Pređi na sadržaj

Elektronska industrija Niš

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ei
Izvorni naziv
Elektronska industrija Niš
Raniji naziv
RR zavodi Niš
državna
Delatnostproizvodnja potrošačke elektronike
Osnovano21. jun 1991.; pre 33 godine (1991-06-21)
(u prvom obliku: 1948)
Ugašenou prinudnoj likvidaciji
OsnivačiBelind i Zavodi Radio Rendgen
SedišteNiš,
 Srbija
Rukovodioci
Aleksandar Popović (generalni direktor)
Proizvodi
PrihodPad 1,28 mil. evra (2013)[1]
Ukupna aktivaRast 40,55 mil. evra (2013)[1]
Ukupan kapitalStagnacija 0 (2013)[1]
Broj zaposlenih
0.126 (2013)[1]
1.333 (2009)
Veb-sajtwww.eicorp.rs

Elektronska industrija Niš (Ei Niš),[2] ili samo stilizovano Ei, bilo je srpsko preduzeće za proizvodnju potrošačke elektronike. Formiranjem Instituta za proizvodnju radio-opreme i rendgenskih aparata 1948. nastaje i ova kompanija.[3] U sastavu kompanije nalazi se više zavisnih preduzeća iz Niša, Beograda i drugih gradova Srbije. Elektronska industrija Niš je u postupku restrukturisanja i privatizacije (2006—2008. godine), tako da je jedan broj preduzeća privatizovan a jedan broj je u postupku privatizacije; nekoliko ih je već u stečaju ili u postupku likvidacije.

Do skoro je ova firma bila jedna od retkih u svetu koja je proizvodila elektronske cevi. Više ih ne proizvodi.

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Kompanija je nastala 1948. godine pod imenom RR zavodi Niš i proslavila se proizvodnjom rendgen aparata, elektronskih cevi, radio-aparata i TV aparata.

Godine 1950. na osnovu tadašnjih zakona preduzeće „Zavodi RR” predato je na upravljanje radnicima i o tome svedoči tabla na zgradi holdinga „Ei”.

Prvi radio uređaj je proizveden 1951. godine.[4]

Ulaz u direkciju EI (holding)
Tabla iz 1950. godine na ulazu u EI „Fabrike radnicima”

Najuspešniji period poslovanja je bio od 1965. do 1980. godine. U to vreme je EI imala pogone u Nišu, Beogradu, Svrljigu, Žitorađi, Aleksincu, Đevđeliji (Makedonija), Srbu (Hrvatska),[5] oko 50 fabrika sa 28.000 radnika i godišnji bruto proizvod od oko 700 miliona dolara. Elektronska industrija je u to vreme imala veliki asortiman proizvoda široke potrošnje za domaće potrebe, vojsku i izvoz. Proizvodili su se aparati i uređaji u velikim serijama: radio-aparati, zvučnici, pojačala, sistemi za ozvučenje, računari,[6] električna brojila, mašine za pranje veša, mašine za pranje sudova, obične pegle, „rolo” pegle, crno-beli i televizori u boji, telefoni, telefonske centrale, VF uređaji, radio-stanice, železnička signalizacija, semafori i prateća oprema, uređaji specijalne namene za potrebe vojske i milicije, štampana elektronska kola, industrijska elektronika, auto-elektronika, rendgen aparati, medicinski uređaji, kolor katodne cevi, elektronske cevi, klima uređaji, kartonska ambalaža, plastična galanterija, feromagnetni materijali, otpornici, kondenzatori, mehanički delovi uređaja, poluprovodnički elementi...

U oktobru 1983. je ostvarena velika investicija, fabrika katodnih cevi, vredna 2,3 milijarde dinara, u saradnji sa RI Zagreb, Iskrom i još stotinu robnih kuća, banaka i radnih organizacija.[7]

Od 1991. godine počinje pad Elektronske industrije Niš; od tada se gubici počinju nagomilavati, broja radnika smanjivati a proizvodnja opadati. Od 2000. godine kada je u preduzećima (društveni kapital) bilo oko 10.000 radnika, počinje privatizacija perspektivnih preduzeća i stečaj onih nerentabilnih.

Već 2009. godine broj radnika u neprivatizovanim preduzećima (i onim koja su bila pred stečajem) bio je oko 1000. Sredinom 2010. godine je ostalo oko 100 radnika u preduzećima sa većinskim društvenim (državnim) kapitalom.

Kroz privatizaciju i stečajni postupak u krugu EI 2010. godine je poslovalo preko 30 preduzeća raznih profila.

U periodu 2009—2010. godine rukovodstvo EI pokušava sa organima vlasti (grad i republika) da u krugu bivše Elektronske industrije oživi proizvodnju i začne nova preduzeća („Tehnološki park”, „Bescarinska zona” itd.).

Delovi prospekta iz 2012. godine

Dana 13. septembra 2013. godine, zbog blokiranog računa Privredni sud u Nišu pokrenuo je prethodni stečajni postupak za korporaciju „Ei”. Oktobra meseca 2013. godine, uplaćena su potrebna sredstva a stečajni postupak time obustavljen.

Dana 28.09.2016.godine Privredni sud u Nišu pokrenuo je stečajni postupak "Holding korporacije Ei AD Niš".[8]

Zavisna preduzeća

[uredi | uredi izvor]

Od osnivanja kompanija je preživela razne reforme, reorganizacije, podele, restrukturisanja, integracije i usaglašavanja sa zakonom. Tako su unutar kompanije nastajala i nestajala zavisna preduzeća: osnovne organizacije (OOUR), složene organizacije (SOUR) i organizacije udruženog rada (OUR), AD, DD, DOO, JV, podružnice...

Preduzeća su tokom godina restrukturisana, privatizovana ili poslata u stečaj.

Ulaz u nekadašnju fabriku Ei RC snimljeno 2021. godine
Ulaz u nekadašnju fabriku "Ei Radio cevi" 2021. godine

Preduzeća koja su u pojedinim trenucima poslovala unutar holding kompanije „Ei” pod raznim nazivima i u raznim organizacionim oblicima (da bi neka propala i otišla u stečaj a neka opstala odnosno bila privatizovana i sada uspešno posluju) su:

Proizvodi Elektronske industrije Niš

[uredi | uredi izvor]

Osamdesetih godina dvadesetog veka Elektronska industrija Niš je bio proizvodni gigant na teritoriji ondašnje Jugoslavije. Veliki broj fabrika je u vreme najveće proizvodnje imao u svom proizvodnom programu veoma veliki broj proizvoda. U sledećoj "galeriji" prikazani su neki od proizvoda:

Direktori-rukovodioci

[uredi | uredi izvor]

Generalni direktori od 1948. godine do danas:[9]

  • Borivoje Stojanović
  • Miroslav-Mirko Lozović
  • Đorđe Orlić
  • Vladimir Jasić
  • Miodrag Apostolović
  • Dragomir Miljković
  • Ljubiša Igić
  • Borivoje Mitrović
  • Radisav Paunović
  • Vojislav Mitić
  • Jugoslav Kočopeljić
  • Ljubinka Stefanović-Mladenov
  • Aleksandar Popović

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v g „Osnovni podaci iz konsolidovanog finansijskog izveštaja za 2013. godinu”. Agencija za privredne registre Srbije. Pristupljeno 12. 11. 2016. 
  2. ^ The Cold War for Information Technology: The Inside Story. ISBN 978-1618978356. 
  3. ^ „Contemporary Approaches in Urbanism and Heritage Studies”. 2021-08-19. doi:10.38027/202016664347. 
  4. ^ U okruženju starih radio-aparata između „RR 121” i „simfonije” („Politika”, 25. januar 2018)
  5. ^ „EI Niš: Šta je ostalo od nekadašnjeg giganta elektronske industrije”. BBC News na srpskom (na jeziku: srpski). 2022-05-26. Pristupljeno 2024-05-31. 
  6. ^ Lampe, John R.; Prickett, Russell O.; Adamović, Ljubiša S. (1990). Yugoslav-American economic relations since World War II. Durham: Duke University Press. ISBN 978-0-8223-1061-7. 
  7. ^ "Domaći kolor ukida uvoz". istorijskenovine.unilib.rs. "Borba", 14.10.1983. str. 1
  8. ^ „APR - Objavljena dokumenta”. Arhivirano iz originala 22. 07. 2020. g. 
  9. ^ Ranđelović, Novica S. (2003). „Pola veka u korak sa svetom 1948—1998.”. Monografija o elektronskoj industriji. Korporacija „Ei”. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Ranđelović, Novica S. (2003). „Pola veka u korak sa svetom 1948—1998.”. Monografija o elektronskoj industriji. Korporacija „Ei”.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]