Daglas DC-7

Daglas DC-7
	; Daglas DC-7
Opšti podaci
Namena	putnički, transportni
Posada	4
Broj putnika	99 do 105
Poreklo	SAD
Proizvođač	Daglas (Douglas Aircraft Corporation)
Probni let	maj 1953.
Uveden u upotrebu	1958.
Povučen iz upotrebe	2008.
Status	van upotrebe
Prvi operater	Pan American World Airways
Broj primeraka	338
Dimenzije
Dužina	37,00 m
Visina	10,50 m
Raspon krila	42,00 m
Površina krila	152,00 m²
Masa
Prazan	33.005 kg
Maksimalna	65.000 kg
Pogon
Motori	klipni
Broj motora	4
Fizičke osobine
Klipnoelisni motor	Rajt (Writht R-3350-18EA1 Turbo-Compaund)
Snaga KEM-a	2.535 kW
Snaga KEM-a u ks	3.400 ks
Performanse
Maks. brzina na Hopt.	653 km/h
Ekonomska brzina	570 km/h
Dolet	5.635 do 9.070 km
Plafon leta	7.600 m
Brzina penjanja	318 m/min
Portal Vazduhoplovstvo

Daglas DC-7 (engl. Douglas DC-7) je bio putničko transportni četvoromotorni avion metalne konstrukcije za prevoz 100 putnika koga je proizvodila firma Daglas (Douglas Aircraft Corporation) počevši od 1953. pa do 1958. godine. Bio je poslednji avion u Daglasovoj porodici putničkih aviona na klipno elisni pogon koja je počela sa Daglas DC-1 a završava se sa Daglas DC-7. Nasledio ga je Daglas DC-8 prvi avion iz Daglasove familije koji je pokretan mlaznim motorima.

Projektovanje i razvoj

Avion Daglas DC-7 je nastao na zahtev vazduhoplovne kompanije American Airlines, koja je želela avion za neprekidan let od istočne do zapadne obale SAD što je trajalo oko 8 sati neprekidnog leta. Prethodni avion DC-6B to nije bio u stanju da omogući. Daglas se prihvatio tog posla i prototip aviona Daglas DC-7 koncipiran na osnovu svog uspešnog prethodnika DC-6B i teškog kargo transportnog aviona Daglas C-74 Globemaster. Poleteo je maja meseca 1953. godine a već u novembru iste godine promovisan je neprekidan let od jedne do druge obale SAD. S obzirom da ovako zahtevne linije nisu prolazile bez teškoća Daglas je izbacio varijantu aviona Daglas DC-7B sa povećannom snagom motora i kapacitetom rezervoara za gorivo.

Tehnički opis

DC-7 je niskokrilni putnički avion metalne konstrukcije sa četiri motora na trapezastim krilima aviona, uvlačećim stajnim trapom tipa tricikl sa nosnom nogom sa jednim točkom i dupliranim točkovima na svakoj nozi ispod motora.

Trup aviona je kružnog poprečnog preseka monokok konstrukcije. Na početku trupa se nalazila kabina pilota sa dva sedišta jedno pored drugog, iza pilotske kabine nalazi se prostor za navigatora i stjuardesu i nusporstorije (čajna kuhinja i ostava za hranu), zatim putnička kabina sa dve kolone sedišta i prolazom kroz sredinu kabine. U repu aviona su se nalazili sanitarni prostor i prtljažnik. Ispod poda kabine se nalazio prtljažni prostor.

Rep aviona se sastoji od jednog vertikalnog stabilizatora i kormila pravca i dva horizontalna stabilizatora sa kormilima dubine. Noseće konstrukcije repa su metalne a obloga od aluminijumskog lima pričvršćena zakivcima. Upravljačke površine kormilo pravca i kormilo dubine su metalne konstrukcije obložene aluminijumskim limom.

Varijante aviona Daglas DC-7

DC-7 - osnovna verzija putničkog aviona sa 99 sedipšta,
DC-7B - verzija putničkog aviona sa vovećani rezervoarima za gorivo,
DC-7C - verzija putničkog aviona kao DC-7B sa 105 sedišta,
DC-7D - verzija putničkog aviona,
DC-7F - verzija teretnog (kargo) aviona koja je dobijena konverzijom korišćenih aviona DC-7 i DC-7C,

Operativno korišćenje

Avion Daglas DC-7 proizveden u 338 primeraka u periodu od 1953. do 9. avgusta 1958. godine. U toku svog komercijalonog života aviona Daglas DC-7 je leteo širom sveta, rado su ga koristile avio-kompanije u SAD (PAA, Western, United Air Lines, United, American Arlines System, PSA, TWA, ONA, Nord American, Transocean, NAA,), Kanadi (TCA, Bufalo Airways), Evropi (BCPA, KLM, SAS, Swissair, Icelandair, SABENA), Australiji(Qantas), Južnoj Americi i Južnoj Africi.

Vidi još

Zemlje koje su koristile ovaj avion

Literatura

Francillon, René (1979). McDonnell Douglas Aircraft Since 1920: Vol. 1 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Putnam. ISBN 978-0-87021-428-8.
Berry, Peter; et al. (1967). The Douglas DC-4 (na jeziku: (jezik: engleski)). Tonbridge, Kent, UK: Air-Britain (Historians) Ltd. nema.
Pearcy, Arthur (1995). Douglas Propliners: DC-1–DC-7 (na jeziku: (jezik: engleski)). Shrewsbury, UK: Airlife Publishing. ISBN 978-1-85310-261-5.
Blewett, R. Survivors (2007). Coulden UK: Aviation Classics (na jeziku: (jezik: engleski)). ISBN 978-0-9530413-4-3.
Yenne, Bill (1985). McDonnell Douglas: A Tale of Two Giants (na jeziku: (jezik: engleski)). Greenwich: Connecticut: Bison Books. ISBN 978-0-517-44287-6.
Williams, Nicholas M. (1999). Military Air Transport Service (na jeziku: (jezik: engleski)). Speciality Press. ISBN 978-1-85780-087-6.

Spoljašnje veze

„DC-4/C-54 Skymaster Transport” (na jeziku: (jezik: engleski)). Boeing. Pristupljeno 17. 9. 2010. ^{[mrtva veza]}
„Douglas DC-4/C-54 1943” (na jeziku: (jezik: engleski)). www.aviastar.org. Pristupljeno 17. 9. 2010.
„C-54(DC-4) Skymaster” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. 2004. Pristupljeno 17. 9. 2010. ^{[mrtva veza]}
„The Douglas DC-4” (na jeziku: (jezik: engleski)). www.airliners.net. Pristupljeno 17. 9. 2010.
„Douglas C-54 Skymaster (DC-4)” (na jeziku: (jezik: engleski)). www.militaryfactory.com. Pristupljeno 11. 9. 2010. ^{[mrtva veza]}
„C-54 Skymaster/R5D” (na jeziku: (jezik: engleski)). www.globalsecurity.org. Pristupljeno 17. 9. 2010.
„The Douglas DC-4” (na jeziku: (jezik: engleski)). www.clasic.org. Pristupljeno 17. 9. 2010. ^{[mrtva veza]}
„Douglas C-54 Skymaster” (na jeziku: (jezik: engleski)). www.warbirdalley.com. Pristupljeno 17. 9. 2010.

Normativna kontrola
Državne	Izrael Sjedinjene Države
Ostale	Enciklopedija Britanika 2