Dijagonalni efekat

Elementi koji imaju dijagonalni efekat.

Dijagonalni efekat je pojava kod s- i p- elemenata, da prvi hemijski element u grupi po svojim fizičkim i hemijskim svojstvima podseća na elemente naredne grupe. Tako litijum po svojim osobinama nalikuje na magnezijum; zatim berilijum liči na aluminijum, bor liči na silicijum, što može da se prikaže šematski.

druga perioda	Li	Be	B
treća perioda	Mg	Al	Si

Uzrok dijagonalnom efektu u Periodnom sistemu elemenata je slična elektronegativnost i podjednaka veličina navedenih atoma.

Posledice

Posledice dijagonalnog efekta, odnosno svojstva po kojima su litijum i magnezijum međusobno slični su:

1. Litijum se jedini sa azotom i daje nitrid Li₃N. Magnezijum takođe reaguje i daje Mg₃N₂.
2. Litijum sa kiseonikom reaguje i daje Li₂O. Magnezijum sagorevanjem daje magnezijum oksid, MgO.
3. Peroksidi oba metala nastaju u reakciji njihovih hidroksida sa vodonik-peroksidom.
4. Karbonati na povišenoj temperaturi se razlažu na okside i ugljen-dioksid.
5. Nitrati se razlažu na povišenoj temperaturi na isti način.
6. Fluoridi su umereno rastvorni u vodi.
7. LiOH je manje rastvoran u vodi od drugih hidroksida, upravo kao i Mg(OH)₂.
8. LiClO₄ je više rastvorljiv u vodi od perhlorata drugih alkalnih metala, dok su perhlorati svih zemnoalkalnih metala, samim tim i Mg(ClO₄)₂ veoma rastvorni.

Sličnosti i razlike

Prva i druga grupa Periodnog sistema se nazivaju s-elementi, samim tim, imaju međusobne sličnosti, poput toga da se ubrajaju u najreaktivnije elemente i predstavljaju redukciona sredstva. Takođe, za razliku od elemenata ostalih grupa, u jedinjenjima ovih elemenata je zastupljena isključivo jonska veza (izuzetak su jedino pojedina organska jedinjenja sa litijumom, gde je pronađena kovalentna veza). Zatim, ovi metali sa vodom burno reaguju dajući hidroksid i vodonik, s tim što litijum i berilijom daju ne toliko burnu reakciju. Štaviše, direktno reaguju sa kiseonikom i halogenim elementima.

Razlike između prve i druge grupe su to što su jedino elementi druge grupe, kalcijum i magnezijum pronađeni u elementarnom stanju u prirodi. Alkalni metali se odlikuju manjom tvrdoćom. Oksidaciono stanje svih elemenata prve grupe je uvek +1, dok druge grupe +2. U reakciji sa azotom, od alkalnih metala jedino litijum stupa u reakciju, dajući nitride, dok elementi druge grupe imaju mogućnost raskidanja trostruke veze u azotu. Takođe, u reakciji sa amonijakom, alkalni metali daju amide, a zemnoalkalni heksaammine.