Daglas DC-8

Daglas DC-8-50
	; Daglas DC-8
Opšti podaci
Namena	putnički, transportni
Posada	3 člana
Broj putnika	132 do 179
Poreklo	SAD
Proizvođač	Makdonel Daglas
Probni let	30. maj 1958. (DC-8-10)
Uveden u upotrebu	septemabar 1959.
Povučen iz upotrebe	u upotrebi (2010)
Status	Kao kargo i VIP transport
Prvi operater	Junajted erlajns,; Delta erlajns
Broj primeraka	556
Dimenzije
Dužina	45,87 m
Visina	12,91 m
Raspon krila	43,41 m
Površina krila	257,60 m²
Masa
Prazan	60.020 kg
Normalna poletna	147.415 kg
Pogon
Motori	mlazni
Broj motora	4
Fizičke osobine
Turbomlazni motor	Prat end Vitni JT3D
Potisak TMM-a	80,1
Performanse
Ekonomska brzina	933 km/h
Dolet	9 205 km
Plafon leta	11 000 m
Portal Vazduhoplovstvo

Daglas DC-8 (engl. Douglas DC-8) je četvoromotorni mlazni uskotrupni avion. To je prvi mlazni avion koji je razvio Daglas (kasnije 1967. godine, postao deo Makdonel Daglasa) kako bi konkurisao Boingu i njegovom 707. Prvi let je bio 30. maja 1958. Avion je prodavan u 6 osnovnih verzija. Proizvodnja je prekinuta 1972. godine sa 556 proizvedenih komada. Ovaj tip aviona danas ostaje popularan među kargo kompanijama ali ga odavno ne koristi ni jedna za putničke letove.

Projektovanje i razvoj

Daglas je počeo izradu projekta za mlazni avion sredinom 1952. godine. Do sredine 1953. projekat je već poprimio oblik veoma sličan konačnoj verziji aviona DC-8, niskokrilca sa 30-stepenim uglom strele krila, unutrašnjim prečnikom kabine od 3,35 m, 80 sedišta i 4 mlazna motora „Prat end Vitni JT3C". Maksimalna predviđena masa aviona je bila 95 tona, a dolet je procenjen na negde između 4800—6400 km.

Daglas je i dalje bio ravnodušan prema projektu mlaznog linijskog putničkog aviona, verujući u potpisivanje ugovora s Ratnim vazduhoplovstvom SAD o izradi aviona-cisterne. U maju 1954, USAF prosleđuje zahtev za čak 800 avio-cisterni Boingu, Daglasu, Konvairu, Ferčajldu, Lokidu i Martinu. Boing je u tom trenutku bio samo dva meseca do prvog leta svog prototipa, a samo četiri meseca nakon izdavanja zahteva „USAF“ naručuje prvih 29 aviona KC-135 iz Boinga. Donald Daglas je ostao zatečen brzinom odluke koja je po njihovom mišljenju bila donesena i pre završetaka njihove ponude, a njihovi protesti u Vašingtonu bili su bez uspeha.

Kako je već započeo projekat DC-8 i kao putničkog aviona, Daglas je odlučio da nastavi sa njegovim razvojem. Razgovori sa kompanijama rezultirali su brojnim izmenama na trupu aviona koji je proširen na 380 mm kako bi se omogućio smeštaj 6 sedišta u jednom redu te je dodatno izdužen. To je dovelo i do potrebe za većom površinom krila i repa. Trošak programa bio je ogroman i u to vreme bio je najskuplji poduhvat bilo koje vrste pokrenut u jednom preduzeću. Sam Donald Daglas osigurao je 450 miliona dolara. DC-8 bio je zvanično najavljen u julu 1955. godine. Ponuđene su četiri verzije zasnovane na istoj konstrukciji dužine 45,9 m, sa razmahom krila od 43 m, ali sa različitim motorima i kapacitetom rezervoara za gorivo. Daglas nikako nije želeo da ponudi trup aviona različitih veličina. Probni let je planiran za decembar 1957, a početak komercijalne upotrebe za 1959.

Varijante aviona Daglas DC-8

Osnovne verzije:

DC-8-10 - proizvedeno 2 primerka (prototipovi), prvi let 30. maja 1958. godine,
DC-8-20 - proizvedeno 59 primeraka, prvi let 29. novembra 1958. godine,
DC-8-30 - proizvedeno 52 primeraka, prvi let 21. februara 1959. godine,
DC-8-40 - proizvedeno 29 primeraka, prvi let 23. jula 1959. godine,
DC-8-50 - proizvedeno 162 primeraka, prvi let 20. decembra 1960. godine,
DC-8-60 - proizvedeno 252 primeraka, prvi let 14. marta 1966. godine.


Super sedamdesetice

Uvođenjem pooštrenih standarda u pogledu buke četvoromotornih mlaznih aviona, Makdonel Daglas je bio suočen sa pritiskom avio-kompanija, korisnika aviona DC-8, da pokuša da reši taj problem, jer je postojala osnovana bojazan da će avioni ovoga tipa biti isključeni iz saobraćaja. Pošto je proizvodnja DC-8 prestala 1972. godine, MDK se nerado prihvatio rešavanja ovog problema. Konačno je 1975. godine Dženeral Ilektrik ponudio znatno tiši francusko-američki motor CFM 56. Ugradnjom ovog motora na avione serije DC-8-60 dobijena je serija aviona pod nazivom „Super sedamdesetice“. Avioni serije DC-8-61,623 i 6, sa motorima DžI CFM 56 od 98,5 kN postali su avioni Super DC-8-71,723 i 7. Ova modifikacija je urađena u Gramanu. Maksimalna težina uzletanja ostala je ista, ali je došlo do smanjenja korisnog tereta radi ugradnje težih motora. Sve tri varijante su sertifikovane 1982. godine. Ukupno 110 aviona iz serije - 60 su preinačena na standard serije - 70, a program je ugašen 1988. godine. Super sedamdesetice su bile veliki uspeh, jer su bile za 70% tiše od svojih prethodnika, i bile su najtiši četvoromotorni avioni toga vremena. Pored toga, za 20% su efikasnije iskorišćavale gorivo tako da su znatno smanjile operativne troškove i povećale dolet ovih aviona. Do pojave Boinga 747 ovo su bili najveći putnički avioni u avio saobraćaju.

Karakteristike Aviona DC-8

	DC-8-32	DC-8-63CF
Kapacitet putnika	176/124	259/180
Najveća težina pri uzletanju	kg	158.760 kg
Dolet	7410 km	3445 km
Brzina krstarenja	840 km/h	840 km/h
Dužina	45,87 m	57,10 m
Raspon krila	43,41 m	45,24 m
Visina aviona	13,21 m	13,11 m

Operativno korišćenje

Korišćenje u svetu

Avion Daglas DC-8 je proizvođen od 1959. do 13. maja 1972. godine i za to vreme je proizvedeno 556 primeraka svih verzija ovog tipa aviona. Avion je do sada koristilo 48 korisnika u 28 zemalja. Daglas DC-8 je 21. avgusta 1961. godine u kontrolisanom poniranju sa visine od 12.000 m, postigao brzinu od 1.012 km/h i probio zvučni zid. Ovo je bilo u okviru eksperimenta da se prikupe podaci za projektovanje novog krila. U svakom slučaju, DC-8 je bio prvi putnički avion koji je leteo supersoničnom brzinom. Jedan primerak aviona Daglas DC-8 kao polovan je korišćen u mornarici SAD kao platforma za elektronsko ratovanje. Ova vojna verzija aviona imala je oznaku C-24.

Korišćenje u nas

Kod nas je avio-kompanija Ineks Adrija Aviopromet 1972. godine iznajmila jedan avion Daglas DC-8 koji je služio za interkontinentalni saobraćaj.

Vidi još

Literatura

Janić, Čedomir; Simišić, Jovo (2007). Više od letenja - Osam decenija Aeroputa i JAT-a. Beograd. ISBN 978-86-7086-004-9.
Janić, Čedomir (2003). Vek avijacije (na jeziku: (jezik: srpski)). Beočin: Efekt 1. ISBN 978-86-84905-00-2.
Donald, David (1999). „Douglas DC-8”. The Encyclopedia of Civil Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). CA: Thunder Bay Press. str. 423-431. ISBN 978-15-7145-183-5.
Donald, David (1997). „Douglas DC-8”. The Complete Encyclopedia of World Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. str. 362-363. ISBN 978-18-9410-224-7.
Rendall, David (1999). „Boeing (McDonnell Douglas) DC-8”. Jane's Aircraft Recognition Guide (na jeziku: (jezik: engleski)) (2nd izd.). London: Harper Collins Publishers. str. 221. ISBN 978-00-0470-980-2.
Aboulafia, Richard (1996). „McDonnell Douglas DC-8”. Jane's Civil Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Glasgow: Harper Collins Publishers. str. 74—75. ISBN 978-00-0711-024-7.
Chant, Christopher; Taylor, Michael J.H (2006). „Douglas DC-8”. The World's Greatest Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Edison, NJ: Chartwell Books. str. 223. ISBN 978-07-8582-010-9.
Marck, Bernard (1997). Historie de L'aviation. Paris: Flammarion. ISBN 2-08-010038-6.

Spoljašnje veze

„DC-8” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. 2004. Pristupljeno 28. 8. 2010.
„The Douglas DC-8-10/20/30/40/50” (na jeziku: (jezik: engleski)). www.airliners.net. Pristupljeno 28. 8. 2010.
„Douglas DC-8 aircraft history - information, pictures and facts” (na jeziku: (jezik: engleski)). AviationExplorer.com - The Website For Aviation Enthusiasts. Pristupljeno 28. 8. 2010.
„Douglas DC-8 Medium to Long-Range Jetliner” (na jeziku: (jezik: engleski)). www.aerospaceweb.org. Pristupljeno 28. 8. 2010.
„DC-8” (na jeziku: (jezik: engleski)). GlobalSecurity.org. 13. 2. 2009. Pristupljeno 28. 8. 2010.

Normativna kontrola
Državne	Izrael Sjedinjene Države
Ostale	Enciklopedija Britanika