Ekonomski liberalizam

Ekonomski liberalizam je politička i ekonomska ideologija zasnovana na snažnoj podršci tržišnoj privredi i privatnom vlasništvu u sredstvima proizvodnje. Iako ekonomski liberali takođe mogu u određenoj mjeri podržati vladine propise, ipak teže protivljenju vladinoj intervenciji na slobodnom tržištu kada ono inhibira slobodnu trgovinu i otvorenu konkurenciju. Ekonomski liberalizam opisan je kao ekonomski izraz klasičnog liberalizma.

Kao ekonomski sistem, ekonomski liberalizam je organizovan na pojedinačnoj liniji, što znači da najveći mogući broj ekonomski odluka donose pojedinci ili domaćinstva, a ne kolektivne institucije ili organizacije.^[1] Privreda kojom se upravlja prema ovim propisima može se opisati kao liberalni kapitalizam ili liberalna privreda.

Ekonomski liberalizam povezan je sa slobodnim tržištem i privatnim vlasništvom nad kapitalnom imovinom. Istorijski gledano, ekonomski liberalizam je nastao kao odgovor na merkantilizam i feudalizam. Danas se ekonomski liberalizam smatra suprotnosti nekapitalističkim ekonomski poretcima kao što su socijalizam i planske privrede.^[2] Takođe je u suprotnosti sa protekcionizmom zbog podrške slobodnoj trgovini i otvorenim tržištima.

Ekonomski liberali obično se pridržavaju političke i ekonomske filozofije koja zagovara uzdržanu fiskalnu politiku i uravnotežen budžet, kroz mjere poput niskih poreza, smanjene državne potroške i minimiziranog državnog duga.^[3] Slobodna trgovina, deregulacija privrede, niži porezi, privatizacija, fleksibilnost tržišta rada i protivljenje sindikatima.^[4] Ekonomski liberalizam slijedi isti filozofski pristup kao klasični liberalizam i fiskalni konzervativizam.^[5]

Reference

^ Adams, Ian (2001). Political Ideology Today (na jeziku: engleski). Manchester University Press. str. 20. ISBN 978-0-7190-6020-5. Pristupljeno 15. 6. 2021.
^ Brown, Wendy (2005). „Neoliberalism and the End of Liberal Democracy”. Edgework: Critical Essays on Knowledge and Politics (na jeziku: engleski). Princeton University Press. str. 39. ISBN 978-0-691-12361-5. Pristupljeno 15. 6. 2021.
^ Simmons, Beth A.; Dobbin, Frank; Garrett, Geoffrey (2006). „Introduction: The International Diffusion of Liberalism”. International Organization (na jeziku: engleski). 60 (4): 781—810. ISSN 1531-5088. doi:10.1017/S0020818306060267. Pristupljeno 15. 6. 2021.
^ Boudreaux, Don (31. 3. 2015). „Milton Friedman on the Real World Effects of Labor Unions”. Cafe Hayek (na jeziku: engleski). Pristupljeno 15. 6. 2021.
^ Gamble, Andrew; Neo-Liberalism and Fiscal Conservatism (2013). Schmidt, Vivien A.; Thatcher, Mark, ur. Resilient Liberalism in Europe's Political Economy (na jeziku: engleski). Cambridge University Press. str. 53—77. ISBN 978-1-107-04153-0. Pristupljeno 15. 6. 2021.

[1] Adams, Ian (2001). Political Ideology Today (na jeziku: engleski). Manchester University Press. str. 20. ISBN 978-0-7190-6020-5. Pristupljeno 15. 6. 2021.

[2] Brown, Wendy (2005). „Neoliberalism and the End of Liberal Democracy”. Edgework: Critical Essays on Knowledge and Politics (na jeziku: engleski). Princeton University Press. str. 39. ISBN 978-0-691-12361-5. Pristupljeno 15. 6. 2021.

[3] Simmons, Beth A.; Dobbin, Frank; Garrett, Geoffrey (2006). „Introduction: The International Diffusion of Liberalism”. International Organization (na jeziku: engleski). 60 (4): 781—810. ISSN 1531-5088. doi:10.1017/S0020818306060267. Pristupljeno 15. 6. 2021.

[4] Boudreaux, Don (31. 3. 2015). „Milton Friedman on the Real World Effects of Labor Unions”. Cafe Hayek (na jeziku: engleski). Pristupljeno 15. 6. 2021.

[5] Gamble, Andrew; Neo-Liberalism and Fiscal Conservatism (2013). Schmidt, Vivien A.; Thatcher, Mark, ur. Resilient Liberalism in Europe's Political Economy (na jeziku: engleski). Cambridge University Press. str. 53—77. ISBN 978-1-107-04153-0. Pristupljeno 15. 6. 2021.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]