Egipatski hijeroglifi

egipatski hijeroglifi
Tip	logogrammože se koristiti kao abdžad
Jezici	egipatski
Vremenski period	3200. p. n. e. - 400. n. e.
Porodica	prvo pisanje egipatski hijeroglifi
Sestrinski sistem	hijeratsko, demotsko, meroitsko, alfabeti srednobronzanog doba
Pravac	sleva nadesno
ISO 15924	Egyp, 050
Unikod naziv	Egyptian Hieroglyphs

Egipatski hijeroglifi bili su zvanično pismo korišćeno u Starom Egiptu. Sastojalo se od mešavine logogramskih i alfabetskih elemenata, sa oko 1.000 različitih znakova. Egipćani su linijske hiroglife koristili u religijskoj literaturi, pišući po papirusu, drvetu ili uklesavajući u stenu. Manje formalne varijante bile su hijeratsko i demotsko pismo čije tehnike nisu hijeroglifske. Od više stotina hijeroglifa koji su se koristili, 24 imaju vrednosti koje odgovaraju po jednom slovu današnjih alfabeta. Egipćani nisu pisali alfabetski, slovo po slovo, već su imali znatno komplikovaniji sistem pisanja.

Upotreba hijeroglifskog pisanja nastala je iz protopismenih sistema simbola u ranom bronzanom dobu, oko 32. veka pre nove ere (Nakada III), sa prvom dešifrovanom rečenicom napisanom na egipatskom jeziku koja datira iz Druge dinastije (28. vek pre nove ere). Egipatski hijeroglifi su se razvili u zreli sistem pisanja koji se koristio za monumentalne natpise na klasičnom jeziku perioda Srednjeg kraljevstva; tokom ovog perioda sistem je koristio oko 900 različitih znakova. Upotreba ovog sistema pisanja nastavljena je tokom Novog kraljevstva i kasnog perioda, te do persijskog i ptolemejskog perioda. Kasni ostaci hijeroglifske upotrebe nalaze se i u rimskom periodu, protežući se do 4. veka.

Konačnim zatvaranjem paganskih hramova u 5. veku izgubljeno je znanje o hijeroglifskom pisanju. Iako je bilo pokušaja, pismo je ostalo nedešifrovano tokom srednjeg veka i ranog modernog perioda. Dešifrovanje hijeroglifskog pisanja konačno je 1820-ih izvršio Žan-Fransoa Šampolion, uz pomoć Rozetskog kamena.

Broj reči sadržanih u svim drevnim egipatskim (tj. hijeroglifskim i hijeratskim) tekstovima koji su danas poznati je približno 5 miliona, i teži ka 10 miliona ako se računaju duplikati (kao što su Knjiga mrtvih i tekstovi kovčega) odvojeno. Najpotpuniji kompendijum starog Egipta, Rečnik egipatskog jezika, sadrži 1,5–1,7 miliona reči.

Prevodi hijeroglifa

Za prevod hijeroglifa su se pokušavali vekovima mnogo naučnika takođe Johanes Gropius Bekanus u 16. veku kao i jezuita Atanasius Kirher (1601- 1680) koji je rešio i jedan hijeroglif. Ovi pokušaji su bili ipak bez većeg uspeha jer su se njihovi radovi oslanjali na imaginativne asocijacije. Dugo je vladalo uverenja da se radi o idiomatičkom pismu i naučnici su se usredsređivali na to šta ti simboli predstavljaju, što ni iz daleka nije odgovaralo istini.

Najznačajniji udeo na prevodu hijeroglifa imaju Tomas Jang i Žan Fransoa Šampolion. 1799. godine prilikom Napoleonovog pohoda na Egipat otkrivena je Rosetska ploča sa natpisima na tri pisma (na hijeroglifima, demotskom pismu i grčkom pismu). Ova ploča je bila dovoljan kritički materijal da bi omogućima Šampolionu da u 20-im godinama 19. veka pronikne u reči hijeroglifa. Rešenje hijeroglifa je jednom za svagda opovrglo predstave da se radi o idiomatskom, znači o pismu, zasnovano na slikama. Neki od Šampolionovih otkrića su vremenom bili nadoknađivani novijim otkrićima o ovom pismu i jeziku no time se nisu umanjili značaj njegovih zasluga za razumevanje ovog pisma.

Znak		Tradicionalna transliteracija (u engleskoj literaturi)			Fonetske vrednosti prema Alen (2000)
			Približni izgovor	Beleške	Staroegipatski	Srednji egipatski
	egipatski lešinar	3	a	zvan alef	[l] ili [ɾ]	nemo, [j], i [ʔ]
	trska	ỉ	i/a		početni ili krajnji samoglasnik; ponekad [j]
	par trski	y	i		nije zabeleženo	[j]
	par povlaka ili reka (?)
	ruka	ʾ	a		moguće [d]	[ʕ]; [d] moguće očuvano u nekim rečima i dijalektima
ili	pile prepelice ili njegov hijeratski znak	w	u		[w] ~ [u]
	potkolenica	b	b		[b] ~ [β]
	trščana prostirka ili stolica	p	p		[pʰ]
	rogata zmija	f	f		[f]
	sova	m	m		[m]
	talasići	n	n		[n]	[n], ponekad [l]
	usta	r	r			[ɾ], ponekad [l] (uvek [l] u nekim dijalektima)
	sklonište od trske	h	h		[h]
	uvijeni fitilj	ḥ	h		[ħ]
	posteljica	ḫ	h	h	[x]
	životinjski stomak i rep	ẖ	kh		[ç]
	previjeno platno	s	s		[s]	[s]
	klin za vrata				[θ]
ili ili	baštenski bazen	š	š		[ʃ]
	padina brda	ḳ ili q	k		[qʼ]
	korpa sa drškom	k	k		[kʰ] u nekim rečima, palatalizovano [kʲ]
	postolje za teglu	g	g		[kʼ]
	vekna	t	t		[tʰ]
	uže	ṯ ili tj	č		palatalizovano [tʲ] ili [ʧ]
	šaka	d	d		[tʼ]
	kobra	ḏ ili dj	dž		[tʲ’] ili [ʧʼ]

Gardiner navodi još nekoliko varijanti:

Znak		Tradicionalna transliteracija (u engleskoj literaturi)	Beleške
	vreća platna	g	Pojavljuje se u par starijih reči
	nepoznat (Moguće: prst)	m	Izvorno im
	kruna Donjeg Egipta	n	Izvorno ideogram nt za 'kruna Donjeg Egipta'
	tučak	t	Izvorno ti

Literatura

• Adkins, Lesley; Adkins, Roy (2000). The Keys of Egypt: The Obsession to Decipher Egyptian Hieroglyphs. HarperCollins Publishers. ISBN 978-0-06-019439-0. 
• Allen, James P. (1999). Middle Egyptian: An Introduction to the Language and Culture of Hieroglyphs. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-77483-3. 
• Collier, Mark & Bill Manley (1998). How to Read Egyptian Hieroglyphs: a step-by-step guide to teach yourself. British Museum Press. ISBN 978-0-7141-1910-6. 
• Davidson, James, "At the British Museum", London Review of Books, vol. 45, no.3 (2 February 2023), pp. 26–27.
• Selden, Daniel L. (2013). Hieroglyphic Egyptian: An Introduction to the Language and Literature of the Middle Kingdom. University of California Press. ISBN 978-0-520-27546-1. 
• Faulkner, Raymond O. (1962). Concise Dictionary of Middle Egyptian. Griffith Institute. ISBN 978-0-900416-32-3. 
• Gardiner, Sir Alan H. (1957). Egyptian Grammar: Being an Introduction to the Study of Hieroglyphs, 3rd ed. revised. The Griffith Institute. 
• Hill, Marsha (2007). Gifts for the gods: images from Egyptian temples. New York: The Metropolitan Museum of Art. ISBN 9781588392312. 
• Kamrin, Janice (2004). Ancient Egyptian Hieroglyphs: A Practical Guide. Harry N. Abrams, Inc. ISBN 978-0-8109-4961-4. 
• McDonald, Angela. Write Your Own Egyptian Hieroglyphs. Berkeley: University of California Press, 2007 (paperback, ISBN 0-520-25235-7).
• Erman, Adolf (1894). Egyptian Grammar: with table of signs, bibliography, exercises for reading and glossary. Williams and Norgate. ISBN 978-3862882045. 
• Budge, Sir E.A.Wallis, An Egyptian Hieroglyphic Dictionary, in Two Volumes, Sir E.A.Wallis Budge, (Dover Publications, Inc. New York), c 1920, Dover Edition, c 1978. (Large categorized listings of Hieroglyphs, Vol 1, pp. xcvii–cxlvii (97–147) (25 categories, 1000+ hieroglyphs), 50 pgs.)
• Faulkner, William (1991). Middle Egyptian. Griffith. ISBN 0-900416-32-7.:
• A.H. Gardiner, Catalogue of the Egyptian hieroglyphic printing type, from matrices owned and controlled by Dr. Alan (1928).
• A.H. Gardiner, "Additions to the new hieroglyphic fount (1928)", The Journal of Egyptian Archaeology 15 (1929), p. 95.
• A.H. Gardiner, "Additions to the new hieroglyphic fount (1931)", The Journal of Egyptian Archaeology 17 (1931), pp. 245–247.
• A.H. Gardiner, Supplement to the catalogue of the Egyptian hieroglyphic printing type, showing acquisitions to December 1953 (1953).
• A.H. Gardiner, Egyptian Grammar: Being an Introduction to the Study of Hieroglyphs. 3rd Ed., pub. Griffith Institute, Oxford, 1957 (1st edition 1927), pp. 438–548 (pdf).
• Möller, Georg. 1909. Hieratische Paläographie: die aegyptische Buchschrift in ihrer Entwicklung von der Fünften Dynastie bis zur römischen Kaiserzeit. Erster Band: Bis zum Beginn der achtzehnten Dynastie
• Möller, Georg. 1927. Hieratische Paläographie: die aegyptische Buchschrift in ihrer Entwicklung von der Fünften Dynastie bis zur römischen Kaiserzeit. Zweiter Band: Von der Zeit Thutmosis' III bis zum Ende der einundzwanzigsten Dynastie,
• Möller, Georg. 1936. Hieratische Paläographie: die aegyptische Buchschrift in ihrer Entwicklung von der Fünften Dynastie bis zur römischen Kaiserzeit. Dritter Band: Von der zweiundzwanzigsten Dynastie bis zum dritten Jahrhundert nach Chr.
• Möller, Georg. 1936. Hieratische Paläographie: die aegyptische Buchschrift in ihrer Entwicklung von der Fünften Dynastie bis zur römischen Kaiserzeit. Vierter *Band: Ergänzungsheft zu Band I und II
• Wilkinson, Richard, Reading Egyptian Art, A Hieroglyphic Guide to Ancient Egyptian Painting and Sculpture, Richard H. Wilkinson, with 450 Illustrations, (Thames & Hudson Ltd, London), c 1992.
• Rainer Hannig: Großes Handwörterbuch Ägyptisch-Deutsch. (2800 – 950 v. Chr.) Marburger Edition. 4th rev. ed. von Zabern, Mainz 2006, ISBN 3-8053-1771-9, (= Hannig-Lexica. vol. 1); (= Kulturgeschichte der Antiken Welt. vol. 64, ISSN 0937-9746),contains the Gardiner list plus an extended sign list.
• Rainer Hannig, Petra Vomberg: Wortschatz der Pharaonen in Sachgruppen. Hannig Lexica vol. 2, 2nd ed, von Zabern, Mainz 2012, ISBN 978-3-8053-4473-9.
• Friedrich Junge: Einführung in die Grammatik des Neuägyptischen 3rd rev. ed. Harrassowitz, Wiesbaden 2008, ISBN 978-3-447-05718-9, information on transcription and transliteration and peculiarities of New Kingdom orthographies.
• Christian Leitz: Die Tempelinschriften der griechisch-römischen Zeit. 3rd rev ed. Münster 2009, ISBN 978-3-8258-7340-0, (= Quellentexte zur ägyptischen Religion 1), (= Einführungen und Quellentexte zur Ägyptologie 2), references older inventories of Ptolemaic era hieroglyphics.
• Michael Everson and Bob Richmond, Towards a Proposal to encode Egyptian Hieroglyphs in Unicode (2006)

Spoljašnje veze

• Ancient Egyptian Hieroglyphics – Aldokkan
• Glyphs and Grammars – Resources for those interested in learning hieroglyphs, compiled by Aayko Eyma
• Hieroglyphics! – Annotated directory of popular and scholarly resources
• Egyptian Language and Writing
• Full-text of The stela of Menthu-weser
• Wikimedia's hieroglyph writing codes
• Unicode Fonts for Ancient Scripts – Ancient scripts free software fonts