Pređi na sadržaj

Dragan Barlov

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Dragan Barlov
Lični podaci
Datum rođenja(1957-01-30)30. januar 1957.(67 god.)
Mesto rođenjaKragujevac, FNR Jugoslavija
DržavljanstvoSrbija
ZanimanjeŠahista
Karijera
TitulaVelemajstor
Fide rejting2372 (novembar 2024)
Najveći rejting2555 (jul 1987)
Rangiranje2292 (jun 2024)

Dragan Barlov (Kragujevac, 30. januar 1957) je srpski šahovski velemajstor i pisac stručnih tekstova i knjiga sa šahovskom tematikom.

Šahovska karijera

[uredi | uredi izvor]

Dragan Barlov je počeo da igra šah u kragujevačkom šahovskom klubu Radnički. 1982. je dobio titulu FIDE međunarodnog majstora, a titulu velemajstora stekao je 1986. Pobedio je na Zonskom turniru kandidata za prvaka sveta 1985. u Atini i igrao na dva međuzonska turnira za Prvenstvo sveta.[1]

Osvojio je titulu prvaka Jugoslavije u šahu 1986. godine i osvojio je srebrnu medalju na Evropskom ekipnom prvenstvu u šahu 1989. godine.

Na Prvenstvo Jugoslavije u šahu osvojio je i dve bronzane medalje (1982, 1989). 1987. u Zagrebu učestvovao je na Svetskom šahovskom međuzonskom turniru gde je zauzeo 15. mesto.[2]

Barlov je osvojio mnoge međunarodne šahovske turnire, uključujući osvajanje ili deljenje prvog mesta u Halsbergu (1975), Cirihu (1983), Nirnbergu (1990), Kaorleu (1991), Poju (2002), Las Palmasu (1993 - B turnir, 2008).

Barlov je igrao za Jugoslaviju na sledećim šahovskim olimpijadama:[3]

  • 1986. u Dubaiju igrao je na prvoj rezervnoj tabli (4 pobede, 2 remija, 3 poraza)
  • 1990. u Novom Sadu igrao je na prvoj rezervnoj tabli (2 pobede, 3 remija, 2 poraza)

Barlov je igrao za Jugoslaviju na Evropskom ekipnom prvenstvu u šahu: [4]

  • 1989. na šestoj tabli na 9. Evropskom ekipnom prvenstvu u šahu u Haifi (4 pobede, 2 remija, 1 poraz) i osvojio ekipno srebrnu medalju

Barlov je igrao za Jugoslaviju na sledećim šahovskim Balkanijadama:[5]

  • 1982. u Plovdivu igrao je na petoj tabli (4 pobede, 1 remi, 0 poraza) i osvojio ekipno srebrnu i pojedinačnu zlatnu medalju
  • 1988. u Kaštel Starom igrao je na četvrtoj tabli (0 pobeda, 5 remija, 1 poraz) i osvojio ekipno srebro i pojedinačno bronzanu medalju

Takmičio se u više od 100 međunarodnih otvorenih i zatvorenih turnira. Nastupao za nekoliko nemačkih klubova, a u Španiji postao direktor i trener Kanarske šahovske federacije.[1]

Autor knjiga

[uredi | uredi izvor]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]