Експлоатација злата у Србији

Eksploatacija zlata u Srbiji je jednako aktivna kao i potraga za srebrom, olovom i cinkom, a vrednost ležišta na području istočne Srbije premašuje 50 milijardi dolara. Srbija se nalazi na 62. mestu u svetu po količini iskopanog zlata.

Zlato

Prikaz

Zlato je danas sve više cenjeno i njegova cena raste na berzama širom sveta. Potraga za zlatom je jedno od najizazovnijih istraživanja u geologiji, a danas izaziva sve veće interesovanje širom sveta. Delatnost kopanja zlata povećava se iz godine u godinu, a smatra se da najveće zalihe zlata na celom svetu ima Južna Afrika. Što se Evrope tiče, kada je u pitanju količina iskopanog zlata, u tome prednjače Rusija i Španija. U poslednje vreme otkrivaju se i velika nalazišta zlata u Švedskoj i Finskoj.

Zlato u Srbiji

Prema poslednjoj analizi Svetskog saveta za zlato, Srbija je sa 17 tona zlatnih poluga, što čini blizu pet odsto ukupnih deviznih rezervi, vodeća zemlja u regionu po količinama tog plemenitog metala. Srbija je i vodeća zemlja u regionu po količinama zlata koje je deponovano u trezorima Narodne banke. Postoji oko 20 polja na kojima se primarno istražuje zlato i još preko 30 polja na kojima se zlato istražuje uz neke druge metale. Srbija ima 250 eksploatacionih polja na kojima se izvode rudarske aktivnosti i 100 istražnih polja na kojima rade neke od najvećih rudarskih kompanija iz sveta. Te strane kompanije u geološka istraživanja ulažu od 10 do 100 miliona dolara godišnje.

Nalazišta

Prema najnovijim geografskim istraživanjima, najveća nalazišta zlata kod nas se nalaze na istoku naše zemlje, odnosno u okolini Zaječara, Bora, Majdanpeka i Negotina. Smatra se da u istočnoj Srbiji ima oko 130 tona zlata i njihova vrednost premašuje 50 milijardi dolara. Veća nalazišta u Srbiji nalaze se još u blizini Medveđe i Raške. Poznato je da ima dosta rudnika na Kosovu i Metohiji, gde se nalaze i glavni centri rudarstva. Najviše pažnje privlače nalazišta „Čukaru Peki“ kod Bora, Borska reka, oblast u dolini Peka, područje planine Crni vrh, kao i okoline zaječarskih sela Nikoličevo i Kraljevica.

Rudnik Bor, Srbija

Strane kompanije

Nekada Sasi, a danas Britanci, Kanađani i Kinezi. Osim naših domaćih kompanija, najčešće Rudarsko – topioničarski basen Bor i Farmakom iz Šapca, u tim krajevima se i mnoge svetske kompanije bave traženjem zlata. Višedecenijsko zapostavljanje rudarstva u Srbiji i gašenje najvećeg broja nekad uspešnih proizvođača dovelo je do sistemskog manjka plana i izvora za finansiranje, istraživanja i eksploatacije rudnog bogatstva Srbije, što su iskoristile strane kompanije. Istovremeno, za istraživanje rudnog bogatstva potrebne su velike investicije, pa je i iz tog razloga otvoren put strancima. Multinacionalne kompanije iz ove oblasti veoma brzo su iskazale veliko interesovanje, a najviše zainteresovanih bilo je iz Kanade i Amerike. Amerikanci i Kanađani su najveći eksploratori rudnika u okolini Bora, gde su izbušili čak oko 42km bušotina. Smatra se da se u ovom nalazištu nalazi bogatstvo vredno gotovo 18 milijardi dolara.

„Lajf stoun kapital“

Koliko je zlato zanimljivo stranim investitorima pokazuje i podatak da je kompanija „Lajf stoun kapital“ (Life Stone Capital) iz Dubaija uzela u zakup rudnik Lece, kod Medveđe, u kome je u toku jedne godine iskopano zlata u vrednosti od 50 miliona evra. Rudnik Lece pripada opštini Medveđa i najveći je evropski rudnik zlata.

„Friport Mekmoran“

Američka kompanija „Friport Mekmoran“ (Freeport – McMoRan), je u okolini Bora otkrila jedno od najvećih i najbogatijih nalazišta zlata i bakra na celom svetu. Kompanija je objavila da je u okolini Bora pronašla čak 98 tone zlata. Još neka istraživanja su pokazala da je u proteklih 100 godina u okolini Bora pronađeno oko 160 tona zlata. Do sada je u svetu najpoznatije bilo nalazište u Americi, rudnik Holster (Hollster), gde se moglo izvući u proseku 27.20 grama zalta po jednoj toni rude. Kada to uporedimo sa količinom zlata koju dobijamo u Boru, onda vidimo zašto je Bor postao toliko popularno nalazište. Prema statističkim podacima, u okolini Bora se izvlači čak 50.3 grama zlata po rudi, što je skoro duplo više nego u Americi. Amerikanci su do ovih fantastičnih rezultata došli kopajući na dubinama između 558 i 559 metara dubine. Rezultati koji se dobijaju istraživanjem zlata u okolini Bora su veoma važno otkriće koje bi moglo da unapredi rudarsku industriju u Srbiji. Amerikanci u iskopavanju nalazišta u okolini Bora godišnje ulažu čak 15 – 20 miliona evra.

„Medgold Risorsis“

Kanadska istraživačka firma „Medgold Risorsis“ (Medgold Resources), ima dve licence za istraživanje, u Donjem Tiaminu i Surlici Dukatu, koji se nalaze u neposrednoj blizini granice sa Bugarskom i Severnom Makedonijom, u blizini Bosilegrada na jugoistoku Srbije. Deo su strateškog partnerstva sa firmom Fortuna Silver Majns (Fortuna Silver Mines) i oni su na samo jednoj lokaciji u okviru projekta Tiamino pronašli oko 7 miliona tona rude, odnosno 19.3 tone zlata, vrednih nešto više od milijardu dolara. Sadržaj zlata na tom mestu iznosi oko tri grama po toni. Nameravaju da svoje aktivnosti prošire i na druge delove Srbije.

„Avala Risorsis“

Kanadska kompanija „Avala Risorsis“ (Avala Resourses) je u istražnom polju Jasikovu, na Crnom Vrhu u okolini Žagubice pronašla značajne rezerve zlata. Analizirajući sadržaj jedne bušotine utvrdili su srednji sadržaj zlata od čak 8.1 grama po toni. Tragovi zlata pojavljuju se u opsegu dužine 20 i širine 8 kilometara. Posle tog otkrića, nedaleko od prve bušotine, na dubini od 256 metara pronađen je srednji sadržaj od 22.4 grama zlata po toni. Ležišta sa 2 grama zlata po toni smatraju se ekonomski isplativim, pod uslovom da taj sadržaj prate i odgovarajuće količine rude. Istraživanja kanadske kompanije imaju svu podršku Braničevskog upravnog okruga.

„Ziđin“

Kineska rudarska kompanija je „Ziđin“ (Zijin Mining), je kupila od američke kompanije Friport Mekmoran donju zonu nalazišta rezervi bakra i zlata „Čukaru Peki“ kod Bora za 390 miliona dolara, čime će postati jedini vlasnik tog nalazišta. Ziđin je jedan od najvećih proizvođača zlata, a drugi po proizvodnji bakarne rude, koji je 2018. godine, preuzeo lokalnog proizvođača bakra Rudasko – topioničarski basen (RTB) Bor. Ova kompanija je započela i izradu glavnog rudarskog projekta eksploatacije podzemnog ležišta Borska reka. To je jedna od preko 200 lokacija u Srbiji na kojoj se eksploatišu vredna rudna bogatstva. Procenjuje se da ovaj lokalitet u sebi krije rezezve od oko 130 tona zlata. Ziđin je takođe kupio kanadsku kompaniju "Nevsun" (Nevsun Resources), koja je bila vodeća kompanija za ispitivanje nalazišta bakra i zlata u Čukaru Peki. Kupovinom Nevsuna Kinezi su postali stoprocentni vlasnici prava na istraživanje bakra na nalazištu Čukaru Peki – Gornja zona, i vlasnici 60.4 odsto prava na istraživanje Čukaru Peki – Donja zona. Čukaru Peki – Donja zona je zajednički poduhvat sa Friport Mekmoran, koji trenutno poseduje 39.6 odsto prava na istraživanje.

„JCXKS” i „Rakita“

I Kineska kompanija „JCXKS” je potpisala ugovor sa kompanijom „Rakita“ (Rakita Exploration) u vlasništvu kineske kompanije Ziđin, kojim je definisana gradnja rudarskog postrojenja za istraživanje i eksploataciju rudnika zlata na lokalitetu Čukaru Peki kod Bora. Navode da je ovaj ugovor vredan 33,5 miliona evra.

Kratak osvrt

Prema zvaničnoj statistici o proizvodnji plemenitih metala koja se u Boru vodi od 1938. godine do danas je u RTB-u proizvedeno oko 160 tona zlata. O tome koliko je Srbija bogata zlatom, svedoče i strane i domaće kompanije koje se bore da što više novca ulože u nalazišta zlata. Srbija ima i resurse sekundarnog ekonomskog značaja koji su nižeg potencijala i njima pripadaju molibden, antimon, nikl, kalaj, uran, boksit, gvožđe, mangan, volfram i deo retkih elemenata. Mineralni resursi tercijarnog ekonomskog značaja u osnovi nisu u dovoljnoj meri istraženi, a tu su svrstani živa, arsen, platinska grupa elemenata, azbest, grafit, fosfati, kreda, talk, kvarc i sepiolitske gline.

Vidi još

• Eksploatacija zlata
• Rudnici olova i cinka u Srbiji
• Eksploatacija nafte i gasa u Srbiji
• Lista rudnika u Srbiji
• Rudarstvo u Srbiji

Spoljašnje veze

• www.cenazlata.org