Dečja igra
Igra je sastavni deo dečjeg života. U književnoj teoriji definisana je kao elementarna potreba detetova. Iako se na raznim stupnjevima društvenog razvoja menjao način života, igra je i u novim društvenim uslovima ostala sastavni deo dečje aktivnosti. Razvojni psiholozi posvećuju veću pažnju igri, tek od tridesetih godina ovoga veka. Igra je privukla pažnju, ne samo zato što je ona dominantna aktivnost deteta, već zato što je povezana sa fizičkim razvojem, razvojem intelekta, motiva, sa procenjivanjem vrednosti, emocionalnim razvojem i razvojem ličnih osobina. Igra je nezamenljivo sredstvo za upoznavanje deteta predškolskog uzrasta, a istovremeno i vrlo uspešno vaspitno i terapeutsko sredstvo. U igri dete razvija razne sposobnosti i stiče radne navike, pa se prihvata sve težih zadataka. Tako sa igre dete postepeno prelazi na razne oblike aktivnosti koje ubrajamo u njegove radne zadatke. Dete koje je u ranom detinjstvu uspelo i ojačalo u igri, imaće uspeha i kasnije, u školskom razdoblju i biće staloženo pri radu.
Razvojni oblici igara
[uredi | uredi izvor]Na značaj igre u dečjem kognitivnom razvoju ukazao je i Žan Pijaže, kroz zapažanje da su u igri značajni isti oni procesi koji su prisutni u razvoju mentalnih struktura. On je zapazio da su procesi asimilacije i akomodacije koji određuju oblike pojedinih igara, isti oni procesi koji određuju detetov kognitivni razvoj. Tako, kao i u opštem razvoju, na početku u igrama dominiraju procesi asimilacije a, tokom razvoja, procesi akomodacije postaju sve uključeniji. Pijaže je, u skladu sa zapaženim fazama razvoja, prepoznao i specifične tipove igara koje predstavljaju detetov nivo postignutog kognitivnog razvoja. Upoređujući kogntivni razvoj i pojavu pojedinih igara, Pijaže opisuje redosled razvoja detetovih igara:
- Igre upravljanja - dominiraju u senzomotornoj fazi kognitivnog razvoja. Te igre karakterišu procesi asimilacije. U dečjim igrama tog razdoblja, dete razvija one mentalne strukture koje se odnose na njegove motoričke i senzorne sposobnosti. Tako na području motorike dete na osnovu urođenih refleksa izgrađuje putem igre složenije oblike ponašanja.
- Simboličke igre (igre „kao da") - određene su preoperacionalnom fazom kognitivnog razvoja. U ovom razdoblju dete je formirano vlastiti identitet kao onaj vid svog iskustva koji se razlikuje od drugih. Upravo kroz ovu fazu razvoja dete treba da reši problem egocentrizma, što može postići kroz igru koja uključuje igre sa pojedinim predmetima koji simbolizuju pojedine predmete, osobe i njihov odnos sa njima. Kroz simboličke igre dete uči postojanje različitih uloga, kao i relativnost vlastitiog doživljavanja. Započinje i proces formiranja pojmova.