Дивља мачка
| Дивља мачка | |
|---|---|
| |
| Европска дивља мачка (Felis silvestris silvestris) | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Mammalia |
| Ред: | Carnivora |
| Подред: | Feliformia |
| Породица: | Felidae |
| Род: | Felis |
| Врста: | F. silvestris
|
| Биномно име | |
| Felis silvestris | |
| Подврсте | |
|
видети текст | |
| |
| Пет подврста Felis silvestris — поштујући као извор рад из 2007. везан за проучавање ДНК.[2] | |
Дивља мачка (лат. Felis silvestris) је врста из породице мачака (Felidae).
Опис
[уреди | уреди извор]То је снажна животиња округле главе са кратком њушком и кратким ушима. У снажној вилици истичу се оштри очњаци. Тело јој је покривено густом длаком сиво-смеђе боје са ретким, попречним тамним пругама. Краћи, дебео реп има тамне прстенове и врх је увек тамно обојен. На предњим ногама има пет прстију, а на задњим четири који су са доње стране увек тамни. На прстима има оштре канџе које може да увуче. Груди и трбух су светлији и једнолично обојени. Већи мужјак нарасте до 80-90 cm у дужину (реп му је дуг до 37 cm), а може да буде тежак и до десет килограма.
Станиште и ареал
[уреди | уреди извор]Живи у шумама са пропланцима и ноћна је животиња. Лови пред вече или пред зору, када је гладна. Врло је опрезна, добро трчи, скаче и вере се по стаблима. Распрострањена је у средњој и јужној Европи. Угрожена је ловом због цењеног крзна.
У Војводини има близу 1.000 јединки које живе у приобалним шумама великих река, Фрушкој гори, Вршачким планинама и Делиблатској пешчари.
Понашање
[уреди | уреди извор]Лови живи плен; мишеве, зечеве, веверице, кртице и друге мале животиње. Лови и птице, па чак и омање срне. Пари се крајем у фебруару и марту. Крајем пролећа окоти до четири младунчета у скровишту међу камењем или у шупљем стаблу, ретко у жбуњу. Лови углавном ноћу и то кад је гладна, а дању се крије у јазбинама и неприступачним местима. Територијалне су животиње; територија им је тачно ограничена. Успешно се пари и укршта са домаћом мачком.
Ова звер је опасна и насртљива и може бити опасна по човека.
Подврсте
[уреди | уреди извор]Позивајући се на анализе ДНК спроведене 2007, постоји само пет подврста:[2]
- Felis silvestris silvestris (Европа и Турска).
- Felis silvestris lybica (северна Африка, Блиски исток и западна Азија, све до аралског мора).
- Felis silvestris cafra (јужна Африка).
- Felis silvestris ornata (Пакистан, североисточна Индија, Монголија и северна Кина).
- Felis silvestris bieti (Кина).
Ранији извори указују на много већи број подврста:
- Афричке подврсте
- Felis silvestris cafra (јужна Африка)
- Felis silvestris foxi (западна Африка)
- Felis silvestris griselda (централна Африка)
- Felis silvestris lybica Афричка дивља мачка, (северна Африка)
- Felis silvestris ocreata (источна централна Африка)
- Felis silvestris mellandi (западна централна Африка)
- Азијске подврсте
- Felis silvestris caudata (регија каспијског мора)
- Felis silvestris ornata Индијска пустињска мачка, (Индија до Ирана)
- Felis silvestris bieti Кинеска планинска мачка, (могућа подврста)
- Европске подврсте
- Felis silvestris cretensis (Крит) (изумрла, мада су документована нека појављивања)
- Felis silvestris caucasica Кавкаска дивља мачка, (Кавкаске планине и Турска)
- Felis silvestris grampia Шкотска дивља мачка, (северна и западна Шкотска)
- Felis silvestris jordansi Балеарска дивља мачка, (Балеарска острва)
- Felis silvestris reyi Корзиканска дивља мачка (Корзика) (Вероватно изумрла)
- Felis silvestris silvestris Европска дивља мачка, (Европа)
- Непозната дистрибуција:
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Cat Specialist Group (2002). „Felis silvestris”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2006. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 5. мај 2006. База података укључује и доказе зашто је таксон последња брига
- ^ а б Driscoll, CA (28. 6. 2007). „The Near Eastern Origin of Cat Domestication”. Science. 317 (5837): 519—523. PMID 17600185. doi:10.1126/science.1139518.
Литература
[уреди | уреди извор]- Калезић М. 2000. год. Хордати (ауторизована скрипта). Биолошки факултет: Београд.
- Симоновић, Д. и сарадници. 1953. Природописни атлас СИСАРИ. Знање: Београд.
- Животињско царство: албум-бојанка за 250 сличица; аутор текста Еуген Драгановић; Београд (2004)
