Devet lirskih pesnika
Devet lirskih ili meličkih pesnika bili su grupa starogrčkih pesnika koje su naučnici helenističke Aleksandrije cenili kao umetnički izrazito vredne.
U Palatinskoj antologiji se navodi da su ovi pesnici uspostavili lirsku pesmu.[1]
- Alkman iz Sparte (7. vek p. n. e.)
- Salfa sa Lezbosa (oko 600. p. n. e.)
- Alkej Mitilenski (oko 600. p. n. e.)
- Anakreont iz Teosa (6. vek p. n. e.)
- Stesihor iz Metaura (7. vek p. n. e.)
- Ibik iz Regijuma (6. vek p. n. e.)
- Simonid iz Keja (6. vek p. n. e.)
- Bahilid iz Keja (5. vek p. n. e.)
- Pindar od Tebe (5. vek p. n. e.)
U većini grčkih izvora reč melikos (od melos, „pesma“) se koristi za označavanje ovih pesnika, ali varijanta lirikos (od lira, „lira“) postala je pravilan oblik i na latinskom (kao lyricus) i na modernim jezicima. Antički naučnici su žanr definisali na osnovu muzičke pratnje, a ne sadržaja. Tako su isključene neke vrste poezije koje bi se u modernoj kritici uvrstile pod oznakom „lirska poezija“ — naime, elegija i jamb koji su se izvodili uz frule.
Devet lirskih pesnika tradicionalno se deli na one koji su prvenstveno komponovali horske stihove i na one koji su komponovali monodijske stihove. Ovu podelu osporavaju neki savremeni naučnici.[2]
Antipatar Solunski predlaže alternativni kanon devet žena pesnika.[3]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Edmonds, J. M. (2007). Lyra Graeca. Wildside Press LLC. str. 3. ISBN 978-1434491305.
- ^ Cf. esp. M. Davies's "Monody, Choral Lyric, and the Tyranny of the Hand-Book" in Classical Quarterly, NS 38 (1988), pp. 52–64.
- ^ Robbio, Matías Fernandez (2014-01-01). „Musas y escritoras: el primer canon de la literatura femenina de la Grecia antigua (AP IX 26)”. Praesentia, V. 15.
