Pređi na sadržaj

Dejvid Garet

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Dejvid Garet
Garet nastupa u Ludvigshafenu marta 2009. godine
Lični podaci
Puno imeDejvid Kristijan Bongarts
Datum rođenja(1980-09-04)4. septembar 1980. (44 god.)
Mesto rođenjaAhen, Nemačka
Muzički rad
Aktivni period1988—danas
ŽanrPop-rok, klasična muzika
InstrumentiViolina
Ostalo
Veb-sajtwww.david-garrett.com

David Kristijan Bongarc (nem. David Christian Bongartz; Ahen, 4. septembar 1980), poznatiji pod umetničkim imenom Dejvid Garet (nem. David Garrett), nemački je violinista.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Detinjstvo

[uredi | uredi izvor]

Rođen je u Ahenu. Majka mu je američka prima balerina Dav Garet[1] Dov Garet[2] a otac Georg Bongarc.[2]

Sa tri godine se prvi put susreo sa violinom. Prve časove je dobio od svog oca, koji je bio pravnik, a pored toga i muzički učitelj. U petoj godini pobedio je na nemačkom takmičenju mladih muzičara „Mladost muzičira“[3]. Kada je napunio osam godina, roditelji su odlučili da im sin nastupa pod prezimenom majke (Garet), radi lakšeg izgovora. Sa 12 godina je već imao muzički ugovor. Zajedno sa Klaudiom Abadom uvežbao je Mocartove violinske koncerte[4]. Garet je rekao da je kao dete vežbao po osam sati dnevno.

Nakon završetka srednje škole upisao se, pod pritiskom roditelja, na muzičku akademiju u Londonu[5] iako je hteo otići za Njujork. Ubrzo je izbačen s akademije zbog nedolaska na časove, pa se sa 19 godina preselio kod brata, koji je tada živeo i studirao u Njujorku. Garet je u jednom intervjuu rekao: „Uvek su mi nametnuli šta da sviram, gde da nastupim, šta na intervjuu da kažem, a šta ne.“[1]

Karijera

[uredi | uredi izvor]

Prvu Stradivari violinu dobio je u 11. godini, od nemačkog predsednika Riharda fon Vajczakera, nakon što je svirao za njega[6]. U 13. godini je snimio dve ploče, koje su se pojavile na nemačkoj i holandskoj televiziji i nastupio je u rezidenciji predsednika Savezne Republike Nemačke, na lični poziv predsednika, koji mu je ponudio čuvenu Stradivarijevu violinu "San Lorenco", koja je među najboljim instrumentima "zlatnog perioda". U aprilu 1997. svirao je sa Minhenskom filharmonijom pod rukovodstvom Zubina Mehte u Nju Delhiju i Mumbaju povodom 50. godišnjice nezavisnosti Indije[7]. Dve godine kasnije svirao je sa simfonijskim orkestrom u Berlinu pod rukovodstvom Rafaela Fruhbeka de Burgosa, gde su ga kritičari nahvalili.

Geret nastupa u Kelnu 15. januara 2010

Garetov album Encore, iz 2008. imao je za cilj da budi interesovanje mladih za klasičnu muziku. Izdanje sadrži aranžmane i kompozicije njegovih ličnih komada koji su ga do tada pratile u životu. Zajedno sa svojim bendom, koji se sastoji od klavijature, gitare i bubnjeva, on drži koncerte koji uključuju klasične sonate (u pratnji jednog koncertnog klavira), aranžmane, kompozicije, kao i rok pesme i filmske teme.[8]. U jesen Godine 2007. izabran je od firme Montblank (čiji su artikli poznati po celom svetu) za predstavnika njenih novih olovki pod nazivom Tributo ad Antonio Stradivari. Prezentacija se odvila na nekoliko mesta: Rim, Njujork, Hongkong, Berlin i London. Ovom prilikom Garetu je ponuđena Stradivari iz Gli Archi di Palazzo kolekcije.

Nastupao je u finalu Lige šampiona 19. maja 2012, zajedno sa nemačkim pevačem Jonasom Kaufmanom[9]. Godine 2014. najavljen je novi krosover koncert.[10]

Tumačio je i glavnu ulogu u filmu "The Devil's Violinist", kao poznati violinista iz 19. veka Nikolo Paganini.

Instrumenti

[uredi | uredi izvor]

Garet poseduje nekoliko dragocenih violina. Jedna od njih je violina čiji je tvorac Đovani Batista Guadanini iz 1772. Takođe poseduje i dve violine Antonija Stradivarija: jedna je iz 1718, a druga iz 1716, koju je ranije posedovao Adolf Buš.

Dosignuća

[uredi | uredi izvor]

Od 2008. do 2010. držao je rekord kao najbrži violinista na svetu. Od 2008. do 2009. bio je predstavnik Uneska.

Albumi

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b „David Garrett: Biography”. David Garrett's Official Website. Pristupljeno 12. 11. 2012. 
  2. ^ a b Sweeting, Adam (01. 12. 2011). „David Garrett: the Beckham of the violin”. The Telegraph. Pristupljeno 12. 11. 2012. 
  3. ^ Carter, Kevin L. (09. 9. 2009). „String Theory: Is David Garrett the Next, Next Thing?”. U.S. 1. Arhivirano iz originala 26. 10. 2012. g. Pristupljeno 12. 11. 2012. 
  4. ^ „David Garrett Full Biography”. Mark Stephan Buhl Artists Management. Pristupljeno 12. 11. 2012. 
  5. ^ Lee, Sally (13. 9. 2011). „Classic rock fuels the fingers of fury” (PDF). Fairfield Champion. Arhivirano iz originala (PDF) 01. 12. 2011. g. Pristupljeno 24. 11. 2011. 
  6. ^ „Classical Brits: don't hate them because they're beautiful”. The Telegraph. 11. 5. 2008. Pristupljeno 12. 11. 2012. 
  7. ^ „MMMF India Events”. Mmmfindia.org. Arhivirano iz originala 09. 10. 2012. g. Pristupljeno 12. 11. 2012. 
  8. ^ „Royal Variety Performance 2011 – Thank you!”. The Royal Variety Performance official website. 08. 12. 2011. Arhivirano iz originala 06. 6. 2012. g. Pristupljeno 12. 11. 2012. 
  9. ^ „New Champions League theme version”. UEFA.com. 19. 5. 2012. Pristupljeno 12. 11. 2012. 
  10. ^ David Garrett Tourdates. Vorverkaufstarts.de. Abgerufen am 17. Oktober 2013.

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Dejvid Garet na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дејвид_Гарет&oldid=28572020”