Donji paleolit

Four views of an Acheulean handaxe

Donji paleolit je najraniji deo paleolita, tj. starijeg kamenog doba. Obuhvata razdoblje od pre tri miliona godina (kada se javljaju prvi dokazi o pravljenju i korišćenju kamenog alata i oruđa od strane hominina) do pre 300.000 godina (kada su važne evolucione i tehnološke promene označile početak srednjeg paleolita).

U afričkoj arheologiji vremenski period otprilike odgovara ranom kamenom dobu, sa najranijim nalazima koji datiraju pre 3,3 miliona godina, tehnologijom lomekvijskog kamenog alata, koja obuhvata tehnologiju kamenog alata moda 1, koja počinje pre otprilike 2,6 miliona godina i završava se pre između 400 000 i 250.000 godina, sa tehnologijom moda 2.

Srednji paleolitik sledio je donji paleolitik. Tokom njega je zabeležena pojava naprednijih tehnologija za pravljenje alata kao što su musterijen. Da li najranije otkriće vatre potiče od hominina u donjem ili srednjem paleolitiku, ostaje otvoreno pitanje.

Galasijan

Za više informacija pogledajte: Galasijan, Homo habilis i Olduvajski klanac

Donji paleolit počinje pojavom prvih kamenih oruđa na svetu. Ranije povezan sa pojavom Homo habilis, pre nekih 2,8 miliona godina, ovaj datum je značajno pomeren zbog nalaza iz ranih 2000-ih, oldovanski ili Mode 1 horizont, koji se dugo smatrao najstarijim tipom litičke industrije, sada se smatra da se razvio pre oko 2,6 miliona godina, sa početkom gelazija (donji pleistocen), verovatno su prvi koristili preci australopiteka iz roda Homo (kao što je Australopithecus garhi).

Međutim, još stariji alati su kasnije otkriveni na jednom mestu Lomekvi 3 u Keniji, 2015. godine, datirano pre 3,3 miliona godina. Kao takvi, oni bi prethodili pleistocenu (gelasijski) i pali u kasni pliocen (pijačenzijan).

Rani članovi roda Homo proizvodili su primitivna oruđa, svrstana pod oldovansku industriju, koja je ostala dominantna skoro milion godina, od pre oko 2,5 do 1,7 miliona godina. Pretpostavlja se da je Homo habilis živeo prvenstveno od sakupljanja otpada, koristeći alate za komadanje mesa sa strvine ili za lomljenje kostiju da bi izvukao srž.

Prelazak sa uglavnom plodojedne ili svejedne ishrane hominina Australopithecus ka mesojednom stilu života ranih Homo objašnjen je klimatskim promenama u istočnoj Africi povezanim sa kvartarnom glacijacijom. Smanjenje isparavanja okeana dovelo je do sušnije klime i širenja savane na račun šuma. Smanjena dostupnost voća stimulisala je neke proto-australopiteke da traže nove izvore hrane koji se nalaze u ekologiji suvlje savane. Derek Bikerton (2009) je do ovog perioda označio prelazak od jednostavnih životinjskih komunikacionih sistema koji se nalaze kod svih velikih majmuna do najranijeg oblika simboličkih komunikacionih sistema sposobnih za pomeranje (odnosi se na predmete koji trenutno nisu u okviru čulne percepcije) i motivisani potrebom da se „regrutuju” članove grupe za čišćenje velikih leševa.

Homo erectus se pojavio pre oko 1,8 miliona godina, preko prelazne vrsteHomo ergaster.

Kalabrijan

Homo erectus prešao sa sakupljanja na lov, razvijajući lovačko-sakupljački stil života koji će ostati dominantan tokom paleolita u mezolit. Otvaranje nove niše lovačko-sakupljačke egzistencije dovelo je do niza daljih promena u ponašanju i fizioloških promena koje su dovele do pojave Homo heidelbergensis pre nekih 800.000-600.000 godina. Kao takav, Homo se uzdigao u red svejednih predatora (i verovatno postao hipermesojed pre nego što se Homo sapiens ponovo transformisao u hipokarnivora). Kao aktivni lovci, došli su u opoziciju sa drugim, četvoronožnim predatorima i počeli da žive u velikim grupama.

Homo erectus je migrirao iz Afrike i raselio se po Evroaziji. Kameno oruđe u Maleziji je datirano na 1,83 miliona godina. Fosil Pekinškog čoveka, otkriven 1929. godine, star je otprilike 700.000 godina.

U Evropi, olduvanska tradicija (poznata u Evropi kao abevilska) podelila se na dve paralelne tradicije, klaktonsku, tradiciju kremenskih odcepa, i ašelsku, tradiciju ručne sekire. U to vreme razvila se lavaluazijenska tehnika za okresivanje kremena.

Nosilac iz Afrike u Evropu je nesumnjivo bio Homo erectus. Ovaj tip ljudi je jasnije povezan sa tradicijom odcepa, koja se proširila po južnoj Evropi preko Balkana da bi se relativno gusto pojavila u jugoistočnoj Aziji. Mnoga musterijenska nalazišta u srednjem paleolitu su snimljena pomoću lavaluazijenske tehnike, što sugeriše da su neandertalci evoluirali od Homo erectus (ili, možda, Homo heidelbergensis; pogledajte ispod).

Monte Pogiolo, blizu Forlija, Italija, je lokacija ašelske priobalske industrije sekira koja datira od pre 1,8 do 1,1 miliona godina.

Pojava tehnologije verbalne i neverbalne komunikacije usled prelaska na grupni lov i sakupljanje rezultirala je ekspanzijom delova mozga koji su povezani sa njima, kao i većom spoznajom zbog toga što je međusobno povezan. Kasnije su adaptacije ponašanja na dalji društveni život, nesigurnu distribuciju hrane (koja rezultira potrebom da se pronađe i obezbedi hrana i zapamti gde se može naći) i ekološke promene koje je doneo Homo doveli su do daljeg širenja mozga u oblastima rešavanja problema, pamćenja itd, što ultimatno dovodi do velike fleksibilnosti ponašanja, visoko efikasne komunikacije i ekološke dominacije čovečanstva. Biološke preadaptacije velikih majmuna i ranijih primata omogućile su da se mozak trostruko proširi u roku od samo 2 do 2,3 miliona godina od pleistocena, kao odgovor na sve složenija društva i promenljiva staništa.

Srednji pleistocen

Pojava Homo heidelbergensis pre oko 600.000 godina najavljuje niz drugih novih sorti, kao što su Homo rhodesiensis i Homo cepranensis pre oko 400.000 godina. Homo heidelbergensis je kandidat za prvi razvoj ranog oblika simboličkog jezika. Otvoreno je pitanje da li kontrola vatre i najranija sahranjivanja datiraju iz ovog perioda ili se pojavljuju samo tokom srednjeg paleolita.

Takođe, u Evropi se pojavio tip čoveka koji je bio posrednik između Homo erectus i Homo sapiens, ponekad obuhvaćen pod arhaičnim Homo sapiens, za koga su tipični fosili kao što su oni pronađeni u Svonskombu, Štajnhajmu, Tautavelu i Verteszolosu (Homo palaeohungaricus). U istom periodu potiče i tradicija ručne sekire. Posrednik je možda bio Homo heidelbergensis, koji se smatra odgovornim za proizvodnju poboljšanih tipova ašelskog alata Moda 2 u Africi, nakon perioda od pre 600.000 godina. Klesani alati i sekire koegzistirali su u Evropi, ponekad na istom mestu. Tradicija sekire se, međutim, proširila na različiti opseg na istoku. One se pojavljuju u Arabiji i Indiji, mada se ne pojavljuju u jugoistočnoj Aziji.

Prelaz u srednji paleolit

Od pre oko 300.000 godina, čini se da tehnologija, društvene strukture i ponašanje postaju složeniji, sa litikom pripremljene tehnike, najranijim primerima sahranjivanja i promenama lovačko-sakupljačkih obrazaca egzistencije. Homo sapiens se prvi put pojavio pre oko 300.000 godina, o čemu svedoče fosili pronađeni u Džebel Irhudu u Maroku.

Donje paleolitsko doba po regionima

Indija

Gaj Elkok Pilgrim, britanski geolog i paleontolog, otkrio je 1,5 miliona godina stare praistorijske ljudske zube i deo vilice što ukazuje da su drevni ljudi, inteligentni hominini koji datiraju još od 1.500.000 godina pre ašelskog perioda, živeli u regionu Pindžore blizu Čandigara. Kvarcitno oruđe iz perioda donjeg paleolita iskopavano je u regionu od Pindžore u Harjani do Nalagarha (oblast Solan u Himačal Pradešu).

Literatura

• Rio, Domenico; R. Sprovieri; D. Castradori; E. Di Stefano (1998). „The Gelasian Stage (Upper Pliocene): A new unit of the global standard chronostratigraphic scale”. Episodes. 21 (2): 82—87. doi:10.18814/epiiugs/1998/v21i2/002 . 
• Cita, Maria; Gibbard, Philip; Head, Martin (septembar 2012). „Formal ratification of the GSSP for the base of the Calabrian Stage (second stage of the Pleistocene Series, Quaternary System)”. Episodes. 35 (3): 388—397. doi:10.18814/epiiugs/2012/v35i3/001 . Pristupljeno 26. 12. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Gibbard, Philip L.; Head, Martin J.; Walker, Michael J. C. (2009), „Formal ratification of the Quaternary System/Period and the Pleistocene Series/Epoch with a base at 2.58 Ma”, Journal of Quaternary Science, 25 (2): 96, doi:10.1002/jqs.1338  
• Gradstein, Felix M.; Ogg, James G. & Smith, Alan G. (eds.) (2005) A Geologic Time Scale 2004, Cambridge University Press, Cambridge, UK, ISBN 0-521-78142-6
• Rio, Domenico; Sprovieri, Rodolfo; Castradori, Davide; and Di Stefano, Enrico; 1998. The Gelasian Stage (Upper Pliocene): A new unit of the global standard chronostratigraphic scale. Episodes, 21(2): 82-87
• Hornyak, Tim (30. 1. 2020). „Japan Puts Its Mark on Geologic Time with the Chibanian Age”. Eos – Earth & Space Science News. American Geophysical Union. Pristupljeno 31. 1. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Cohen, K. M.; Finney, S. C.; Gibbard, P. L.; Fan, J.-X. (januar 2020). „International Chronostratigraphic Chart” (PDF). International Commission on Stratigraphy. Pristupljeno 23. 2. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Gradstein, Felix M.; Ogg, James G.; Smith, Alan G., ur. (2004). A Geological Time Scale 2004 (3rd izd.). Cambridge: Cambridge University Press. str. 28. ISBN 9780521786737. 
• D. Dahl-Jensen & others (2013). „Eemian interglacial reconstructed from a Greenland folded ice core” (PDF). Nature. 493 (7433): 489—494. Bibcode:2013Natur.493..489N. PMID 23344358. S2CID 4420908. doi:10.1038/nature11789. 
• P. L. Gibbard (17. 4. 2015). „The Quaternary System/Period and its major sub-divisions”. ScienceDirect. Special Issue: Topical Problems of Stratigraphy and Evolution of the Biosphere. Elsevier BV. 56 (4): 686—688. doi:10.1016/j.rgg.2015.03.015. Pristupljeno 13. 11. 2019. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Spoljašnje veze

• „Stratigraphic Chart 2022” (PDF). International Stratigraphic Commission. februar 2022. Pristupljeno 4. 6. 2022. CS1 održavanje: Format datuma (veza)