Дивља мачка
| Divlja mačka | |
|---|---|
| |
| Evropska divlja mačka (Felis silvestris silvestris) | |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Chordata |
| Klasa: | Mammalia |
| Red: | Carnivora |
| Podred: | Feliformia |
| Porodica: | Felidae |
| Rod: | Felis |
| Vrsta: | F. silvestris
|
| Binomno ime | |
| Felis silvestris | |
| Podvrste | |
|
videti tekst | |
| |
| Pet podvrsta Felis silvestris — poštujući kao izvor rad iz 2007. vezan za proučavanje DNK.[2] | |
Divlja mačka (lat. Felis silvestris) je vrsta iz porodice mačaka (Felidae).
Opis
[uredi | uredi izvor]To je snažna životinja okrugle glave sa kratkom njuškom i kratkim ušima. U snažnoj vilici ističu se oštri očnjaci. Telo joj je pokriveno gustom dlakom sivo-smeđe boje sa retkim, poprečnim tamnim prugama. Kraći, debeo rep ima tamne prstenove i vrh je uvek tamno obojen. Na prednjim nogama ima pet prstiju, a na zadnjim četiri koji su sa donje strane uvek tamni. Na prstima ima oštre kandže koje može da uvuče. Grudi i trbuh su svetliji i jednolično obojeni. Veći mužjak naraste do 80-90 cm u dužinu (rep mu je dug do 37 cm), a može da bude težak i do deset kilograma.
Stanište i areal
[uredi | uredi izvor]Živi u šumama sa proplancima i noćna je životinja. Lovi pred veče ili pred zoru, kada je gladna. Vrlo je oprezna, dobro trči, skače i vere se po stablima. Rasprostranjena je u srednjoj i južnoj Evropi. Ugrožena je lovom zbog cenjenog krzna.
U Vojvodini ima blizu 1.000 jedinki koje žive u priobalnim šumama velikih reka, Fruškoj gori, Vršačkim planinama i Deliblatskoj peščari.
Ponašanje
[uredi | uredi izvor]Lovi živi plen; miševe, zečeve, veverice, krtice i druge male životinje. Lovi i ptice, pa čak i omanje srne. Pari se krajem u februaru i martu. Krajem proleća okoti do četiri mladunčeta u skrovištu među kamenjem ili u šupljem stablu, retko u žbunju. Lovi uglavnom noću i to kad je gladna, a danju se krije u jazbinama i nepristupačnim mestima. Teritorijalne su životinje; teritorija im je tačno ograničena. Uspešno se pari i ukršta sa domaćom mačkom.
Ova zver je opasna i nasrtljiva i može biti opasna po čoveka.
Podvrste
[uredi | uredi izvor]Pozivajući se na analize DNK sprovedene 2007, postoji samo pet podvrsta:[2]
- Felis silvestris silvestris (Evropa i Turska).
- Felis silvestris lybica (severna Afrika, Bliski istok i zapadna Azija, sve do aralskog mora).
- Felis silvestris cafra (južna Afrika).
- Felis silvestris ornata (Pakistan, severoistočna Indija, Mongolija i severna Kina).
- Felis silvestris bieti (Kina).
Raniji izvori ukazuju na mnogo veći broj podvrsta:
- Afričke podvrste
- Felis silvestris cafra (južna Afrika)
- Felis silvestris foxi (zapadna Afrika)
- Felis silvestris griselda (centralna Afrika)
- Felis silvestris lybica Afrička divlja mačka, (severna Afrika)
- Felis silvestris ocreata (istočna centralna Afrika)
- Felis silvestris mellandi (zapadna centralna Afrika)
- Azijske podvrste
- Felis silvestris caudata (regija kaspijskog mora)
- Felis silvestris ornata Indijska pustinjska mačka, (Indija do Irana)
- Felis silvestris bieti Kineska planinska mačka, (moguća podvrsta)
- Evropske podvrste
- Felis silvestris cretensis (Krit) (izumrla, mada su dokumentovana neka pojavljivanja)
- Felis silvestris caucasica Kavkaska divlja mačka, (Kavkaske planine i Turska)
- Felis silvestris grampia Škotska divlja mačka, (severna i zapadna Škotska)
- Felis silvestris jordansi Balearska divlja mačka, (Balearska ostrva)
- Felis silvestris reyi Korzikanska divlja mačka (Korzika) (Verovatno izumrla)
- Felis silvestris silvestris Evropska divlja mačka, (Evropa)
- Nepoznata distribucija:
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Cat Specialist Group (2002). „Felis silvestris”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2006. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 5. maj 2006. Baza podataka uključuje i dokaze zašto je takson poslednja briga
- ^ a b Driscoll, CA (28. 6. 2007). „The Near Eastern Origin of Cat Domestication”. Science. 317 (5837): 519—523. PMID 17600185. doi:10.1126/science.1139518.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Kalezić M. 2000. god. Hordati (autorizovana skripta). Biološki fakultet: Beograd.
- Simonović, D. i saradnici. 1953. Prirodopisni atlas SISARI. Znanje: Beograd.
- Životinjsko carstvo: album-bojanka za 250 sličica; autor teksta Eugen Draganović; Beograd (2004)
