Електронска индустрија Ниш
| Ei | |
|---|---|
 | |
Изворни назив | Електронска индустрија Ниш |
Ранији назив | РР заводи Ниш |
| државна | |
| Делатност | производња потрошачке електронике |
| Основано | 21. јун 1991. (у првом облику: 1948) |
| Угашено | у принудној ликвидацији |
| Оснивачи | Белинд и Заводи Радио Рендген |
| Седиште | Ниш, Србија |
Руководиоци | Александар Поповић (генерални директор) |
| Производи |
|
| Приход |  1,28 мил. евра (2013)[1] |
| Укупна актива |  40,55 мил. евра (2013)[1] |
| Укупан капитал |  0 (2013)[1] |
Број запослених | 126 (2013)[1] 1.333 (2009) |
| Веб-сајт | www |
Електронска индустрија Ниш (Еи Ниш),[2] или само стилизовано Ei, било је српско предузеће за производњу потрошачке електронике. Формирањем Института за производњу радио-опреме и рендгенских апарата 1948. настаје и ова компанија.[3] У саставу компаније налази се више зависних предузећа из Ниша, Београда и других градова Србије. Електронска индустрија Ниш је у поступку реструктурисања и приватизације (2006—2008. године), тако да је један број предузећа приватизован а један број је у поступку приватизације; неколико их је већ у стечају или у поступку ликвидације.
До скоро је ова фирма била једна од ретких у свету која је производила електронске цеви. Више их не производи.
Историја
[уреди | уреди извор]Компанија је настала 1948. године под именом РР заводи Ниш и прославила се производњом рендген апарата, електронских цеви, радио-апарата и ТВ апарата.
Године 1950. на основу тадашњих закона предузеће „Заводи РР” предато је на управљање радницима и о томе сведочи табла на згради холдинга „Ei”.
Први радио уређај је произведен 1951. године.[4]
Најуспешнији период пословања је био од 1965. до 1980. године. У то време је ЕИ имала погоне у Нишу, Београду, Сврљигу, Житорађи, Алексинцу, Ђевђелији (Македонија), Србу (Хрватска),[5] око 50 фабрика са 28.000 радника и годишњи бруто производ од око 700 милиона долара. Електронска индустрија је у то време имала велики асортиман производа широке потрошње за домаће потребе, војску и извоз. Производили су се апарати и уређаји у великим серијама: радио-апарати, звучници, појачала, системи за озвучење, рачунари,[6] електрична бројила, машине за прање веша, машине за прање судова, обичне пегле, „роло” пегле, црно-бели и телевизори у боји, телефони, телефонске централе, ВФ уређаји, радио-станице, железничка сигнализација, семафори и пратећа опрема, уређаји специјалне намене за потребе војске и милиције, штампана електронска кола, индустријска електроника, ауто-електроника, рендген апарати, медицински уређаји, колор катодне цеви, електронске цеви, клима уређаји, картонска амбалажа, пластична галантерија, феромагнетни материјали, отпорници, кондензатори, механички делови уређаја, полупроводнички елементи...
У октобру 1983. је остварена велика инвестиција, фабрика катодних цеви, вредна 2,3 милијарде динара, у сарадњи са РИ Загреб, Искром и још стотину робних кућа, банака и радних организација.[7]
Од 1991. године почиње пад Електронске индустрије Ниш; од тада се губици почињу нагомилавати, броја радника смањивати а производња опадати. Од 2000. године када је у предузећима (друштвени капитал) било око 10.000 радника, почиње приватизација перспективних предузећа и стечај оних нерентабилних.
Већ 2009. године број радника у неприватизованим предузећима (и оним која су била пред стечајем) био је око 1000. Средином 2010. године је остало око 100 радника у предузећима са већинским друштвеним (државним) капиталом.
Кроз приватизацију и стечајни поступак у кругу ЕИ 2010. године је пословало преко 30 предузећа разних профила.
У периоду 2009—2010. године руководство ЕИ покушава са органима власти (град и република) да у кругу бивше Електронске индустрије оживи производњу и зачне нова предузећа („Технолошки парк”, „Бесцаринска зона” итд.).
Дана 13. септембра 2013. године, због блокираног рачуна Привредни суд у Нишу покренуо је претходни стечајни поступак за корпорацију „Ei”. Октобра месеца 2013. године, уплаћена су потребна средства а стечајни поступак тиме обустављен.
Дана 28.09.2016.године Привредни суд у Нишу покренуо је стечајни поступак "Холдинг корпорације Еи АД Ниш".[8]
Зависна предузећа
[уреди | уреди извор]Од оснивања компанија је преживела разне реформе, реорганизације, поделе, реструктурисања, интеграције и усаглашавања са законом. Тако су унутар компаније настајала и нестајала зависна предузећа: основне организације (ООУР), сложене организације (СОУР) и организације удруженог рада (ОУР), АД, ДД, ДОО, ЈВ, подружнице...
Предузећа су током година реструктурисана, приватизована или послата у стечај.
Предузећа која су у појединим тренуцима пословала унутар холдинг компаније „Ei” под разним називима и у разним организационим облицима (да би нека пропала и отишла у стечај а нека опстала односно била приватизована и сада успешно послују) су:
Производи Електронске индустрије Ниш
[уреди | уреди извор]Осамдесетих година двадесетог века Електронска индустрија Ниш је био производни гигант на територији ондашње Југославије. Велики број фабрика је у време највеће производње имао у свом производном програму веома велики број производа. У следећој "галерији" приказани су неки од производа:
-
Црно бели ТВ пријемник из 1958. године -
Једна од електронских цеви у оригиналном паковању -
Радио апарат "Мелос" -
Кућно електрично "Динг-донг" звонце -
Кућни мини рачунар "Еи Пеком 64" -
Електрична роло-пегла "Роломатик 3" -
Видео касетни рекордер ДВР 5327 Д, Еи Телевизија Ниш , произведен деведесетих година двадесетог века у Нишу
Директори-руководиоци
[уреди | уреди извор]Генерални директори од 1948. године до данас:[9]
- Боривоје Стојановић
- Мирослав-Мирко Лозовић
- Ђорђе Орлић
- Владимир Јасић
- Миодраг Апостоловић
- Драгомир Миљковић
- Љубиша Игић
- Боривоје Митровић
- Радисав Пауновић
- Војислав Митић
- Југослав Кочопељић
- Љубинка Стефановић-Младенов
- Александар Поповић
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г „Основни подаци из консолидованог финансијског извештаја за 2013. годину”. Агенција за привредне регистре Србије. Приступљено 12. 11. 2016.
- ^ The Cold War for Information Technology: The Inside Story. ISBN 978-1618978356.
- ^ „Contemporary Approaches in Urbanism and Heritage Studies”. 2021-08-19. doi:10.38027/202016664347.
- ^ У окружењу старих радио-апарата између „РР 121” и „симфоније” („Политика”, 25. јануар 2018)
- ^ „EI Niš: Šta je ostalo od nekadašnjeg giganta elektronske industrije”. BBC News na srpskom (на језику: српски). 2022-05-26. Приступљено 2024-05-31.
- ^ Lampe, John R.; Prickett, Russell O.; Adamović, Ljubiša S. (1990). Yugoslav-American economic relations since World War II. Durham: Duke University Press. ISBN 978-0-8223-1061-7.
- ^ "Домаћи колор укида увоз". istorijskenovine.unilib.rs. "Борба", 14.10.1983. стр. 1
- ^ „АПР - Објављена документа”. Архивирано из оригинала 22. 07. 2020. г.
- ^ Ранђеловић, Новица С. (2003). „Пола века у корак са светом 1948—1998.”. Монографија о електронској индустрији. Корпорација „Ei”.
Литература
[уреди | уреди извор]- Ранђеловић, Новица С. (2003). „Пола века у корак са светом 1948—1998.”. Монографија о електронској индустрији. Корпорација „Ei”.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт (ЕИ корпорација)
- Званични веб-сајт Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (26. октобар 2016) (Техником информатика)
- ПРВИ ТАЧСКРИН ЈЕ НАПРАВЉЕН У НИШУ ПРЕ ЧАК 36 ГОДИНА: Уређаји на додир без којих је живот незамислив прављени у погону "ЕИ телевизори" („Вечерње новости”, 16. април 2023)
