Pređi na sadržaj

Ektopični ureter

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ektopični ureter
Ove dve ilustracije su zadnji pogledi na sve moguće lokacije umetanja ektopičnog uretera (crvene tačke) kod žene (leva ilustracija) i muškarca (desna ilustracija). Različite boje ukazuju na embriološko poreklo strukture: a) crvena = metanefrični kanal (ureter), b) žuta = urogenitalni sinus (mokraćna bešika i uretra), c) plava = Volfov kanal (Gartnerov kanal kod žena, semenske vezikule i vaza deferencija kod muškaraca ), roze = Milerovi kanali (vagina kod žena, utrikul prostate kod muškaraca), zelena = zadnje crevo (rektum).
Specijalnostiurologija

Ektopični ureter (EU) ili ureteralna ektopija je medicinsko stanje u kome ureter, umesto da se završava na mokraćnoj bešici, završava na drugom mestu. Kod muškaraca ovo mesto je obično uretra, a kod žena uretra ili vagina. EU može biti udružen sa displazijom bubrega, čestim infekcijama urinarnog trakta i urinarnom inkontinencijom. Ektopični ureteri se nalaze kod 1 od svakih 2000–4000 pacijenata, i može biti teško dijagnostikovati, ali se najčešće vide na kompjuterizovanoj tomografiji.[1]

Ektopični ureter je obično rezultat dupliciranog bubrežnog sabirnog sistema, dupleks bubrega sa dva uretera. U ovom slučaju, obično jedan ureter pravilno drenira u bešiku, pri čemu se duplirani ureter prikazuje kao ektopični. Ektopični ureter kod muškaraca obično se drenira u prostatu (u 50% slučajeva).[2]

Obostrana jednosistemska ureteralna ektopija je retka i obično koegzistira sa mnoštvom drugih anomalijama urinarnog trakta (npr. VUR, bubrežna displazija, rudimentarni razvoj bešike).

Relevantna anatomija

[uredi | uredi izvor]
Anatomija uretera (žuto)

Ureteri su uparene mišićne cevi koje idu od bubrežne karlice do mokraćne bešike. Na svom putu oni prolaze u kroz retroperitonealno vezivno tkivo na serpentinski način. Ureteri prolaze i kroz tri prirodna suženja:[3]

  • ureteropelvični spoj,
  • ukrštanje ilijačnih krvnih sudova,
  • ureterovezikalni spoj (UVS), koji se može podeliti na dela dela:
    • terminalni deo (jukstavezikalni ureter),
    • intramuralni deo,
    • submukozni deo (ispod sluzokože bešike).

Od bubrežne karlice do ilijačnih krvnih sudova, ureter se naziva trbušni ili abdominalni ureter. Od ilijačnih krvnih sudova do mokraćne bešike, ureter se naziva karlični ureter.

Epidemiologija

[uredi | uredi izvor]

Morbiditet

Incidencija ektopičnih uretera je otprilike 1 slučaj na 2.000 novorođenčadi.[4]

Otprilike 10% je obostranono.[5]

Polne razlike

Ektopični ureteri se češće javljaju kod žena nego kod muškaraca (sa muško ženskim odnosom 6:1). I dok kod žena, više u od 80% ektopičnih uretera mokraću drenira udvostručeni sisteme, kod muškaraca, u većina ektopičnih uretera mokraću dvodi jedan sistem.[5]

Etiopatogeneza

[uredi | uredi izvor]

Embrionalni pupoljak uretera, kao rani prekursor uretera, grana se od kaudalnog dela vulfovog (mezonefričnog) kanala između četvrte i šeste nedelje gestacije. Kranijalni deo pupoljka uretera spaja se sa metanefričnim blastemom i počinje da izaziva formiranje nefrona. Pupoljak se zatim grana u bubrežnu karlicu i čašice i indukuje formiranje nefrona. Kaudalno, mezonefrični kanal (zajedno sa ureteralnim pupoljkom) je ugrađen u kloaku dok formira trigon bešike. Promene u broju pupoljaka, položaju ili vremenu razvoja dovode do anomalija uretera.

Rano grananje jednog pupoljka uretera dovodi do nepotpunog (delimičnog) udvajanja, sa jednim otvorom uretera i bifidnim proksimalnim ureterima. Dodatni ureteralni pupoljak stvara potpunu duplikaciju, pri čemu gornji ureter obično viri u mokraćnu bešiku put unutra i niže od donjeg uretera. Ektopični završetak jednog sistema ili uretera dupleks sistema je rezultat visokog (kranijalnog) porekla ureteralnog pupoljka iz mezonefričnog kanala. Zbog zakasnele inkorporacije ureteralnog pupoljka u bešiku, rezultujući položaj otvora uretera je kaudalni i medijalni ili se u težim slučajevima ubacuje u jednu od struktura Volfovog kanala kao što je gore navedeno.

Funkcija uretera je da efikasno transportuje urinarni bolus od malih čašica bubrega do mokraćne bešike pod prihvatljivo niskim pritiscima. Efikasnost ovog zadatka zavisi od adekvatne koaptacije zida uretera da bi se pokrenuo urinarni bolus. Ako ureter ne uspe da propagira peristaltički talas, statički mokraća rasteže gornji urinarni trakt i smanjuje koaptaciju lumena. Drugi faktori koji mogu uticati na transport uretera uključuju zapreminu mokraće i pritisak u mokraćnoj bešici.

Kod muškaraca, ureteri se uvek završavaju proksimalno od spoljašnjeg sfinktera i mogu se naći na:[5]

  • vratu mokraćne bešike/prostatičnoj uretri (48%),
  • semenskim vezikulima (40%),
  • ejakulacionom kanalu (8%),
  • semenovodu (3%)
  • epididimis (0,5%).

Kod žena, ureteri se mogu završavati na:[5]

  • vratu mokraćne bešike/uretri (35%),
  • predvorju (30%),
  • vagini (25%)
  • materici (5%).

Približno 80% svih ektopičnih uretera drenira gornji pol udvostručenog bubrega.

Terapija

[uredi | uredi izvor]

Operacija je jedini način lečenja ektopičnog uretera. Cilj je da isprave problem i isprazni mokraću iz bubrega kako bi se sprečilo oštećenje. Neke od najčešćih operacija su:[1]

Ureteroureterostomija

Ova operacija tretira ektopični ureter i dupleks bubreg stvaranjem I-slike veze između ektopičnog uretera i normalnog uretera.

Reimplantacija uretera

Ova operacija pričvršćuje ureter u ispravan položaj u zidu mokraćne bešike.

Ureterostomija

Hirurg stvara otvor (stomu) na površini kože na trbuhu, kroz koju mokraća iz bubrega izlazi van tela i skuplja se u vrećici ili peleni.

Nefrektomija

Hirurg u ovoj metodi uklanja deo bubrega (delimična nefrektomija) ili ceo bubreg (radikalna nefrektomija). Nefrektomija se primenjuje samo kao poslednja opciju kada je funkcija bubrega niska, a drugi bubreg zdrav.

Prognoza

[uredi | uredi izvor]

Ishod anomalija uretera uglavnom zavisi od prisustva ili odsustva opstrukcije i/ili infekcije i povezane povrede bubrega. U nedostatku ovih promena, lečenje možda neće biti potrebno, posebno u slučaju izolovanih anomalija udvostrićenog (duplikacije) uretera, VUR niskog stepena, male ortotopske ureterokele ili neopstruiranog primarnog megauretera bez refluksa.

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b „What Is an Ectopic Ureter?”. Cleveland Clinic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2025-02-03. 
  2. ^ Grbic, Dragan; Jeremic, Dimitrije; Vojinov, Sasa; Popov, Milan; Marusic, Goran (2014). „Renal dysplasia with the ipsilateral ectopic ureter mimicking abscess of the prostate”. Vojnosanitetski pregled (na jeziku: engleski). 71 (2): 211—213. ISSN 0042-8450. doi:10.2298/VSP1402211G. 
  3. ^ Standring, Susan; Gray, Henry, ur. (2009). Gray's anatomy: the anatomical basis of clinical practice (40. ed., reprinted izd.). Edinburgh: Churchill Livingstone Elsevier. ISBN 978-0-443-06684-9. 
  4. ^ Ortiz, Ruben; Parente, Alberto; Burgos, Laura; Angulo, Jose Maria (2017-09-29). „Endoscopic Urinary Diversion As Initial Management of Symptomatic Obstructive Ectopic Ureter in Infants”. Frontiers in Pediatrics. 5. ISSN 2296-2360. doi:10.3389/fped.2017.00208. 
  5. ^ a b v g „Megaureter and Other Congenital Ureteral Anomalies: Epidemiology”. emedicine.medscape.com. 2023-10-20. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Klasifikacija
Spoljašnji resursi


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ектопични_уретер&oldid=29038035”