Pređi na sadržaj

Deseta hercegovačka proleterska udarna brigada

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Deseta hercegovačka
proleterska udarna brigada
Jugoslovenska partizanska zastava
Osnivanje10. avgust 1942 — kraj rata
Mesto formiranja:
Šujica, kod Duvna
Formacijatri bataljona
Jačina620 boraca[a]
DeoNarodnooslobodilačka vojska Jugoslavije Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije
Angažovanje
Vojne počastiproleterska od 11. jula 1952.
Odlikovanja
Orden narodnog heroja Orden narodnog oslobođenja Orden bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem
Komandanti
KomandantVlado Šegrt[a]
Politički komesarČedo Kapor[a]

Deseta hercegovačka proleterska narodno-oslobodilačka udarna brigada bila je brigada Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije (NOVJ), formirana odlukom Vrhovnog štaba NOP i DVJ 10. avgusta 1942. u Šujici kod Duvna, od Hercegovačkog partizanskog odreda i Mostarskog partizanskog bataljona. Na dan formiranja imala je tri bataljona sa oko 620 boraca. Prvi komandant brigade bio je Vlado Šegrt, a politički komesar Čedo Kapor.[1][2][3]

Do stupanja u sastav Treće udarne divizije, 9. novembra 1942. bila je pod neposrednom komandom Vrhovnog štaba NOV i DVJ. Uz uspehe postignute u bitkama na Neretvi i Sutjesci, imala je veliki značaj za razvoj Narodnooslobodilačke borbe u Hercegovini, stvaranje 29. hercegovačke divizije, stvaranje narodne vlasti, razvoj organizacija Narodnooslobodilačkog pokreta i učvršćenje bratstva i jedinstva u Hercegovini. Bila je jedina brigada NOVJ koja je narasla na 11 bataljona. U njenim redovima borili su se, pored Srba, Hrvata i Muslimana iz Bosne i Hercegovine i Dalmatinci, Crnogorci i drugi.[2][3]

U toku Narodnooslobodilačke borbe, više puta je pohvaljivana od strane Vrhovnog štaba NOV i POJ i drugih pretpostavljenih štabova. Za ratne zasluge, brigada je odlikovana Ordenom narodnog oslobođenja i Ordenom bratstva i jedinstva, a povodom petnaestogodišnjice bitke na Sutjesci 3. jula 1958. odlikovana je Ordenom narodnog heroja. Brigada je 11. jula 1952. proglašena proleterskom i preimenovana u 17. proletersku.[2][3]

Borbeni put Desete hercegovačke brigade

[uredi | uredi izvor]

Krajem avgusta 1942. u sastav brigade ušla je Igmanska partizanska četa, u septembru Prozorski bataljon Trećeg krajiškog partizanskog odreda, a u novembru rasformirani Treći odred Četvrte operativne zone Hrvatske i partizanski bataljoni: „Jozo Jurčević“, „Vojin Zirojević“ i „Mihovil Tomić“. Po formiranju brigada je imala tri bataljona, s oko 620 boraca, a u novembru 1942. godine imala je pet bataljona, s oko 1.000 boraca.

Avgusta 1942. godine učestvovala je u borbama za Kupres, zatim u borbama oko Duvna i Posušja, pa u Prozorskoj operaciji. Posle toga delovala je oko Travnika i na sektoru Livno-Glamoč. Od ulaska u sastav Treće udarne divizije do početka bitke na Neretvi vodila je više borbi u dolini reka Vrbasa, Lašve i Bosne. U novembru je učestvovala u oslobođenju Jajca, a u decembru u njegovoj odbrani.

Deseta hercegovačka brigada u okolini Sarajeva, marta 1945.

Do 17. januara 1943. godine delovala je u zahvatu komunikacije Jajce-Travnik i na Vlašić planini; 17. januara 1943. godine učestvovala je u oslobođenju Žepča; potom je desetak dana delovala u zahvatu komunikacije Brod-Sarajevo. U bici na Neretvi 15/16. i 16/17. februara učestvovala je u oslobođenju Prozora; potom je oslobodila Ramu i Ostrožac, pa je učestvovala u borbama na Neretvi i napadima na Konjic.

U protivofanzivi Glavne operativne grupe Vrhovnog štaba NOV i POJ sa Neretve na istok učestvovala je u brojnim poduhvatima: u razbijanju četnika u severnoj Hercegovini (od 14. do 22. marta), oslobođenju Nevesinja (u martu), u oslobođenju i odbrani Gacka (april-maj) i Ljubinja i Stoca (u aprilu). U maju je vodila borbe na pravcima Mostar-Nevesinje-Ulog i Bileća-Gacko, što je imalo veliki značaj za oživljavanje Narodnooslobodilačkog pokreta u Hercegovini i za stvaranje slobodne teritorije.

Za vreme bitke na Sutjesci, do 6. juna 1943. godine, vodila je teške borbe na pravcima Nikšić-Piva i Gacko-Piva i u dolini Pive. Potom je bila angažovana na Volujku, pa u presudnim operacijama u dolini reke Sutjeske i na Zelengori. U ovoj operaciji imala je ogromne gubitke - oko 400 poginulih, ranjenih i nestalih. Vrhovni komandant NOV i POJ Josip Broz Tito je 14. juna uputio brigadu u Hercegovinu sa zadatkom da snažnije utiče na razvoj NOP-a, izgradnju narodne vlasti i dr. Već 19. juna brigada je kod Uloga uništila Četnički štab za istočnu Bosnu i Hercegovinu.

U avgustu je oslobodila Ljubinje, a kasnije Kalinovik, Avtovac, Gacko i dr. U oktobru je ponovo oslobodila Ljubinje i Bileću, a u novembru Kulu Fazlagića. Oslobodila je i deo teritorije u zapadnoj Crnoj Gori. U zimskim operacijama 1943/44. godine vodila je žestoke borbe sa nemačkom Sedmom SS divizijom Princ Eugen. U borbama do kraja proleća 1944. godine težila je da prodre prema Bokokotorskom zalivu i vodila borbe u istočnoj i južnoj Hercegovini (Bileća, Gacko, Trebinje, Nevesinje, Korita, Trusina i Popovo polje). U julu i avgustu vodila je borbe oko Bileće i ometala prodor nemačkih snaga iz istočne Hercegovine u zapadnu Crnu Goru.

Od oktobra 1944. do početka marta 1945. godine vodila je više borbi za konačno oslobođenje Hercegovine, dela Boka kotorske i južne Dalmacije: u oktobru je oslobodila Bileću, Dubrovnik i Hercegovinu; do početka 1945. učestvovala je u borbama oko Širokog brijega i Nevesinja; u Mostarskoj operaciji oslobodila je Nevesinje i Jablanicu, a učestvovala je i u oslobođenju Ostrošca i Konjica. Naročito je bitna njena uloga u razbijanju četničke grupe „nacionalnog otpora“ u mostarskoj operaciji. Posle ovoga vodila je jednomesečne borbe na Ivan-planini. Učestvovala je i u Sarajevskoj operaciji. Posle marša od Sarajeva do Postojne, dugog 610 kilometara, učestvovala je u Tršćanskoj operaciji i u oslobođenju Gorenjske i Ljubljane, gde je završila svoj ratni put.

Komandni sastav brigade

[uredi | uredi izvor]
Vlado Šegrt, prvi komandant brigade
  • Komandanti brigade:
    • Vlado Šegrt — od formiranja brigade do septembra 1943.
    • Rade Hamović — od septembra do novembra 1943.
    • Nikola Ljubibratić — od novembra 1943. do decembar 1944.
    • Radomir Mirković Rako — od decembra 1944. do kraja rata
  • Politički komesari brigade:
    • Čedo Kapor — od formiranja brigade do aprila 1944.
    • Živko Jošilo — od aprila do avgusta 1944.
    • Neđo Ilić — od avgusta do decembra 1944.
    • Sveto Kovačević — od decembra 1944. do kraja rata
  • Načelnici Štaba brigade:
    • Rade Hamović — od formiranja brigade do septembra 1943.
    • Mustafa Dizdarević — od septembra 1943. do septembra 1944.
    • Antun Mratovič — od septembra do novembra 1944.
    • Hrvoje Tičinović — od novembra 1944. do kraja rata
  • Zamenici komandanta brigade:
    • Vlado Tomanović — od formiranja brigade do juna 1943.[b]
    • Vojin Popović — od juna 1943. do oktobra 1943.
    • Peko Bogdan — od oktobra 1943. do aprila 1944.
    • Nikola Radošević — od aprila do septembra 1944.
    • Radomir Mirković Rako — od septembra do decembra 1944.
    • Milan Papić — od decembra 1944. do kraja rata
  • Zamenici političkog komesara:
    • Vaso Miskin Crni — od formiranja brigade do jula 1943.
    • Slobodan Šakota — od jula 1943. do avgusta 1944.
    • Savo Mitrović — od avgusta 1944. do marta 1945.
    • Miljo Milatović — od marta 1945. do kraja rata

Narodni heroji brigade

[uredi | uredi izvor]
Orden narodnog heroja

Neki od boraca Desete hercegovačke udarne brigade proglašeni za narodne heroje:

Napomene

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v Prilikom formiranja brigade
  2. ^ Poginuo na dužnosti

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Zbornik NOR 1949, str. 171.
  2. ^ a b v Leksikon NOR 1 1980.
  3. ^ a b v Narodni heroji 2 1982, str. 418.

Literatura

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Десета_херцеговачка_пролетерска_ударна_бригада&oldid=28515738”