Dikcija

Dikcija (lat. dictio — „izgovor”) je način govora-izlaganja, izražavanja; način izgovora reči, rečenica, glasova i slogova u govoru, pevanju i deklamaciji; izbor upotreba i način izgovora reči.

Elementi dikcije

Dikciju čine:

• Ritam
• Tempo
• Akcenat reči
• Pauze
• Melodija
• Govorni registri
• Intonacija

Ritam

Ritam (lat. ritmos — „tok, kretanje”) označava jednako, pravilno smenjivanje elemenata u nekom kretanju koje ima svoje delove, celine. Ritam može biti brz, spor, isprekidan, monoton, dinamičan. Brži ritam se primenjuje kod saopštavanja iznenadnih događaja, dinamičnijih emocija (ljutnja, ogorčenost, radost i sl.), a sporiji ritam prati smirene informacije, važnije misli i izjave, emocije koje izražavaju slabost lica (tuga, stid, strah, umor ...) Brzina ritma zavisi od dužine reči: kraće reči imaju brži ritam, dok duže sporiji.

Tempo

Tempo (lat. tempo — „vreme”) označava vreme zadržavanja izvesnog zvuka u govoru, muzici, kretanju uopšte. Tempo govora obeležava brzinu kojom se kreće jedan govorni tok, izlaganje. Ovo kretanje može biti normalno, sporo, isprekidano, brzo... Brzina se meri instrumentom (metronomom). Tempo zavisi od fiziološko-psihičke odlike govornog lica (temperament), prirode i predmeta izlaganja (uzbudljivi doživljaji brže, opisivanje predmeta sporije i sl.), sagovornika-njegove moći shvatanja našeg izlaganja...

Akcenat reči

Akcenat predstavlja sastavni deo rečenične melodije. Ovaj akcenat može biti:

• gramatički-pravilno naglašavanje slogova u reči i čuvanje dužina;
• logički-isticanje pojedinih reči koje nose glavnu misao;
• psihološki-isticanje reči emocionalno obojenih.

Pauza

Ovaj prekid govora je neophodan, s jedne strane, da bi govornik povremeno udahnuo vazduh, a s druge, pauza doprinosi dubljem shvatanju i doživljavanju govora. Obično se ističu tri vrste pauze:

• gramatička označava prekid govornog lanca radi uzimanja vazduha i ostvarivanja određene intonacije;
• logička se primenjuje u dužem izlaganju ili čitanju, posle strofa...;
• psihološka ima za cilj da stvori određeni psihološki utisak radi potpunijeg prihvatanja i doživljavanja govora.

Postoji još jedna pauza - cezura. Cezura je najkraća pauza koja deli stih na dva dela i tako omogućava pojavu ritmičkih signala.

Melodija

Melodija u govoru nastaje tonskim kretanjem reči i rečenica po visini. Ravnu melodiju imaju izjavne rečenice, uzlaznu melodiju upitne rečenice, a silaznu uzvične rečenice. Melodijsko kretanje rečenice naziva se kadencom, a kretanje dela složene rečenice kao i nabrajanje, naziva se polukadencom.

Govorni registri

Reč je o govornom aparatu koji raspolaže širokim dijapazonom i po visini i po dubini. Govorna melodija se deli na tri registra:

• srednji registar - primer: „Ja o tome često govorim“,
• gornji registar - primer: „Ne, to više neću trpeti!“,
• donji registar - primer: „Eto, to je moja sudbina!“.

Normalno kretanje melodije polazi od srednjeg registra i drži se tog nivoa kao govorne osovine, dok se dalje talasa poput amplitude preko donjeg i gornjeg registra.

Intonacija

Intonacija je dizanje i spuštanje glasa da bi se izrazile razne nijanse značenja, stupnjevi osećaja. Intonaciju karakterišu dva elementa: kretanje tona po visini i emotivan, lični stav govornika prema predmetu govora.

Postoje više vrsta intonacija:

• Normalna-običan, miran ton bez posebnih misli i emocija;
• Ekspresivna-emocionalna, efektivna;
• Intonacija umetaka-izražava umetnute delove govora (reči, rečenica);
• Logična-nijansa misli ili rasuđivanje
• Uzlazna-ton raste, povišava se (pitanje i sl.)
• Usklična-veće povišenje tona od pričanja, a niže od pitanja
• Opominjuća-poziv, podsticaj, opomena.

Disanje pri govoru

Disanje je spontana fiziološka aktivnost, bez uticaja volje. U normalnim uslovima njena učestalost je oko 20 puta u minuti. Pri govoru, brzina disanja se menja zavisno od vrste i oblika izlaganja (razgovori, proza ili stihovi...). Zato govorno lice treba da se vežbama disanja osposobi za razne oblike govora. U vežbanju disanja preporučuje se izgovaranje suglasnika i kraćih tekstova, a potom i dužih. Uvežbano pravilno disanje izvanredno doprinosi lepom govoru, čitanju i recitovanju, a kod početnika obezbeđuje dobru artikulaciju glasova, osobito suglasnika u svim položajima.

Vidi još

• Ortoepija
• Akcenat
• Artikulacija
• Tehnika daha

Literatura

• Adam Stošić, Kultura govora, Kruševac, 1980 (pp. 85–110)
• Kenneth C. Crannell (1999). Voice and articulation na sajtu Gugl knjige (preview of 1997 edition)

Spoljašnje veze

• Examples of diction in poetry
• Style and Diction — free software by the GNU Project