. wo (где) (у стању мировања, односно када се употребљава датив)
• 8. wohin (где, куда) (у стању кретања, односно када се употребљава акузатив)
• 9. warum, wieso, weshalb, wozu (зашто, што, из којег разлога, због чега) (свеједно је који се употреби, јер у суштини имају исто значење)

Ево како се поједини деклинирају, који се могу деклинирати:

Падеж	wer	welcher
		welcher (мушки род)	welches (средњи род)	welche (женски род)
Номинатив	wer	welcher	welches	welche
Генитив	wes	welches		welcher
Датив	wem	welchem
Акузатив	wen	welchen	welches	welche

Редни бројеви

Када су у питању редни бројеви, додају се само наставци t, te, tes или ten, зависно од рода и падежа. То све важи од 1 до 19, јер се од 20 па надаље додају само наставци st, ste, stes или sten. Слично функционишу као придеви. Ево табеле:

Јака деклинација редних бројева Падеж Деклинација редног броја zweit (други) мушки род средњи род женски род множина Номинатив zweiter zweites zweite Генитив zweiten zweiter Датив zweitem zweiter zweiten Акузатив zweiten zweites zweite

Слаба деклинација редних бројева Падеж Деклинација редног броја viert (четврти) мушки род средњи род женски род множина Номинатив vierte vierten Генитив vierten Датив Акузатив vierten vierte vierten

Мешовита деклинација редних бројева Падеж Деклинација редног броја neunt (девети) мушки род средњи род женски род Номинатив neunter neuntes neunte Генитив neunten Датив Акузатив neunten neuntes neunte

Ево и изузетака:

• 1 erst
• 3 dritt
• 7 siebt
• 8 acht

Промена глагола

Немачки глаголи се мењају према:

• једној од две конјугације, слабој и јакој. Постоји око 200 глагола који се неправилно мењају.
• три лица: првом, другом и трећем
• два броја: једнини и множини
• три начина: индикатив, кондиционал (субјунктив и кондиционал се у немачком не разликују) и императив
• два рода: актив и пасив; пасив се дели на статички и динамички.
• два проста времена (презент, претерит) и 4 сложена времена (перфекaт, плусквамперфект, футур, футур II)

Такође постоје бројни начини да се прошири значење основног глагола коришћењем више префикса, нпр. er (један од префикса који мења значење глагола) + fahren (возити) = erfahren (искусити, сазнати).

Помоћни глаголи

Главни чланак: Ауксилијарни глаголи у немачком језику

Помоћни глаголи у немачком су: haben (имати), sein (бити) и werden (постати).

sein

презент	претерит	партицип II
ich bin	ich war	gewesen
du bist	du warst
er/sie/es ist	er/sie/es war
wir sind	wir waren
ihr seid	ihr wart
sie/Sie sind	sie/Sie waren

haben

презент	претерит	партицип II
ich habe	ich hatte	gehabt
du hast	du hattest
er/sie/es hat	er/sie/es hatte
wir haben	wir hatten
ihr habt	ihr hattet
sie/Sie haben	sie/Sie hatten

werden

презент	претерит	партицип II
ich werde	ich wurde	geworden
du wirst	du wurdest
er/sie/es wird	es/sie/es wurde
wir werden	wir wurden
ihr werdet	ihr wurdet
sie/Sie werden	sie/Sie wurden

Партицип I

Партицип I је облик који се користи за описивање радње која се дешава истовремено са радњом која се прича у реченици. Може такође имати улогу придева или прилога (као глаголски прилог). Гради се искључиво суфиксом -(e)nd.

Пример глагола spielen (играти, свирати): spiel- + -end = spielend

Пример реченице са функцијом придева: Der spielende Junge (дечак који се игра или разиграни дечак).

Пример реченице са функцијом прилога: Er kam redend nach Hause (дошао је кући причајући).

Партицип II

Партицип II је облик који се користи за грађење прошлог времена (перфекта и плусквамперфекта), футура II, као и пасива. Уједно представља и глаголски придев трпни. Гради се префиксом ge-, граматичком основом глагола и суфиксом -t (код правилних глагола), односно код неправилних остаје наставак -en, тј., дода се само префикс ge-. Постоје и мешовити, код којих се средина мало промени и дода само суфикс -t. Међутим, њих је свега неколико. Не мора увек да правилни глагол има и правилни партицип. Сваки партицип иде на крај реченице или зависне реченице (ако постоји нека независна).

Правилни глаголи

Пример глагола spielen (играти, свирати): ge- + spiel- + -t = gespielt

Правилни глагол са неправилним партиципом

Пример глагола gehen (ићи): ge- + gangen = gegangen

Неправилни глаголи

Пример глагола lesen (читати): ge- + lesen = gelesen

Мешовити глаголи

Пример глагола nennen (назвати, називати): ge- + nann- + -t = genannt

Пасив

За пасив се употребљава помоћни глагол werden (постати) и партицип II.

Динамички

У немачком се динамички пасив може исказати на два начина:

1. Das Buch liest man (Реч man овде значи нешто као заменица се у српском).
2. Das Buch wird gelesen.

Оба значе: књига се чита.

Статички

У немачком се статички пасив баш као и динамички може исказати на два начина:

1. Das Buch las man (Реч man овде значи нешто као заменица се у српском).
2. Das Buch wurde gelesen.

Оба значе: књига се читала или књига је прочитана.

Индикатив

Презент

Инфинитивни наставак за све глаголе у немачком је -(e)n.

Правилна промена

Правилна промена глагола kommen (доћи):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich komme	wir kommen
2. лице	du kommst	ihr kommt
3. лице	er, sie, es kommt	sie/Sie kommen

Пошто немачки садржи конјугацију, онда се изгуби наставак за инфинитив. За прво лице једнине, наставак је е, за друго st, а за треће t. За прво лице множине, глагол је као у инфинитиву, за друго t, а за треће или друго лице у формалном облику, исто као и за прво лице, глагол је као у инфинитиву.

Промена са раздвојивим префиксом

Сем префикса ver-, er-, be-, ent-, unter-, emp-, ge- и понекада über-, сви остали су развојиви од глагола. Раздвојиви префикси увек иду на крај реченице или на крај зависне реченице (ако постоји нека независна).

Промена са раздвојивим префиксом aufstehen (устати):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich stehe ... auf	wir stehen ... auf
2. лице	du stehst ... auf	ihr steht ... auf
3. лице	er, sie, es steht ... auf	sie/Sie stehen ... auf

Неправилна промена

Око 80 глагола у немачком је неправилно и у презенту, и у претериту. Њихов партицип II је такође неправилан. Такође, када су глаголи неправилни у презенту, најчешће су њихово 2. и 3. лице једнине неправилни, а остали правилни.

Неправилна промена глагола haben (имати):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich habe	wir haben
2. лице	du hast	ihr habt
3. лице	er, sie, es hat	sie/Sie haben

Глаголи који се завршавају са d или t за глаголе који имају већ један сугласник и после њега и алвеоларни сугласник и на крају инфинитивни наставак en, у другом лицу множине оставља e, ради лакшег изговора. Такви глаголи нису неправилни.

Пример тих глагола finden (наћи, пронађи и сматрати):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich finde	wir finden
2. лице	du findest	ihr findet
3. лице	er, sie, es findet	sie/Sie finden

Исто то важи и а глаголе који се завршавају са z или tz и на крају инфинитивни наставак en, у другом лицу једнине изоставља s код конјугације. Такви глаголи такође нису неправилни.

Пример тих глагола tanzen (плесати):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich tanze	wir tanzen
2. лице	du tanzt	ihr tanzt
3. лице	er, sie, es tanzt	sie/Sie tanzen

Модални глагол

Модални глаголи се у једнини неправилно мењају, али главна њихова карактеристика јесте да су прво и треће лице једнине потпуно исто.

Модални глаголи у немачком су: mögen (волети), können (моћи, знати, умети), sollen (требати), dürfen (смети) и wollen (желети, хтети).

Пример мењања глагола wollen (желети, хтети):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich will	wir wollen
2. лице	du willst	ihr wollt
3. лице	er, sie, es will	sie/Sie wollen

Глаголи са повратном заменицом

Као у српском и неким другим германским језицима, тако и у немачком постоје повратне заменице да се направи повратни глаголски облик.

Пример мењања глагола sich ärgern (љутити се):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich ärgere mich	wir ärgern uns
2. лице	du ärgerst dich	ihr ärgert euch
3. лице	er, sie, es ärgert sich	sie/Sie ärgern sich

Треба рећи да повратна заменица не иде на крај реченице.

Перфекат

Перфекат се у немачком гради помоћним глаголима haben (користи се за глаголе са прелазним и повратним глаголским родом) и sein (користи се за глаголе који приказују стање кретања, али и поједине глаголе са непрелазним глаголским родом) и партиципом глагола.

Пример глагола spielen (играти, свирати):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich habe ... gespielt	wir haben ... gespielt
2. лице	du hast ... gespielt	ihr habt ... gespielt
3. лице	er, sie, es hat ... gespielt	sie/Sie haben ... gespielt

Претерит

Претерит је врста простог прошлог времена у које се глагол мења у други облик без помоћног глагола да покаже прошло време. Ово време се такође користи за модалне глаголе. Оно што је специфично за претерит јесте то што су прво и треће лице једнине као и код модалних глагола потпуно исти.

У говорном језику се доста слабије користи од перфекта.

Правилна промена

На правилне глаголе се дода инфинитивни наставак -ten. У правилне глаголе такође спадају и модални глаголи (иако је претерит глагола mögen у ствари mochten).

Правилна промена глагола spielen (доћи):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich spielte	wir spielten
2. лице	du spieltest	ihr spieltet
3. лице	er, sie, es spielte	sie/Sie spielten

Неправилна промена

Око 120 глагола у немачком је неправилно само у претериту, као и њихов партицип. Њихови облици се морају учити напамет.

Пример мењања глагола sein (бити):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich war	wir waren
2. лице	du warst	ihr wart
3. лице	er, sie, es war	sie/Sie waren

Пример мењања глагола haben (имати):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich hatte	wir hatten
2. лице	du hattest	ihr hattet
3. лице	er, sie, es hatte	sie/Sie hatten

Плусквамперфекат

Плусквамперфекат је исто што и перфекат, само што су глаголи haben и sein у претериту. Као и у српском, представља радњу која се десила у далекој прошлости.

Пример глагола spielen (играти, свирати):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich hatte ... gespielt	wir hatten ... gespielt
2. лице	du hattest ... gespielt	ihr hattet ... gespielt
3. лице	er, sie, es hatte ... gespielt	sie/Sie hatten ... gespielt

Футур I

Футур I се гради помоћним глаголом werden и на крају реченице или крај првог дела неке изречене радње која се завршава запетом иде обичан глагол који је у инфинитиву. Представља будуће време, баш као и у српском.

Мењање глагола werden (постати):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich werde	wir werden
2. лице	du wirst	ihr werdet
3. лице	er, sie, es wird	sie/Sie werden

Глагол werden се потпуно за 2. и 3. лице једнине неправилно мења. У 2. лицу остаје наставак -st, али нестаје d и e се у i претвара, а у 3. лицу нема наставка -t, већ d остаје и e се такође као и за 2. лице у i претвара. За 2. лице множине -e остаје због лакшег и логичнијег изговора.

Пример глагола kommen (доћи):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich werde ... kommen	wir werden ... kommen
2. лице	du wirst ... kommen	ihr werdet ... kommen
3. лице	er, sie, es wird ... kommen	sie/Sie werden ... kommen

Футур II

Футур II је слично што и футур I, само што глагол постаје партицип и на крају после партиципа се додаје глагол у инфинитиву haben (имати). Глаголски је начин који представља радњу која може да се догоди у будућности, али и не мора (као и у српском).

Пример глагола spielen (играти, свирати):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich werde ... gespielt haben	wir werden ... gespielt haben
2. лице	du wirst ... gespielt haben	ihr werdet ... gespielt haben
3. лице	er, sie, es wird ... gespielt haben	sie/Sie werden ... gespielt haben

Конјуктив

Конјуктив I

Конјуктив I је облик глагола којим се исказује индиректан говор, тј., време којим се препричава нешто што је неко рекао, нпр.: Er sagt, er habe keine Zeit (он каже да нема времена). Такође се користи и у неким фразама, нпр.: Es lebe die Nation (живела нација). Овај субјунктив се гради глаголом у презенту. Оно што га одликује јесте то што су 1. и 3. лице једнине потпуно идентични и што се за 2. лице једнине и множине оставља -e.

Пример мењања глагола sein (бити):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich sei	wir seien
2. лице	du sei(e)st	ihr sei(e)t
3. лице	er, sie, es sei	sie/Sie seien

Пример мењања глагола haben (имати):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich habe	wir haben
2. лице	du habest	ihr habet
3. лице	er, sie, es habe	sie/Sie haben

Пример мењања глагола schreiben (писати):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich schreibe	wir schreiben
2. лице	du schreibest	ihr schreibet
3. лице	er, sie, es schreibe	sie/Sie schreiben

Конјуктив II

Конјуктив II је облик глагола који показује неке претпоставке или изражавање жеља. Сличан је као српски потенцијал, што занчи да се исказује њиме нека жеља или могућност коју би волели да остваримо. Овај субјунктив се гради глаголом у претериту. На тај глаголу у претериту ако могу, додају се умлаути и у 1. и 3. лицу једнине се додаје -e, ако га није било. Оно што га одликује јесте то што су 1. и 3. лице једнине потпуно идентични и што се за 2. лице једнине и множине оставља -e. Помоћни глаголи haben (имати), sein (бити) и werden (постати) имају свој облик. Мада, многи неправилни глаголи такође имају свој облик грађења. Сви остали правилни глаголи се граде конјуктивом претерита werden (постати).

Пример мењања глагола sein (бити):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich wäre	wir wären
2. лице	du wärest	ihr wäret
3. лице	er, sie, es wäre	sie/Sie wären

Пример мењања глагола haben (имати):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich hätte	wir hätten
2. лице	du hättest	ihr hättet
3. лице	er, sie, es hätte	sie/Sie hätten

Пример мењања глагола werden (постати):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich würde	wir würden
2. лице	du würdest	ihr würdet
3. лице	er, sie, es würde	sie/Sie würden

У овај облик глагола се често убраја и глагол möchten (желети, хтети), јер је конјуктив претерита глагола mögen (желети, хтети).

Императив

Императив или заповедни начин у немачком се прави на четири начина:

Обраћање једној особи у неформалном облику (обраћање особи на du (ти))

Одбије се инфитивни наставак -en или -n (чак се и -n одбија за неке глаголе који се завршавају на -en) и уклони заменица (заменица може да и остави, али иде на друго место):

1. Lerne (dir) diese Lektion! (научи ову лекцију)
2. Geh (dir) dorthin! (иди тамо)

Обраћање већем броју људи (обраћање особама на ihr (ви))

Не мења се ништа, сем тога што глагол одлази на прво место и што се уклони заменица (заменица може да и остави, али иде на друго место):

1. Lernt (euch) diese Lektion! (научите ову лекцију)
2. Geht (euch) dorthin! (идите тамо)

Обраћање већем броју људи у првом лицу (обраћање особама на wir (ми))

Не мења се такође ништа, сем тога што глагол одлази на прво место и остаје лична заменица:

1. Lernen wir diese Lektion! (научимо ову лекцију)
2. Gehen wir dorthin! (идимо тамо)

Обраћање једној особи у облику персирања (формалном облику) (обраћање особи на Sie (Ви))

Не мења се такође ништа, сем тога што глагол одлази на прво место и остаје лична заменица:

1. Lernen Sie diese Lektion! (научите ову лекцију)
2. Gehen Sie dorthin! (идите тамо)

Такође, када се ово време глагола користи, лепше је додати после глагола ова три облика: bitte, mal, bitte mal. Такође, сва три значе молим.

Синтакса и састављање реченице

Основни облик синтаксе је у немачком по ставу субјекат - предикат - објекат када нема ништа пре субјекта. Када је у питању одричан облик, ту постоји речца nicht за глаголе, а за именице одрични члан kein. Може да се употреби и речца nicht, али онда иде после објекта, односно именице. Притом, тај начин одричења са речцом nicht код именица је редак.

Најобичнији ред речи у реченици

Потврдан

Састављање речи у реченицу у презенту иде овако:

1. субјекат
2. предикат
3. објекат

Ich esse den Apfel. (Ја једем јабуке).

или овако:

1. објекат
2. предикат
3. субјекат (искључиво као заменица)

Den Apfel esse ich. (Ја једем јабуке).

Састављање речи у реченицу у презенту и ту је модалан глагол иде овако:

1. субјекат
2. прекидат (као модалан глагол)
3. објекат
4. предикат

Ich will ins Kino gehen. (Ја желим да идем у биоскоп).

Исти овај редослед речи се употребљава и са два обична глагола, сем што овај други који иде на крај реченице добија предлог zu, као и што што се после зависне реченице (ако је зависна прва) односно независне (ако је независна прва) дода запета. Ево пример:

Ich habe vor, Klavier zu spielen. (Ја планирам да свирам клавир).

Међутим, када су ту глаголи са раздвојивим префиксом, zu се смешта између префикса и глагола. Притом се све то пише заједно. Ево пример:

Ich habe vor, aufzustehen. (Ја планирам да устанем).

Одричан

Састављање речи у реченицу у одричном облику у презенту иде овако:

1. субјекат
2. предикат
3. речца nicht
4. објекат

Ich bin nicht zu Hause. (Ја сам код куће).

Састављање речи у реченицу у одричном облику у презенту, где је именица, иде овако:

1. субјекат
2. предикат
3. члан kein
4. објекат

Ich esse keinen Apfel. (Ја не једем јабуке).

Састављање речи у реченицу у одричном облику у презенту, где је именица, а оставља се речца nicht иде овако:

1. субјекат
2. предикат
3. објекат
4. речца nicht

Ich esse den Apfel nicht. (Ја не једем јабуке).

Састављање речи у реченицу која приказује стање кретања у презенту и ту је модалан глагол иде овако:

1. субјекат
2. предикат (модалан глагол)
3. речца nicht
4. предлог (+ члан)
5. члан (није обавезан, због комбинације у 4. кораку)
6. објекат
7. предикат (непромењени глагол)

Ich will nicht ins Kino gehen. (Ја не желим да идем у биоскоп).

Упитан

Потврдан

Састављање речи у реченицу у упитно-потврдном облику у презенту иде овако:

1. субјекат
2. предикат
3. објекат

Esse ich den Apfel? (Једем ли јабуке).

Одричан

Састављање речи у реченицу у одрично-потврдном облику у презенту иде овако:

1. субјекат
2. предикат
3. речца nicht
4. објекат

Bin ich nicht im Kaufhaus? (Нисам ли у робној кући).

Састављање речи у реченицу у одрично-потврдном облику у презенту, са именицом иде овако:

1. субјекат
2. предикат
3. члан kein
4. објекат

Esse ich kein Apfel? (Не једем ли јабуку).

Састављање речи у реченицу у одрично-потврдном облику у презенту, са именицом и речцом nicht иде овако:

1. субјекат
2. предикат
3. објекат
4. речца nicht

Esse ich den Apfel nicht? (Не једем ли јабуку).

Могу и да се оставе исти редоследи речи у реченици, само се даје узлазни акценат на крају речи, само је тај начин рећи.

Са W-упитно-односним питањем

Састављање речи у реченицу која има W-упитно-односно питање и модалан глагол иде овако:

1. W-упитно-односно питање
2. предикат
3. субјекат

Was nehme ich. (Шта узимам).

Облик са прилогом

После независне реченице

Независна реченица без модалног глагола

Потврдан облик

1. субјекат
2. предикат
3. прилог

Ich laufe morgen. (Сутра трчим).

Одричан облик

1. субјекат
2. предикат
3. прилог
4. речца nicht

Ich laufe morgen nicht. (Сутра не трчим).

Независна реченица са модалним глаголом

Потврдан облик

1. субјекат
2. предикат (као модалан глагол)
3. прилог
4. предикат (као обичан глагол)

Ich werde morgen laufen. (Сутра ћу да трчим).

Одричан облик

1. субјекат
2. предикат (као модалан глагол)
3. прилог
4. речца nicht
5. предикат (као обичан глагол)

Ich werde morgen nicht laufen. (Сутра нећу да трчим).

Пре независне реченице

Овај облик се често назива и V2 облик, што значи да глагол мора увек да буде на другом месту.

Независна реченица без модалног глагола

Потврдан облик

1. прилог
2. предикат
3. субјекат

Morgen laufe ich. (Сутра трчим).

Одричан облик

1. прилог
2. предикат
3. субјекат
4. речца nicht

Morgen laufe ich nicht. (Сутра не трчим).

Независна реченица са модалним глаголом

Потврдан облик

1. прилог
2. предикат (као модалан глагол)
3. субјекат
4. предикат (као обичан глагол)

Morgen werde ich laufen. (Сутра ћу да трчим).

Одричан облик

1. прилог
2. предикат (као модалан глагол)
3. субјекат
4. речца nicht
5. предикат (као обичан глагол)

Morgen werde ich nicht laufen. (Сутра нећу да трчим).

Облик са већином везника и са упитно-односним придевским заменицама

Потврдан

Када се појаве везници, онда редослед иде овако:

1. везник
2. субјекат
3. објекат
4. предикат

Wenn du es willst. (Ако или када то желиш).

а са модалним и обичним глаголом изгледа овако:

1. везник
2. субјекат
3. објекат
4. предикат (као обичан глагол)
5. предикат (као модалан глагол)

Wenn du es haben willst. (Ако или када то желиш да имаш).

Ако постоји даље независна реченица, редослед речи изгледа овако

1. везник
2. субјекат
3. објекат
4. предикат (као обичан глагол)
5. предикат (као модалан глагол)
6. предикат (као модалан глагол)
7. субјекат (није обавезан)
8. објекат
9. предикат (као обичан глагол)

Wenn du es haben willst, kannst es lesen. (Ако (или када) то желиш да имаш, можеш га прочитати).

Овакав облик се користи и са упитно односне заменице у примеру ове реченице:

Das ist ein Junge, der sehr klug ist. (Ово је дечак који је веома паметан).

Оне такође зависе и од рода и броја именице.

Одричан

1. везник
2. субјекат
3. одрични чланови или објекат (као заменица у 3. роду)
4. објекат (као именица) или одрична речца
5. предикат

Са објектом као именица

Wenn du kein Buch willst. (Ако (или када) не желиш да имаш књигу).

Са објектом као заменица

Wenn du es nicht willst. (Ако (или када) то не желиш да имаш).

Овај ред се исто употребљава и са реченицама без везника и са прилозима и прилошким одредбама, само је предикат на 2. месту.

Са прилозима

Потврдан

1. субјекат
2. предикат
3. прилог
4. објекат

Ich kaufe oft Bücher. (Често купујем књиге).

Одричан

1. субјекат
2. предикат
3. речца nicht
4. прилог
5. објекат

Ich kaufe nicht oft Bücher. (Не купујем често књиге).

Са прилошким одредбама

Потврдан

• субјекат
• предикат (може бити и потврдан и одричан)
• прилошка одредба
• објекат или предикат (као обичан глагол)

Са објектом

Ich spiele sehr gut Klavier. (Свирам клавир врло добро).

Са предикатом

Ich kann gut schreiben. (Знам добро да пишем).

Одричан

• субјекат
• предикат (може бити и потврдан и одричан)
• речца nicht
• прилошка одредба
• објекат или предикат (као обичан глагол)

Са објектом

Ich spiele nicht gut Klavier. (Не свирам добро клавир).

Са предикатом

Ich kann nicht gut schreiben. (Не знам добро да пишем).

Када постоји два модална и један обичан глагол

Потврдан

1. субјекат
2. прекидат (као обичан глагол)
3. објекат
4. прекидат (као обичан глагол)
5. прекидат (као модалан глагол)

Ich möchte Klavier spielen können. (Желим да могу да свирам клавир).

Одричан

1. субјекат
2. прекидат (као модалан глагол)
3. речца nicht
4. везник dass
5. субјекат
6. објекат
7. прекидат (као обичан глагол)
8. прекидат (као модалан глагол)

Ich möchte nicht Klavier spielen können. (Не желим да могу да свирам клавир).

Адвербијалне реченице

Главни чланак: Адвербијалне реченице у немачком језику

Прилошке реченице су по синтаксичном статусу и функцији, зависне клаузе. Њихов други назив су адвербијалне реченице. Адвербијалне реченице су реченице које настају када се прилошке (адвербијалне) одредбе развију у реченице. Пошто има више врста адвербијалних одредаба, то има више врста адвербијалних реченица. У немачком језику су прилошке реченице (нем. die Adverbialsätze) такође, зависне клаузе, а по значењу се могу делити на : локалне (месне) реченице, темпоралне (временске), компаративне (начинске), консекутивне (последичне), каузалне (узрочне) финалне (намерне), кондиционалне (условне), концесивне (износе сметњу радње).

Локалне

Локалним се реченицама описује прилошка одредба за место. Таква реченица може почети :

1. прилозима - где, куда, колико далеко (нем. wo, wohin, wie weit) и њима одговарају прилози овде, овамо, туда (da, dahin, daher) и она је увек релативна.
2. Примери :

• Ich suchte meine Freundin, wo sie vor einigen Tagen war. (Тражила сам своју другарицу тамо где је била пре неколико дана.)
• Du wirst dorthin gehen, wohin ich dich führe. (Ићи ћеш тамо куд те ја водим.)

Напомена : Истим овим прилозима могу почињати и субјекатске и објекатске реченице, само оне не садрже адвербијалну одредбу за место.

• Es ist ihr nich bekannt, wo ihre Mutter jetzt ist. (Непознато јој је где јој је мајка.) - субјекатска реченица
• Er weiß nicht, wo sie die Zeit verbringt. (Он не зна где она проводи време.) - објекатска реченица

Темпоралне

Временска реченица описује прилошку одредбу за време. Радња може почети следећим везницима :

• истовремена радња (нем. als*, wenn*, da, sobald, sooft, solange, sowie, während*, wie, indem) :
• Примери :

1. Ich war fünf Jahre alt, als ich den ersten Berg bestieg. (Имао сам пет година када сам се попео на прву планину.)
2. Er war immer hier, wenn es von neuem Arbeit gab. (Био је увек овде када је поново било посла.)
3. Während er sprach, kam sie ins Zimmer. (Још док је говорио, дошла је у собу.)
4. Solange es regnet, müssen wir unsere Regenschirme aufspannen. (Све док пада киша, морамо отворити кишобране.)

*während може имати и адверзативно значење, али иза њега ред речи остаје неизмењен, тј. зависне реченице.

*Sie fuhr mit dem Zug, während er mit dem Bus fahren wollte. (Она је отпутовала возом, док је он хтео да путује аутобусом.)

• претходна радња (нем. nachdem*, seit, seitdem, als, wenn, sobald) :
• Примери :

1. Nachdem wir uns verabschiedet hatten, begaben wir uns nach Hause. (Пошто смо се опростили, кренули смо кући.)
2. Seit wir befreundet sind, besuchen wir einander oft. (Откад смо се спријатељили, посећујемо се често.)
3. Seitdem ihre Eltern gestorben waren, hatte sie keine Freude mehr am Leben. (Откако су јој умрли родитељи, није имала више воље за животом.)

*ако је у главној реченици перфекат, онда је у временској футур I - Nachdem er Deutsch gelernt hat, wird er sein Studium beginnen. (Када буде научио немачки, започеће своје студије.)

Разлика између wenn и als

Wenn се употребљава за садашњу, будућу и прошлу радњу која се понавља увек кад, кад год.

Wenn ich meine Prüfung bestanden habe, dann feiern wir. (Када будем положио испит, славићемо.)

Als се употребљава за прошлу радњу која се једанпут десила у прошлости, која се не понавља.

Als ich klein war, hatte ich viele Freunde. (Када сам била мала, имала сам пуно пријатеља.)

• за накнадну радњу (нем. ehe, bevor, bis) :
• Примери :

1. Еhe ich einen Satz schreibe, muss ich auf die Grammatik aufpassen. (Пре него што напишем реченицу, морам пазити на граматику.)
2. Bevor ich etwas sage, bedenke ich es gut. (Пре него што нешто кажем, размислим добро.)
3. Lange hat sie ihr Kind betrachtet, bis es eingeschlafen ist. (Дуго је посматрала своје дете док није заспало.)

Компаративне реченице

Ова врста реченица описује начин радње главне реченице. Оне показују однос једнакости или неједнакости према радњи главне реченице и то су, у ствари, компаративне реченице (нем. die Komparativsätze).

• једнакост се изриче везником wie :

1. Alles geht nicht so, wie wir wollen. (Све не иде онако, како желимо.)

• неједнакост се изриче везником als

1. Sie weiß mehr, als ich dachte. (Она зна много више, него што сам мислила.)

• могућност извршења радње и нестварност изриче се реченицама везаним везницима (нем. als. als ob, als wenn)
• Иза als. als ob, als wenn стоји по правилу конјунктив презента.
  • Sie schaut mich an, als ob sie mich nicht verstünde. (Она ме гледа, као да ме не разуме.)
  • Sie schaut mich an, als verstünde sie mich nicht.

Консекутивне реченице

Последичне реченице у немачком језику износе последицу радње главне реченице и почиње везницима (нем. so - dass, so dass). Ако је у главној реченици претерит, мора доћи до слагања времена, односно, у зависној реченици морамо имати претерит.

1. Der Gast schubste die Kellnerin, sodass diese die Suppe verschüttete. (Гост је гурнуо конобарицу тако да је пролила супу.)
2. Bald war genug Geld zusammen, so dass zahlreiche Holzhäuser gebaut werden konnten. (Ускоро се скупило довољно новца, толико да су се бројне дрвене куће изградиле.)

*Напомена - ако имамо придев или прилог користимо so... dass да бисмо нагласили значење.

1. Er fuhr so rücksichtslos durch die Pfütze, dass er alle Umstehenden schmuzig machte. (Возио је тако немилосрдно, да је целу околину испрљао.)
2. Er war ein so erfolgreicher Geschäftsmann, dass er in kurzer Zeit viel Geld verdiente. (Био је тако успешан пословни човек, да је за кратко време зарадио много новца.)

Каузалне реченице

Ове реченице користе везнике (нем. weil, da, zumal). Каузалне реченице износе узрок радње главне реченице. Корелати ове групе реченица су : (нем. daher, darum, deshalb, deswegen, aus diesem Grund). Битно је напоменути, да је конјунктор независних реченица denn. Њега користимо када у независним реченицама имамо лични глаголски облик, а он увек иде на крају.

1. Еr ist nicht gekommen, weil er Kopfschmerzen hat. (Није дошао, јер има главобољу.)
2. Er ist nicht gekommen, denn er hat Kopfschmerzen. (Није дошао, зато што има главобољу.)
3. Er ist nicht gekommen, weil der Bus eine Panne hatte. (Није дошао, јер је аутобус имао квар.)
4. Er ist nicht gekommen, denn hatte der Bus eine Panne. (Није дошао, зато што је аутобус имао квар.)

У говорном језику почиње реченица са weil и као одговор на постављено питање, а везник da стоји у реченици која претходи главној, јер означава познати узрок и приликом коришћења овог везника, глагол је на другом месту, а не на крају зависне реченице.

Worüber ärgern Sie sich? - Weil ich den Bus versäumt habe. (Због чега се љутите? Јер сам пропустила аутобус.)

Da wir zusammen arbeiten, kommt er zu mir. (Пошто заједно радимо, долази он према мени.)

Финалне реченице

Ова група реченица износи намеру или циљ радње главне реченице и почиње везницима : (нем. damit, um zu) (превод: да би).

Важно је напоменути, да се финалне реченице могу изразити инфинитивном реченицом, односно, групом, тј. са um zu и инфинитивом. Када имамо два различита субјекта, морамо користити везник damit.

1. Damit der Arzt nichts merkte, versteckte der Kranke die Zigaretten. (Да лекар не би приметио, сакрио је пацијент цигарете.)
2. Er trank heiße Milch, damit er leichter einschlafen konnte. (Пио је вруће млеко, да би лакше могао да заспи.)/ Er trank heiße Milch, um leichter einschlafen zu können.

Како би се реченица још скратила, може се употребити инфинитивна конструкција zu + Infinitiv :

Er trank heiße Milch, um leichter einzuschlafen. (Пио је вруће млеко, да би лакше заспао.)

Концесивне реченице

Концесивна реченица износи сметњу радње главне реченице, али допушта да се радња ипак изврши; она почиње са (нем. obwohl, obgleich, obschon, wenn auch noch so). Obgleich и obschon су архаични облици ове групе везника. Најучесталија употреба је везника obwohl. Исти превод као и значење имају и архаични и облици који су присутни у савременом немачком језику.

1. Obwohl wir uns ständig streiten, sind wir doch gute Freunde. (Иако се често свађамо, добри смо пријатељи.)
2. Obwohl er schlecht schlief, war er gegen die Pille. (Иако је лоше спавао, био је против таблете.)
3. Obgleich er kommen wollte, ist er nicht gekommen. (Иако је хтео доћи, није дошао.)

Елиптичне реченице

Елиптичне реченице су независне реченице у којима се често изостављају неке речи, па и поједини делови, да би се истакло само оно најбитније у реченици. Тако се изостављају :

• помоћни глаголи (ауксилиарни) и субјекти

Nicht wahr? (Ist es..?) (Зар не?) Schon zurück! (Већ се вратио!)

• део глагола, цео глагол или придев

Er ist fort (fortgegangen). (Отишао је.)

Mein Sohn ist noch nicht zehn Jahre (alt). (Мој син нема још ни десет година.)

• предикат истог значења

Ich gehe in die Schule, und sie ins Kino (geht). (Ја идем у школу, она у биоскоп.)

• помоћни глагол као део предиката

Ich habe heute geschrieben und gelernt. (Данас сам писао и учио.)

• субјекат у песништву

Kann dir die Hand nicht geben (Uhland). (Не могу ти дати руку (Уланд)).

• у ову врсту реченица могу се убројати и реченични еквиваленти (Teilsatzäquivalenten)

Ja! Nein! Danke! Bitte! Tag! Morgen! Bis bald! Anwesend! (Присутан!)

Правопис и склапање речи у једну реч

Код немачке сложенице, леви делови речи модификују значење десних, нпр. Regenschirm (срп. кишобран). За разлику од српског где се сложенице са већим бројем речи пишу одвојено (стога и немамо утисак да су сложенице), у немачком се оне пишу састављено, нпр. Hundehütte (кућица за псе). Што се тиче рода, последња реч у сложеници има главни род, нпр. die Freizeit (срп. слободно време, јер је реч die Zeit последња реч).

Немачки правопис, за разлику од других, захтева писање именица великим словом, чак иако нису на почетку реченице. Као и код других западногерманских језика, и у немачком када се наводи име језика, пише се великим почетним словом, нпр.: Die Deutsche Sprache (немачки језик).

Најдужа званична реч у немачком језику је Donau­dampf­schiff­fahrts­elektrizitäten­haupt­betriebs­werk­bau­unter­beamten­gesellschaft (Под-државно предузеће за изградњу главног депоа Дунавске паре) од 80 слова.

Када се у енглеском користи заменица it, тада се и у немачком користи заменица es.

Када ће се нека именица опет понављати, а налази се у сложеници и раздваја се од неке именице, као и код других германских језика, онда се на ову именицу од које се та именица раздваја додаје -, нпр.: Zweit- oder Fremdsprache (други или страни језик).