Pređi na sadržaj

Грбавац (pripovetka)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Grbavac
Ilustracija iz 1893.
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovThe Adventure of the Crooked Man
AutorArtur Konan Dojl
ZemljaUjedinjeno Kraljevstvo
Jezikengleski
Izdavanje
Datum1893.
Hronologija
PrethodnikRejgejtska vlastela
NaslednikStalni pacijent

„Grbavac” (engl. The Adventure of the Crooked Man) je jedna od 56 pripovedaka o Šerloku Holmsu koje je napisao Artur Konan Dojl i osma je priča u Memoarima Šerloka Holmsa. Objavljena je u britanskom časopisu The Strand Magazine u julu 1893. godine, kao i američkom časopisu Harper's Weekly istog meseca.[1]

Dojl je smestio ovu pripovetku na petnaesto mesto na svojoj listi devetnaest omiljenih priča o Holmsu.[2]

Radnja[uredi | uredi izvor]

Šerlok Holms dolazi u posetu doktoru Votsonu kasno jedne večeri da mu ispriča o slučaju na kojem je radio, kao i da ga pozove da bude svedok završne faze istrage. Pukovnik Džejms Barkli iz olderšotskog puka pronađen je mrtav, očigledno ubijen, a njegova supruga, Nensi, je glavna osumnjičena. Pukovnikove kolege oficiri su prilično zbunjeni njegovom sudbinom, jer je većina njih oduvek verovala da su on i Nensi srećan par. Međutim, tokom godina su primetili da je pukovnik delovao više vezan za svoju ženu nego ona za njega. Takođe su primetili da je pukovnik ponekad imao napade duboke depresije i neraspoloženja bez očiglednog razloga.

Kočijaš sluša kako se Barklijevi svađaju, ilustracija iz 1893. godine

Kao oženjen oficir, pukovnik je živeo sa svojom suprugom u vili izvan logora u Olderšotu, a jedne večeri je Nensi izašla uveče sa svojom komšinicom, gospođicom Morison, zbog posla koji je bio povezan sa njenom crkvom, i vratila se nedugo zatim. Ušla je u retko korišćenu jutarnju sobu i zamolila sobaricu da joj donese čaj, što je za Nensi bilo neobično. Čuvši da mu se žena vratila, pukovnik joj se pridružio u jutarnjoj sobi. Kočijaš ga je video kako ulazi i to je bio poslednji put da je viđen živ.

Roletne u jutarnjoj sobi bile su podignute, a staklena vrata koja izlaze na travnjak bila su otvorena. Kada je sobarica donela čaj, čula je raspravu između Nensi i njenog muža i čula je kako Nensi izgovara ime „David”. Dovela je drugu sluškinju i kočijaša, koji su došli i prisluškivali. Nensi je bila veoma ljuta i vikala je kakva je kukavica njen muž; njegove reči su bile mekše i manje jasne. Odjednom, pukovnik je povikao, začuo se tresak, a Nensi je vrisnula.

Holms, Votson i „Grbavac”, ilustracija iz 1893. godine

Shvativši da se nešto strašno upravo dogodilo, kočijaš je pokušao da na silu otvori zaključana vrata, ali nije mogao. Setio se spoljnih staklenih vrata i izašao napolje da kroz njih uđe u sobu. Ušavši, otkrio je da se Nensi onesvestila, a da je pukovnik ležao mrtav u lokvi sopstvene krvi. Kočijaš je pozvao policiju i lekarsku pomoć, a takođe je, na svoje iznenađenje, ustanovio da ključ nije u zaključanim vratima iznutra. Čak i tokom detaljne pretrage nisu uspeli da ga pronađu. U jutarnjoj sobi pronađeno je i neobično oružje nalik palici. Iako je osoblje videlo pukovnikovu kolekciju oružja, ne prepoznaje ovo oružje.

Holms veruje da slučaj nije onakav kakav se u početku čini. Iako je osoblje sasvim sigurno da je čulo samo glasove pukovnika i njegove supruge, Holms je uveren da je treća osoba ušla u prostoriju u trenutku pukovnikove smrti i, iz nekog razloga, pobegla sa ključem. Ovo Holms zaključuje na osnovu tragova pronađenih na putu, na travnjaku i u jutarnjoj sobi. Što je još čudnije, izgleda da je tajanstveni čovek doveo životinju sa sobom. Sudeći po tragovima stopala koje je napravila, životinja je dugačka sa kratkim patuljastim nogama, poput lasice ili čokota, ali je veća od bilo koje od tih životinja. Takođe je ostavila tragove kandži na zavesi, što je navelo Holmsa da zaključi da je u pitanju mesožder, jer je blizu zavese bio kavez za ptice.

Holms je siguran da gospođica Morison drži ključ misterije i u pravu je. Ona tvrdi da ne zna ništa o razlogu svađe između njenih komšija, ali kada joj Holms kaže da bi se Nensi lako mogla suočiti sa optužbom za ubistvo, ona oseća da može izneveriti svoje obećanje i ispriča sve. U svom kratkom izlasku, njih dve su srele grbavog, deformisanog starca koji je nosio drvenu kutiju. Podigao je pogled ka Nensi i prepoznao ju je, a i ona njega. Nensi je zamolila gospođicu Morison da nastavi bez nje jer je očigledno trebalo da razgovara o privatnoj stvari sa ovim čovekom. Vratila se veoma ljuta i naterala je svoju prijateljicu da se zakune da neće ništa reći o incidentu, tvrdeći da je taj čovek njen bivši poznanik koga su zatekla teška vremena.

Ovo dodatno olakšava Holmsov slučaj. On zna da u okolini ne može biti mnogo ljudi ovog opisa, i ubrzo ga identifikuje kao Henrija Vuda i odlazi sa Votsonom da ga poseti sledećeg dana u njegovoj sobi. Vud objašnjava sve. Bio je desetar u istom puku kao i pukovnik Barkli, koji je u to vreme još bio narednik, u vreme indijske pobune 1857. godine. Takođe u to vreme, on i Barkli su se borili za Nensinu ruku. Henri nije bio deformisan i izgledao je mnogo bolje u to vreme. Puk je bio ograničen na svoje naselje zbog previranja u Indiji, a voda je nestala, između ostalih problema. Zatražen je dobrovoljac da izađe i pozove pomoć, a Henri se dobrovoljno prijavio da to učini. Narednik Džejms Barkli — kasnije pukovnik — uputio je Henrija na najbezbedniji put kojim treba da krene. Ali dok je Henri putovao duž rute, napadnut je i zarobljen, pri čemu je ostao bez svesti. Kada je došao k sebi, zaključio je iz onoga što je znao na lokalnom jeziku, kojim su govorili njegovi otmičari, da ga je narednik Barkli izdao neprijatelju, vođen jednim motivom — da se otarasi Henrija kako bi mogao da ima Nensi za sebe. Henri je bio više puta mučen, zbog čega se deformisao, proveo godine kao rob, a zatim kao lutalica, zarađivao novac kao mađioničar, a kada je ostario, čeznuo je da se vrati u Englesku. Potražio je vojnike i sa njima se vratio u svoju zemlju.

Onda je, sasvim slučajno, te večeri sreo Nensi, koja je bila šokirana kada je saznala da je živ. Međutim, iako to ona nije znala, pratio ju je kući i bio svedok svađe, jer su roletne bile podignute, a staklena vrata otvorena. Popeo se preko niskog zida i ušao u sobu. Apolektični napad izazvan njegovim prizorom ubio je pukovnika na licu mesta, a Nensi se onesvestila. Henri je tada prvo pomislio da otvori unutrašnja vrata i pozove pomoć, i uzeo je ključ od sada onesvešćene Nensi da to učini. Shvativši da je situacija za njega izgledala veoma loše i da bi i on sam mogao biti optužen za ubistvo, umesto toga je odlučio da pobegne, zaustavivši se tek toliko da povrati Tedija, svog mungosa kojeg je koristio u svojim mađioničarskim trikovima, a koji je pobegao iz drvene kutije. Međutim, ispustio je svoj štap, čudno oružje koje je kasnije pronađeno, i nehotice je odneo ključ sa sobom.

Istraga je već oslobodila Nensi, nakon što je pronađen uzrok pukovnikove smrti — apopleksija (Henri je tvrdio da je pukovnik bio mrtav pre nego što je zadobio svoju očigledno smrtonosnu ranu na glavi od udaranja u branik kamina, a stručnjaci su očigledno došli do istog zaključka).

Što se tiče „Davida”, ovo je očigledno bio prekor u kojem je Nensi uporedila svog muža sa biblijskim kraljem, koji je Batsabinog muža Uriju premestio u zonu sa teškim borbama kako bi bio ubijen, ostavljajući Davidu slobodu da se oženi Urijinom ženom.

Komentar[uredi | uredi izvor]

„Elementarno, dragi moj Votsone” je često citirana izjava Šerloka Holmsa. Međutim, Holms to nikada nije rekao ni u jednoj priči ser Artura Konana Dojla. Međutim, u ovoj priči, on je najbliži tome:

„Imam prednost što znam tvoje navike, dragi moj Votsone,” rekao je.
…
„Odlično!” uzviknuo sam.
„Elementarno,” rekao je on.

Adaptacija mreže Granada Television preokreće često citirano „Elementarno, dragi moj Votsone” završavajući tako što je Votson zaključio da je Holms potražio odlomak u Bibliji otkako su se vratili kući iz Olderšota. Kada Holms pita Votsona kako je znao, on je odgovorio „Elementarno, dragi moj Holmse” nakon što je objasnio kako je došao do svog zaključka.

Tačan datum dešavanja ove priče nije poznat, ali pošto je Nensi bila u braku „više od trideset godina” i pošto je indijska pobuna izbila 1857, čini se da je datum negde posle 1887. godine. Prvi Votsonovi redovi govore o tome ova priča se dogodila u „leto” neposredno posle njegovog venčanja, što je bilo 1889. godine; tako da bi leto 1889. bilo tačno.

Istorija objavljivanja[uredi | uredi izvor]

Pripovetka je objavljena u britanskom časopisu The Strand Magazine u julu 1893. godine, kao i u američkom časopisu Harper's Weekly 8. jula iste godine. Takođe je objavljena u američkom izdanju časopisa The Strand Magazine u avgustu 1893.[1] Priča je objavljena sa sedam ilustracija Sidneja Padžeta u ovom časopisu,[3] kao i sa dve ilustracije V. H. Hajda u časopisu Harper's Weekly.[4] Uvrštena je u Memoare Šerloka Holmsa,[3] koji su objavljeni u decembru 1893. u Velikoj Britaniji i u februaru 1894. u SAD.[5]

Adaptacije[uredi | uredi izvor]

Film i televizija[uredi | uredi izvor]

Priča je 1923. adaptirana kao kratki nemi film, koji je bio deo filmskog serijala u kome je Eje Norvud glumio Holmsa. Pored njega su se pojavili Hjubert Vilis kao Votson, Gledis Dženings kao gospođa Barkli i Dora de Vinton kao gospođica Morison.[6]

Epizoda serije Avanture Šerloka Holmsa sa Džeremijem Bretom verna je originalu — osim što ovde domaćica, umesto kočijaša, kaže Holmsu o tragu ključa koji nedostaje. Takođe nagoveštava da je Barkli najveći deo svog brzog uspona u činovima od narednika do oficira dugovao, barem delimično, zbog braka sa ćerkom majora pukovskog narednika — a ne zaslugama, pošto je Marfi već bio mladi podoficir u vreme kada je Barkli bio narednik; u vreme priče Marfi je još uvek samo major u „privremenoj” komandi puka. U ovoj epizodi su glumili Norman Džouns kao Henri Vud, Liza Danijeli kao Nensi Barkli, Denis Hotorn kao Džejms Barkli, Fiona Šo kao gospođica Morison, Pol Čepmen kao major Marfi, Šela Stivenson kao Džejn, Majkl Lamsden kao mladi Henri Vud, Ketrin Rabet kao mlada Nensi i Džejms Vilbi kao mladi Barkli.

Priča je adaptirana 1999. godine kao epizoda animirane televizijske serije Šerlok Holms u 22. veku, pod nazivom „Grbavac”.[7]

Holms opisuje ovaj slučaj svojoj grupi zavisnika u epizodi „Džinovski pištolj, pun droge” (2013) u TV seriji Elementarno.

Radio[uredi | uredi izvor]

Edit Mejzer je adaptirala ovu priču kao epizodu američke radio-serije Avanture Šerloka Holmsa, koja je emitovana 1. decembra 1930. sa Ričardom Gordonom kao Šerlokom Holmsom i Lijem Lovelom kao dr Votsonom.[8]

Mejzerova je takođe adaptirala priču kao epizodu kasnije američke radio-serije Nove avanture Šerloka Holmsa, sa Bejzilom Ratbonom kao Holmsom i Najdželom Brusom kao Votsonom, koja je emitovana 10. novembra 1940. godine.[9]

Majkl Hardvik je dramatizovao priču kao radio-adaptaciju BBC Light programa iz 1966. godine, kao deo radio serije iz 1952–1969, u kojoj su se pojavili Karlton Hobs u glavnoj ulozi Holmsa i Norman Šeli kao Votson.[10]

Ova pripovetka je dramatizovana za BBC Radio 4 tokom 1992. godine od strane Berta Kulsa kao deo radio-serije iz 1989–1998. u kojoj su glumili Klajv Merison kao Holms i Majkl Vilijams kao Votson. Takođe su se pojavili Brajan Blesed kao Henri Vud i Terens Edmond kao major Marfi.[11] Ova adaptacija sadrži preokret: nakon što je Holms napustio sobu, Votson savetuje Henriju da sačeka neko vreme, a zatim da se vrati Nensi Barkli, i da joj njegovo izobličenje neće biti važno. Henri odgovara dvosmisleno, a stvar je ostala (što se publike tiče) nerešena.

Priča je adaptirana kao epizoda Klasičnih avantura Šerloka Holmsa, radio-serije u američkoj radio-emisiji Imagination Theatre, u kojoj su glumili Džon Patrik Louri kao Holms i Lorens Albert kao Votson. Epizoda je emitovana 2015. godine.[12]

Reference[uredi | uredi izvor]

Napomene
  1. ^ a b Smith 2014, str. 88
  2. ^ „Trivia on Sir Arthur Conan Doyle's Favorite Sherlock Holmes Stories | Trivia Library”. Arhivirano iz originala 18. 02. 2012. g. Pristupljeno 17. 11. 2021. 
  3. ^ a b Cawthorne 2011, str. 86
  4. ^ „Harper's Weekly. v.37 June-Dec.1893.”. HathiTrust Digital Library. Pristupljeno 12. 11. 2020. 
  5. ^ Cawthorne 2011, str. 75
  6. ^ Eyles, Alan (1986). Sherlock Holmes: A Centenary CelebrationNeophodna slobodna registracija. Harper & Row. str. 132. ISBN 0-06-015620-1. 
  7. ^ Barnes, Alan (2011). Sherlock Holmes on Screen. Titan Books. str. 225. ISBN 9780857687760. 
  8. ^ Dickerson 2019, str. 26
  9. ^ Dickerson 2019, str. 96
  10. ^ De Waal, Ronald Burt (1974). The World Bibliography of Sherlock HolmesNeophodna slobodna registracija. Bramhall House. str. 391. ISBN 0-517-217597. 
  11. ^ Bert Coules. „The Memoirs of Sherlock Holmes”. The BBC complete audio Sherlock Holmes. Pristupljeno 12. 12. 2016. 
  12. ^ Wright, Stewart (30. 4. 2019). „The Classic Adventures of Sherlock Holmes: Broadcast Log” (PDF). Old-Time Radio. Pristupljeno 17. 6. 2020. 
Izvori

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Грбавац_(приповетка)&oldid=27720517”