Elektronska industrija Niš
Ei | |
---|---|
Izvorni naziv | Elektronska industrija Niš |
Raniji naziv | RR zavodi Niš |
državna | |
Delatnost | proizvodnja potrošačke elektronike |
Osnovano | 21. jun 1991. (u prvom obliku: 1948) |
Ugašeno | u prinudnoj likvidaciji |
Osnivači | Belind i Zavodi Radio Rendgen |
Sedište | Niš, Srbija |
Rukovodioci | Aleksandar Popović (generalni direktor) |
Proizvodi |
|
Prihod | 1,28 mil. evra (2013)[1] |
Ukupna aktiva | 40,55 mil. evra (2013)[1] |
Ukupan kapital | 0 (2013)[1] |
Broj zaposlenih | [1] 1.333 (2009) | 126 (2013)
Veb-sajt | www |
Elektronska industrija Niš (Ei Niš),[2] ili samo stilizovano Ei, bilo je srpsko preduzeće za proizvodnju potrošačke elektronike. Formiranjem Instituta za proizvodnju radio-opreme i rendgenskih aparata 1948. nastaje i ova kompanija.[3] U sastavu kompanije nalazi se više zavisnih preduzeća iz Niša, Beograda i drugih gradova Srbije. Elektronska industrija Niš je u postupku restrukturisanja i privatizacije (2006—2008. godine), tako da je jedan broj preduzeća privatizovan a jedan broj je u postupku privatizacije; nekoliko ih je već u stečaju ili u postupku likvidacije.
Do skoro je ova firma bila jedna od retkih u svetu koja je proizvodila elektronske cevi. Više ih ne proizvodi.
Istorija
[uredi | uredi izvor]Kompanija je nastala 1948. godine pod imenom RR zavodi Niš i proslavila se proizvodnjom rendgen aparata, elektronskih cevi, radio-aparata i TV aparata.
Godine 1950. na osnovu tadašnjih zakona preduzeće „Zavodi RR” predato je na upravljanje radnicima i o tome svedoči tabla na zgradi holdinga „Ei”.
Prvi radio uređaj je proizveden 1951. godine.[4]
Najuspešniji period poslovanja je bio od 1965. do 1980. godine. U to vreme je EI imala pogone u Nišu, Beogradu, Svrljigu, Žitorađi, Aleksincu, Đevđeliji (Makedonija), Srbu (Hrvatska),[5] oko 50 fabrika sa 28.000 radnika i godišnji bruto proizvod od oko 700 miliona dolara. Elektronska industrija je u to vreme imala veliki asortiman proizvoda široke potrošnje za domaće potrebe, vojsku i izvoz. Proizvodili su se aparati i uređaji u velikim serijama: radio-aparati, zvučnici, pojačala, sistemi za ozvučenje, računari,[6] električna brojila, mašine za pranje veša, mašine za pranje sudova, obične pegle, „rolo” pegle, crno-beli i televizori u boji, telefoni, telefonske centrale, VF uređaji, radio-stanice, železnička signalizacija, semafori i prateća oprema, uređaji specijalne namene za potrebe vojske i milicije, štampana elektronska kola, industrijska elektronika, auto-elektronika, rendgen aparati, medicinski uređaji, kolor katodne cevi, elektronske cevi, klima uređaji, kartonska ambalaža, plastična galanterija, feromagnetni materijali, otpornici, kondenzatori, mehanički delovi uređaja, poluprovodnički elementi...
U oktobru 1983. je ostvarena velika investicija, fabrika katodnih cevi, vredna 2,3 milijarde dinara, u saradnji sa RI Zagreb, Iskrom i još stotinu robnih kuća, banaka i radnih organizacija.[7]
Od 1991. godine počinje pad Elektronske industrije Niš; od tada se gubici počinju nagomilavati, broja radnika smanjivati a proizvodnja opadati. Od 2000. godine kada je u preduzećima (društveni kapital) bilo oko 10.000 radnika, počinje privatizacija perspektivnih preduzeća i stečaj onih nerentabilnih.
Već 2009. godine broj radnika u neprivatizovanim preduzećima (i onim koja su bila pred stečajem) bio je oko 1000. Sredinom 2010. godine je ostalo oko 100 radnika u preduzećima sa većinskim društvenim (državnim) kapitalom.
Kroz privatizaciju i stečajni postupak u krugu EI 2010. godine je poslovalo preko 30 preduzeća raznih profila.
U periodu 2009—2010. godine rukovodstvo EI pokušava sa organima vlasti (grad i republika) da u krugu bivše Elektronske industrije oživi proizvodnju i začne nova preduzeća („Tehnološki park”, „Bescarinska zona” itd.).
Dana 13. septembra 2013. godine, zbog blokiranog računa Privredni sud u Nišu pokrenuo je prethodni stečajni postupak za korporaciju „Ei”. Oktobra meseca 2013. godine, uplaćena su potrebna sredstva a stečajni postupak time obustavljen.
Dana 28.09.2016.godine Privredni sud u Nišu pokrenuo je stečajni postupak "Holding korporacije Ei AD Niš".[8]
Zavisna preduzeća
[uredi | uredi izvor]Od osnivanja kompanija je preživela razne reforme, reorganizacije, podele, restrukturisanja, integracije i usaglašavanja sa zakonom. Tako su unutar kompanije nastajala i nestajala zavisna preduzeća: osnovne organizacije (OOUR), složene organizacije (SOUR) i organizacije udruženog rada (OUR), AD, DD, DOO, JV, podružnice...
Preduzeća su tokom godina restrukturisana, privatizovana ili poslata u stečaj.
Preduzeća koja su u pojedinim trenucima poslovala unutar holding kompanije „Ei” pod raznim nazivima i u raznim organizacionim oblicima (da bi neka propala i otišla u stečaj a neka opstala odnosno bila privatizovana i sada uspešno posluju) su:
Proizvodi Elektronske industrije Niš
[uredi | uredi izvor]Osamdesetih godina dvadesetog veka Elektronska industrija Niš je bio proizvodni gigant na teritoriji ondašnje Jugoslavije. Veliki broj fabrika je u vreme najveće proizvodnje imao u svom proizvodnom programu veoma veliki broj proizvoda. U sledećoj "galeriji" prikazani su neki od proizvoda:
-
Crno beli TV prijemnik iz 1958. godine
-
Jedna od elektronskih cevi u originalnom pakovanju
-
Radio aparat "Melos"
-
Kućno električno "Ding-dong" zvonce
-
Kućni mini računar "Ei Pekom 64"
-
Električna rolo-pegla "Rolomatik 3"
-
Video kasetni rekorder DVR 5327 D, Ei Televizija Niš , proizveden devedesetih godina dvadesetog veka u Nišu
Direktori-rukovodioci
[uredi | uredi izvor]Generalni direktori od 1948. godine do danas:[9]
- Borivoje Stojanović
- Miroslav-Mirko Lozović
- Đorđe Orlić
- Vladimir Jasić
- Miodrag Apostolović
- Dragomir Miljković
- Ljubiša Igić
- Borivoje Mitrović
- Radisav Paunović
- Vojislav Mitić
- Jugoslav Kočopeljić
- Ljubinka Stefanović-Mladenov
- Aleksandar Popović
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b v g „Osnovni podaci iz konsolidovanog finansijskog izveštaja za 2013. godinu”. Agencija za privredne registre Srbije. Pristupljeno 12. 11. 2016.
- ^ The Cold War for Information Technology: The Inside Story. ISBN 978-1618978356.
- ^ „Contemporary Approaches in Urbanism and Heritage Studies”. 2021-08-19. doi:10.38027/202016664347.
- ^ U okruženju starih radio-aparata između „RR 121” i „simfonije” („Politika”, 25. januar 2018)
- ^ „EI Niš: Šta je ostalo od nekadašnjeg giganta elektronske industrije”. BBC News na srpskom (na jeziku: srpski). 2022-05-26. Pristupljeno 2024-05-31.
- ^ Lampe, John R.; Prickett, Russell O.; Adamović, Ljubiša S. (1990). Yugoslav-American economic relations since World War II. Durham: Duke University Press. ISBN 978-0-8223-1061-7.
- ^ "Domaći kolor ukida uvoz". istorijskenovine.unilib.rs. "Borba", 14.10.1983. str. 1
- ^ „APR - Objavljena dokumenta”. Arhivirano iz originala 22. 07. 2020. g.
- ^ Ranđelović, Novica S. (2003). „Pola veka u korak sa svetom 1948—1998.”. Monografija o elektronskoj industriji. Korporacija „Ei”.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Ranđelović, Novica S. (2003). „Pola veka u korak sa svetom 1948—1998.”. Monografija o elektronskoj industriji. Korporacija „Ei”.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Zvanični veb-sajt (EI korporacija)
- Zvanični veb-sajt Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. oktobar 2016) (Tehnikom informatika)
- PRVI TAČSKRIN JE NAPRAVLjEN U NIŠU PRE ČAK 36 GODINA: Uređaji na dodir bez kojih je život nezamisliv pravljeni u pogonu "EI televizori" („Večernje novosti”, 16. april 2023)